Zbog čega se naoružava KBS: Na papiru snage za civilnu zaštitu, ali sa oklopnim vozilima i snajperima

Severnoatlantska alijansa nastavlja da podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga pod njihovim prvobitnim mandatom, odnosno snagama za civilnu zaštitu, poručio je u martu 2021. godine generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. Stav Stoltenberga su ponavljali i drugi zvaničnici NATO tokom prethodnog perioda.

Nameće se pitanje koje snage za civilnu zaštitu obučavaju svoje pripadnike za snajperiste, za rukovanje minobacačima, upravljanjem helikopterima.

Ministar odbrane Kosova Armend Mehaj naveo je pre nekoliko dana da su u Komandi za doktrinu i obuku novi snajperisti Kosovskih bezbednosnih snaga uspešno završili obuku.

Vojni analitičar Vlade Radulović za Kosovo onlajn navodi da je Priština kao glavnu opasnost označila Beograd.

"Priština je kao glavnu pretnju označila Beograd,  pa se shodno tome kroz višegodišnji proces KBS opremaju i sistematski pojačavaju. Otuda se nabavka naoružanja i obuka vrše se između ostalog i u odnosu na to čime raspolaže Vojska Srbije. Dakle, iako zvanično govorimo o 'bezbednosnim snagama', KBS po svom uređenju, strukturi, činovima i gotovo svemu ostalom de fakto predstavlja vojsku tzv. Kosova. U prilog tome govori i činjenica da se oni od 2018. godine nalaze u procesu transformacije iz KBS u tzv Vojsku Kosova, koja bi prema planu trebalo da se završi 2028. godine. U konačnici, jedan od ključnih rezultata biće to da će ova formacija, kada se uračuna i rezervni sastav brojati ukupno oko 8.000 pripadnika" kaže Radulović.

Radulović dodaje da će to stvoriti situaciju da će KBS imati dvostruko jače snage od ukupnog broja pripadnika Kfora koji se trenutno nalaze na Kosovu.

"Dakle, dalje naoružavanje KBS predstavlja direktnu opasnost za Srbe kako u enklavama tako i na severu KiM. Međutim, budući da Kfor održava komunikaciju s njima i shodno prethodnom dogovoru, pripadnici KBS ipak ne mogu da uđu na sever, bez prethodnog odobrenja komandanta Kfora", kaže Radulović.

Kosovske bezbednosne snage su već učestvovale u dve međunarodne misije, sa SAD u Kuvajtu, i sa Velikom Britanijom, gde je u sklopu saradnje sa Londonom, iz Prištine poslata četa na Malvinska ostrva, što je izazvalo oštre proteste Argentine. 

Na pitanje kako će se u narednom periodu razvijati KBS, odnosno koje sisteme naoružanja bi mogli da nabave, Radulović kaže da ostaje da se vidi da li će pojedine članice NATO želeti da opremaju KBS novijim i složenijim borbenim sistemima. 

"Oni obučavaju i školuju podoficirski i oficirski kadar u pojedinim zemljama, organizuju vežbe i aktivnosti sa pripadnicima KBS, pa i shodno tome čini se da su planovi Prištine za dalje nabavke, očekivano na njihovoj agendi. Naročito u pogledu prenosnih protivoklopnih i PVO sistema, kao i samohodnih minobacača. Ipak se postavlja pitanje koliko će članice NATO želeti da dostavljaju najnovije sisteme na raspolaganje KBS i koliko će budžet Prištine moći da prati njihove ideje i želje. Sa druge strane, bitno je da postoji i komunikacija između Vojske Srbije i KFOR, što u ovom trenutku predstavlja izuzetno važnu stavku po pitanju kakvog-takvog očuvanja mira i zaštite Srba koji žive na Kosovu i Metohiji", ističe Radulović.

Pripadnici KBS su nedavno boravili u Turskoj, gde su učestovali u akciji spasavanja i pronalaženja preživelih nakon zemljotresa koji je pogodio ovu zemlju.

S druge strane, Priština i Ankara intenzivno sarađuju i na vojnom planu, obuci kadrova sa Kosova, ali i isporuke vojne opreme u vidu oklopnih vozila koja su iz Turske dopremljena i trebalo bi da budu dopremljena u narednom periodu.

Ne treba zaboraviti i da je budžet za KBS u 2023, godini povećan za 20 odsto (123 miliona evra), a sam premijer Kurti je u januaru ove godine izjavio da je tokom 2022. godine u inostranstvu obučeno 2.547 vojnih lica, i da je u toku regrutacija 612 aktivnih i 388 pripadnika rezervnog sastava.