Zašto se Albanci na Kosovu plaše ZSO? Propaganda, politika, neznanje

Istraživanje Instituta za političke studije iz Prištine pokazalo je da čak 98 odsto građana veruje da bi Kosovo bilo u opasnosti ukoliko dođe do formiranja Zajednice srpskih opština, a poslednjih dana Albanci na Kosovu i u inostranstvu organizuju proteste protiv ZSO. U razgovoru sa analitičarima iz Prištine i Beograda potražili smo odgovor na pitanje zašto se Albanci na Kosovu toliko boje formiranja ZSO.

Prošlo je gotovo 10 godina otkako je prvi sporazum o Zajednici srpskih opština potpisan u Briselu. Međutim, ona još uvek nije formirana. Vlasti na Kosovu koje su se smenjivale kroz proteklu deceniju kao razlog za neispunjavanje međunarodnog sporazuma navodili su odluku Ustavnog suda, a Aljbin Kurti ima listu od šest uslova.

Nakon objavljenog evropskog predloga za normalizaciju odnosa poslednjih dana na Kosovu su organizovani protesti protiv ZSO. Protestuju studenti, a skupove organizuju i članovi Samoopredeljenja. i albanska dijaspora širom Evrope.

Analitičar i sociolog Artan Muhadžiri istakao je za Kosovo onlajn da je kontinuirana i medijska propaganda bez realne osnove i bez spremnosti da se analiziraju objektivne činjenice, stvorila veliku konfuziju u javnoj sferi po pitanju ZSO. 

"To je glavni razlog zašto su ljudi na Kosovu u konceptualnoj magli u pogledu nedavnih dešavanja u vezi sa Zajednicom, posebno u vezi veoma brze i pragmatične promene njenog tumačenja od strane premijera Kurtija. Celokupna tema Zajednice, od samog njenog početka, predstavljena je na pristrasan način i sa ekstremnim polarizacijama. Dok su politički lideri tadašnje pozicije imali tendenciju da minimiziraju njenu simboličnost i uticaj, s druge strane, opozicija ju je stigmatizovala i demonizovala, tretirajući je kao vrata za uništavanje institucionalne celovitosti Kosova", dodao je Muhadžiri.

Kako je naveo, narativ se kretao iz jedne krajnosti u drugu, bez odgovarajućih objašnjenja Kurtija i opozicionih lidera, koji, kako je naveo, stalno biraju samo one etape procesa koji im odgovaraju. 

"Za Albance na Kosovu apsolutno najvažnija tačka treba da bude konačna legitimacija statuta i funkcionisanja Asocijacije od strane Ustavnog Suda Kosova. To je najveći mogući sistemski osigurač koji će uvek biti tu da spreči sve potencijalne negativne scenarije", naglasio je Muhadžiri.

Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže da je objavljeno istraživanje na Kosovu upravo rezultat aktuelne politike koju vodi Samoopredeljenje.

Prema njegovim rečima, rezultat istraživanja ukazuje i na važnost ZSO i nameru kosovske vlasti da onemogući Srbima na Kosovu normalno funkcionisanje u svim sferama.

"Istraživanje pre svega govori u prilog politike koja je za etnički čisto Kosovo, nažalost potvrđuje da takva politika ima efekte, kao i da se Srbi sa razlogom plaše za svoju sudbinu i za opstanak na Kosovu i Metohiji, takođe i da postoji opravdanje u zalaganju Srbije da se formira ZSO i da se tome pristupi kao prethodnom pitanju u razgovorima o noormalizaciji", naveo je Milivojević za Kosovo onlajn.

Naglasio je da takav rezultat istraživanja ukazuje i na važnost ZSO za Srbe koji žive na Kosovu.

"Srbija je u potpuno u pravu što traži ZSO, takvo istraživanje ukazuje koliko je ona važna u funkciji opstanka srpskog naroda i mogućnosti da normalno živi i normalno politički i na svaki drugi način deluje", dodao je Milivojević.

Kako je dodao, kod Albanaca i vlasti na Kosovu ne postoji samo strah od ZSO, već i odlučnost da se Srbima ne dozvoli normalno funkcionisanje.

"Sa jedne strane imamo pokušaj da se nametne jednoumlje, etnički čista politika i da se formira etnički čist prostor, treba podsetiti da je u osnovi Samoopredeljenja velika Albanija, dakle objedinjavanje svih albanskih prostora koji podrazumevaju i etničko čišćenje. Sa druge strane, pored straha postoji i odlučnost da se Srbima ne dozvoli ZSO, dakle nije u pitanju samo strah, već i odlučnost da se realizuje politika etnički čiste teritorije i eliminacija srpskog naroda sa KiM", zaključio je Milivojević.

Prištinski novinar Ljeart Hodža smatra da Albanci na Kosovu nisu dovoljno informisani i da se njihov stav bazira na izjavama političara.

"Građani uglavnom ne čitaju dokumenta i analize, Ustav i zakone, već veruju izjavama političkih lidera koji zarad dnevne politike mogu sve i svašta da kažu javno, a zaprao malo se toga zna. Stav građana se uglavnom bazira na stavu političara da li je nešto dobro ili loše, što je alarmantno", rekao je Hodža.

Hodža je dodao da političke partije na Kosovu ne zasnivaju svoje platforme na činjenicama i na osnovu onoga što je potpisano ili zakonski uređeno.

"To je sistematski problem, ljudi nemaju sluha, već uzimaju zdravo za gotovo ono što im serviraju političari", naveo je Hodža.

Kako je naglasio, od toga da li se Albanci na Kosovu boje ZSO je važnije da je njeno formiranje obaveza.

"Nemaju čega da se boje ako međunarodni partneri garantuju da će ZSO biti unutar kosovskog ustava i sistema. Ali, ponavljam ljudi su skloni da veruju političarima i da čitaju naslove u medijima. Lakše je to, nego da pročitaju odluku Ustavnog suda i da sami dođu do nekog zaključka. To je pokazatelj da su političari skloni manipulaciji, a ne predstavljanju činjenica građanima", zaključio je Hodža.