Značaj SPC na Kosovu: Kome smeta i zašto?

Srpska pravoslavna crkva je početak svakog sistema na Kosovu, a danas na Kosovu jedan je od životnih izvora, smatra književnik i novinar Živojin Rakočević, dok režiser Dragoslav Bokan navodi da bi u pojedinim periodima istorije bio skoro izvestan poraz i kapitulacija srpskog naroda na tim prostorima da nije bilo pravoslavne crkve.

Bokan za Kosovo onlajn kaže da je upravo jedinstvo crkve, naroda i države ono što je Srbe održalo vekovima, a u periodima kada država nije postojala na Kosovu to su crkva i narod sami uspevali.

"Kosovo i Metohija, u smislu srca srpske države i jezgra naše otadžbine je vezano isključivo za delovanje Srpske pravoslavne crkve još od vremena Svetog Save i njegovih naslednika pa do danas, sa svim crkvama, konacima, manastirima, moštima, van toga je Kosovo i Metohija jedan od delova Srbije koja se nalazi u stalnom osipanju i oduzimanju teritorija od 1995., pa 1999, pa nadalje: Bez SPC mi ne možemo da razumemo značaj Kosova i Metohije, niti sve ono što Kosovo i Metohija predstavlja za nas", kazao je Bokan.

Navodi da bi u pojedinim periodima istorije, skoro bio izvestan poraz i kapitulacija srpskog naroda na tim prostorima da nije bilo episkopa, sveštenika i u pojedinim periodima patrijarha srpskih.

U tom smislu podseća da je Pećka patrijaršija preuzela od Žičke episkopije još davno u prvoj polovini 13. veka glavnu ulogu duhovnog centra za okupljanje srpskog naroda.

Prema njegovim rečima, to je trajalo i traje sve do danas, sa naravno "strašnim periodima viševekovnim sa Turcima i pod komunistima".

Bokan navodi da je gore bilo za vreme komunizma jer su Turci muslimani verovali u Boga za razliku od komunista. Komunisti su, kako podseća, prvim Ustavom oduzeli manastirima zemlju i dali maltene ovlašćenja republike, dok su Ustavom iz 1974. godine sklonili i "Metohija" iz naziva pokrajine kako bi se, kako kaže, radilo na tome da se zaboravi ta reč "metoh", koja je označavala zemljište ili posed koji poseduje neka crkva ili manastir.

Dodaje i da su Srbi, zarad jugoslovenstva, pravili mnoge greške i između dva svetska rata.

"Mi smo zarad jugoslovenstva potisnuli naš srpski identitet i veru, napravili smo greške i između dva svetska rata zarad jugoslovenstva, što je jugoslovenski kralj platio glavom", dodaje.

Od 1990. godine, Srpskoj pravoslavnoj crkvi se vraća pravi značaj koji ima i u narodu, ali i u srpskoj državi, kaže Bokan i navodi da od kada postoji srpska država i crkva, odnosi nikada nisu bili bolji nego danas.

U tom smislu, ukazuje da imamo predsednika koji ne samo da celiva ruku patrijarhu, već i episkopima, da se grade crkve, ali i da se državno rukovodstvo konsultuje o nacionalnim pitanjima sa crkvenim.

Smatra da je Crkva velikim delom to što Srbiju drži u "mučnim razgovorima" sa Prištinom.

Kada je reč o značaju koji SPC danas ima na Kosovu, Bokan kaže da je jedinstvo naroda, crkve i države upravo ono što nas je održalo vekovima.

Na pitanje da li smeta taj značaj koji SPC ima i kome, Bokan navodi da smeta svim neprijateljima Srbije i toga što Kosovo nije nezavisno i to iz razloga što, kako kaže, "drvo bez korena lako je slomiti".

Književnik i novinar Živojin Rakočević za Kosovo online kaže da je Srpska pravoslavna crkva početak svakog sistema na Kosovu i Metohiji.

"Autokefalnost koju je dobio Sveti Sava je samo ozvaničila, što bi danas rekli, realnost na terenu. U njoj se jasno vide Hvostanska ili Raška eparhija. Kroz Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji progovorio je najvažniji i najuspešniji izraz našeg duha, kulture i državnosti", kazao je Rakočević.

Dodaje da se i danas, kada se čini da je sve nestalo, po pećinama na obroncima Prokletija, Šar planine ili po šumama Drenice može se naići na fresku izuzetne lepote, na zidine hramova koji će uvek govoriti – ja sam Crkva.

Navodeći da postoje dva mišljenja u javnosti i životu o tome šta je crkva: jedno kaže da je crkva bogočovečanski organizam, a drugo da se radi o verskoj instituciji.

"Za prostor Kosova i Metohije Srpska pravoslavna crkva je ravnoteža odnosa Boga i čoveka i zato je uspela da preživi ukidanja i razaranja. Njen značaj nikada nije prestajao i ona je, čak i kada bi bila zvanično ukidana od okupatora i imperija, doživljavana kao izvorno i prvo središte našeg duha, kulture i državnosti", naveo je.

Ukazuje na to da kada se samo i površno pogleda pismo i stavovi cetinjskih mitropolita, uključujući i Njegoša, jasno se vidi da je na Kosovu njihovo izvorište i da će se na njega vratiti.

Sve što je posvećeno budućnosti i vaskrsenju ne može se ugasiti, kaže Rakočević i dodaje da je zato Kosovo opstalo i preživelo.

SPC je danas na Kosovu jedan od životnih izvora, ističe i dodaje da bombardovanje, pogromi i nasilje su konstituisali geta u kojima je došlo do simbioze i nove ravnoteže u odnosima crkve i naroda, kao i da su oni postali jedan organizam.

"Seljak iz Goraždevca, Belog Polja ili Osojana kada ode u Dečane ili Pećku patrijaršiju zna, celim svojim životom, šta je njegova misija, šta je njegov grad, gde su njegove vrednosti i odakle mu dolazi sloboda. Neki stranac je zaključio kako je srpska duša zarobljena u albanskom telu, ako je to tačno - a u velikoj meri jeste: Albanci su prinuđeni da kriju dobar deo svoje duše. To je veliki, reklo bi se duhovni problem", naveo je.

Rakočević dodaje da s druge strane, postojanje Srpske pravoslavne crkve je i svedočenje istine, hrišćanskog karaktera prostora, evropskih kulturnih vrednosti, posedovanja i vlasništva najvrednijeg blaga Kosova i zato je crkva sistemski ugrožena od usamljenog sveštenika do Unesko spomenika.

"Uprkos svemu, njena vekovna okrenutost prema životu, budućnosti i vaskrsenju nadživeće i ovaj izrazito neprijateljski sistem", zaključio je Rakočević.