Zašto kosovska vlada ne reaguje na opomene Kvinte oko vraćanja zemljišta manastiru Dečani?

I na sedmu godišnjicu otkako je odlukom Ustavnog suda Kosova potvrđeno vlasništvo manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemljišta, predstavnici Kvinte i Evropske unije još jednom su pozvali Vladu Kosova da to hitno sprovede u delo, ali te reči ni ovog puta nisu naišle ni na kakav odjek. Postavlja se pitanje kako je moguće da kosovska vlada bude toliko "gluva" na pozive da ispuni obavezu koja proističe iz odluke najvišeg pravnog tela na Kosovu.

Prema oceni sagovornika Kosovo onlajna, "ovakav igrokaz je očekivan" jer Priština ima prećutnu saglasnost svojih mentora da radi po svome, a ćutanje vlasti vide i kao posledicu unutrašnjih političkih prilika i svesti da pitanje Dečana generalno otvara pitanje imovine Srpske pravoslavne crkve. 

Komentarišući to što svake godine sa Zapada imamo "podsetnik" da presuda nije sprovedena, ali da se uprkos tome ništa ne dešava, novinar i književnik Živojin Rakočević kaže za Kosovo onlajn da paradoks u kom živimo glasi: najslabiji treba da kupuju i plaćaju ono što su im drugi silom uzeli.

“Svima, pa i međunarodnoj zajednici je jasno da je sporni upis u katastar delića Dečanske zemlje samo početak procesa u kom Srpska pravoslavna crkva mora dobiti i sačuvati svoju privatnu svojinu. Tih 24 hektara predstavlja još 780 hektara Visokih Dečana, 850 hektara Pećke Patrijaršije, stotine i stotine hektara Deviča, Gračanice, Svetog Dimitrija…”, kaže Rakočević.

On dodaje da na Kosovu postoje tri paralelna sveta: međunarodni, albanski i srpski.

“Međunarodna i albanska realnost smatraju da će Kosovo postati samostalno ako se Srbi i njihov identitet utope u „kosovarski državni projekat“. Između međunarodne zajednice i Albanaca postoje blage razlike o načinima kako da se formira ‘državna nacija’. Stranci u Prištini često liče na zajednicu koja služi za davanje novca i ideološke savete. Oni Kosovo vide kao svoje nezrelo demokratsko dete i nikome nije palo na pamet da kaže: ’Nema viza dok se ne vrati zemlja Visokim Dečanima’”, ukazuje Rakočević.

Diplomata u penziji Vladislav Jovanović kaže za Kosovo onlajn da su saopštenja u kojima Kvinta na nešto poziva ili opominje Prištinu “igrarija”, jer kako slikovito kaže - ako roditelj neće svoje dete da povuče za uvo ili da ga kazni, nego samo priča, to znači da je po sredi dogovor: ja ću da pričam, a ti radi po svome, za to imaš moju prećutnu saglasnost.

“Oni hoće da afirmišu Kosovo kao stvarno nezavisnu državu na koju ni oni ne mogu direktno da utiču, a njima dozvoljavaju da demonstriraju svoju nezavisnost. To je deo istog posla”, kaže Jovanović.   

Podsetimo, oko manastirskog zemljišta vodio se sudski spor čitavih 16 godina, da bi odlukom Ustavnog suda iz 2016. godine, bilo potvrđeno da spornih 24 hektara pripada Visokim Dečanima.

U međuvremenu, kao dodatni problem nakalemila se odluka kosovske Vlade o gradnji puta Dečani-Plav, kroz specijalnu zaštićenu zonu u blizini manastira Visoki Dečani, gde je po zakonu to zabranjeno. Gradnja je počela 2014. godine, i u više navrata je obustavljana i nastavljana.

Analitičar Dušan Janjić kaže da i ovo pitanje ima uticaj na proces vraćanja zemljišta manastiru Visoki Dečani.

“Priština o vraćanju zemljišta ćuti iz unutrašnje političkih razloga jer najveći otpor sve ovo vreme nije davala Vlada Kosova nego opština Dečani koja je imala svoje predstavnike u Vladi, poput Haradinaja, i imala je uticaj na Vladu. Opština se ovde ne pita fomalno-pravno, ali se pita faktički, a sa opštinom postoji i problem trase novog puta koji se gradi iznad manastira a koji je u nadležnosti centralne vlade i koji finansira EU”, kaže Janjić.      

On smatra i da pitanje registracije zemljišta na manastir otvara temu Specijalnog zakona o položaju SPC, odnosno, pitanje položaja i statusa SPC.

“Mislim da će ovde Vlada probati da kupi vreme za rešavanje delikatnog pitanja koje se tiče 200-300 albanskih porodica koje su napravile stanove ili kuće na tom zemljištu, tako da to bude deo paketa oko Specijalnog zakona o položaju SPC. Prištini odgovara da se to veže sa nedavnim sporazumom iz Brisela o putu o normalizaciji, odnosno sa stavom 2, tačke 7 tog sporazuma”, navodi Janjić.

Kako ukazuje, pitanje je šta će biti uneto u katastar, jer, kako smatra, kuće koje su izgrađene blizu manastira i groblja ne mogu da se poruše, pa ostaje mogućnost kompenzacije nekim drugim zemljištem.

Sam manastir Visoki Dečani nedavno je saopštio da je čvrsta odlučnost kosovske vlade i opštine Dečani da ne sprovedu odluku Ustavnog suda iz 2016. godine, i da je čak nazovu nezakonitom, uprkos svim međunarodnim zahtevima da se odluka sprovede, u potpunoj kontradikciji sa izjavom vlade u Prištini da garantuje zaštitu imovine Srpske pravoslavne crkve na Kosovu.

"Štaviše, takvo ponašanje prema manastiru Visoki Dečani predstavlja ozbiljno obeshrabrenje svima onima koji veruju da sudske odluke koje štite imovinska prava treba sprovoditi, i kompromituje vladavinu prava na Кosovu. Istovremeno, ovaj stav obeshrabruje kosovske Srbe i druge građane da slobodno ostvaruju svoja prava da zaštite svoju imovinu kroz pravni sistem na Кosovu i negativno utiče na verske i etničke odnose na КiM", zaključili su iz manastira Visoki Dečani.

Manastir Visoki Dečani nalazi se na listi Uneska svetske kulturne baštine u opasnosti, kao i Gračanica, Pećka patrijaršija i crkva Bogorodica Ljeviška.