Andoni: Kosovo će u UN dočekati veto Rusije i Kine

Izvor: Politiko.al

Podela velikih sila u UN učinila je život Kosova teškim i punim stalnih izazova, kaže publicista iz Albanije Ben Andoni i dodaje da ipak veruje da „budućnost pripada Kosovu” i da će se problemi pre ili kasnije završiti, ali da trenutno ne vidi da je moguće da Kosovo izbegne veto Rusije i Kine da obezbedi mesto u najvećoj organizaciji na svetu.

Andoni je u intervjuu za Gazetu ekspres ocenio da će se Kosovo suočiti sa izazovima, čak i nakon eventualnog sporazuma sa Srbijom po francusko-nemačkom planu, jer ne veruje da će ikada biti normalnih odnosa sa Beogradom. Prema njegovim rečima, ovaj sporazum bi najviše za Kosovo doneo model bivše Demokratske Republike Nemačke.

Andoni smatra da i kosovski premijer Aljbin Kurti ima problem, jer nije na pravi način predvideo todijaloga, za koje kaže da su postali "gorka realnost".

"Izgleda da Kosovo i Albanija zajedno pate od antropološkog problema u pogledu organizacije upravljanja zemljom“, kaže Andoni.

Kosovo obeležava 15. godišnjicu nezavisnosti. I pored toga što postoji preko 100 priznanja i mišljenje Međunarodnog suda pravde da nezavisnost nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, zemlja se suočava sa problemima koji, po mnogima, proizilaze iz činjenice da Kosovo nije članica UN. Koliko Kosovu otežava život činjenica da nije članica svetske porodice naroda?

Bez sumnje, 15. godišnjica nezavisnosti je lepa stvarnost za narod Kosova, sećanje na njihove pretke, odavanje počasti herojima i iznad svega usmeravanje sudbine jednog slobodoljubivog prostora, kome je vekovima osporavan identitet. Postoji problem u vezi sa Međunarodnim sudom pravde nakon zahteva Srbije da se tumači da li je proglašena nezavisnost u skladu sa međunarodnim pravom ili ne. Ovaj sud je rekao da je to u skladu, ali je Srbija to izbegla kao dvosmislen odgovor. Poznajući veliku podelu velikih sila u Savetu bezbednosti, ovo je učinilo život Kosova teškim i punim izazova, zbog napora za integraciju i članstvo u međunarodnim institucijama i rata celokupnog državnog aparata Srbije i njegovih saveznika protiv ove realnosti. Razlog je taj što proces državljanstva još nije zatvoren i Kosovo treba da krene na taj put velikom brzinom i da stigne tao gde mu je mesto. Pre ili kasnije ovo će se završiti i nadamo se sa što manje izazova, ali taj put nikada neće biti lak.

Hipotetičko pitanje, da imamo efikasnu vladu sa jasnom vizijom iz februara 2008, da li bismo imali probleme ove prirode? Da li je međunarodno nedefinisan status omeo ekonomski razvoj i rast blagostanja?

Uprkos greškama koje su pravile vlade Kosova, ne možemo zaboraviti da je realnost Kosova sui generis u međunarodnom pravu. I to ga čini dugotrajnim u smislu validacije, ali i pravljenja prostora za sve njegove napore. Osim što bi mnogo funkcionalnija vlada, a posebno definisanje nekih crvenih linija koje bi vlade trebalo da poštuju, olakšale izazove za nju. Isto bi trebalo da se desi i u parlamentu. Trebalo bi da postoje neke crvene linije kada se govori o konfrontacijama sa Srbijom. S druge strane, dugo učešće Kosova u birokratskim razgovorima o sporazumima iz Brisela, neravnoppravan odnos sa Srbijom u trgoovini u korist Beograda i pre svega problemi koje Beograd donosi s vremena na vreme, posebno na severu, otežali su mu život. Vlade bi u ovoj još nedefinisanoj fazi trebalo mnogo više da se bave unutrašnjim problemima, a posebno formiranjem zajedničkog tržišta sa Albanijom, kako bi pomogle privredi naše dve zemlje.

Da li je, po vašem mišljenju, pre 15 godina bilo lako predvideti da će se Kosovo suočiti sa problemima ove prirode. Dijalogom sa Srbijom, situacijom na severu koja je ponovo povezana sa Srbijom?

Apsolutno. Bio sam veoma aktivan posle rata i početkom 2000-ih na Kosovu. U listu "Ekspres" objavio sam nekoliko tekstova, ali pre svega od mojih kosovskih kolega, imao sam vrlo jasnu perspektivu šta će se desiti. Čini se da Kosovo i Albanija zajedno pate od antropološkog problema u pogledu organizacije upravljanja državom. Ali Kosovo je imalo dodatnih poteškoća, gde je Rezolucija 1244, koju Srbija i dalje široko tumači, ali koju je Kosovo poštovalo do Deklaracije nezavisnosti, jer tada nije funkcionisala, ostala u birokratskim tumačenjima. Tako se desilo sa ZSO, koju je Ustavni sud vratio, umesto da se o tome sa njim obave konsultacje pre potpisivanja i pre svega toga već napravi nacrt ideje za njegovo organizovanje. Ovome se dodaje i razgraničenje sa Crnom Gorom i ustupci Kosova za proces liberalizacije koji nije ostvaren. S druge strane, stav srpske zajednice, koju poznajem dosta na Kosovu, i žao mi je što moram da kažem da postoji deo koji je van nadležnosti Srpske liste, koji želi da se vlada u Prištini pema njemu odnosi kako treba. Čini mi se da kosovske vlade nisu poslušale njihov glas, a sami Srbi sa Kosova imaju predrasude.

Na kraju, nisam verovao da je bilo kakva pomoć dovoljna da bi zemlja napredovala. Neophodno je da država postavlja ciljeve u interesu današnjih i budućih generacija, da se menja u skladu sa svetskim kretanjima. Žao mi je što moram da kažem da kosovske vlade razmišljaju samo o današnjjem vremenu, a posebno poništavaju ono što su uradili njihovi prethodnici. Skoro isto ovako sam razmišljao o Kosovu 2000-ih, kada sam video izgubljenu energiju građana Kosova i njihovu želju za zasluženom promenom.

Sada postoji međunarodna mobilizacija, uporediva možda samo sa Konferencijom u Rambujeu i pregovorima u Beču, za postizanje sporazuma Kosova i Srbije na osnovu francusko-nemačkog plana, koji ne donosi priznanje Srbije niti garanciju za članstvo u UN . Kuda će ovo odvesti Kosovo, ako se postigne dogovor?

Da, uglavnom model bivše Demokratske Republike Nemačke. Kosovo će ponovo biti suočeno sa izazovima, ali oni više nisu egzistencijalni kao oni iz 1999. godine. Sada su izazovi vezani za formu kako će ovu državu priznati drugi i pre svega za mogućnosti Prištine da slobodno ulazi u pregovore sa drugim državama o svojim vitalnim potrebama. Ako Srbija prestane da mu smeta i ukloni celu tu strukturu koja je protiv priznanja Kosova, ja to smatram dobrim. Budućnost pripada Kosovu. To i sami trezveni ljudi u Beogradu znaju bolje od bilo koga drugog. Ako se ostvari ideja o teritorijalnom integritetu dve države Kosova i Srbije, onako kako je zgrađen mir posle Drugog svetskog rata, ja kažem da je to veliko dostignuće.

Imate li ideju kako Kosovo može da izbegne veto Rusije i Kine da obezbedi mesto u UN?

To je nemoguće, sve dok interese Kosova štiti druga velika sila. Ali, to može da im obezbedi uzdržanost, ako se nađe rešenje u međunarodnom pravu koje indirektno zadovoljava njihove interese. Čini se da se tako nešto događa sada, gde se meni lično čini da će bilo kakvo rešenje za Kosovo morati da se nađe u konstrukciji koja ne bi izazvala ego Rusije koja indirektno kroji svetski poredak.

Pošto je glavni argument za sporazum Kosova i Srbije kretanje dve zemlje ka EU, da li se može reći da će Kosovo lakše postati deo EU, uprkos pet zemalja čllanca koje ga ne priiznaju? Isto pitanje važi i za eventualno članstvo u NATO.

Počinjem od dna. U tome nam je potrebna pomoć Albanije i Hrvatske, ali i Crne Gore. Verujem da Severna Makedonija to ne nudi. A to ima veze sa predstavljanjem Kosova u Jadranskoj povelji, koja je uvod u članstvo u NATO. Za to vreme Kosovo mora da izvrši razgraničenje sa Srbijom, Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom. Što znači da je definisano u svojim granicama. Međutim, EU će trebati drugačiji kurs i strategija, gde bi Kosovo trebalo da bude uključeno sa svim svojim resursima. Pa ipak, Brisel će mu zakomplikovati život, jer indirektno treba da održava dobre odnose sa protiivnicima kosovske nezavisnosti.

Sada imamo vladu koja je skeptična prema međunarodnim odnosima. Mislite li da bismo prvi put mogli biti u koliziji sa Zapadom ili čak premijer Kurti, uz sve rezerve, sarađuje sa Zapadom?

Premijer Kurti ima prioritetni problem u toome što nije na pravi način predvideo kurs kojim će ići pregovori Kosova i Srbije. Na početku premijerskog mandata to mu nije biilo mnogo važno, a sada ima problem. Stvaranje ZSO umanjuje zasluge njega i njegovih ljudi, a netransparentnost razgovora čini ga istim kao i prethodnike. Čini se da sarađuje sa strancima, ali sada više razmišlja o tome da onu politiku koja ga je dovela na vlast uskladi sa onim što će da radi u vezi sa pregovorima.

Ako ne obezbedi priznanje, možemo li bar očekivati da loši i destruktivni odnosi Kosova i Srbiije budu prekinuti francusko-nemačkim planom?

Ne verujem da će ikada biti normalnih odnosa između Kosova i Srbije. Ne samo zbog toga što je pala krv običnih ljudi, već i zbog njihovog grubog ponašanja tokom 90-ih, gorkog istorijskog iskustva i pre svega pojačanih narativa, koji su definisali apsurdne paradigme za Kosovo. To nekoliko bistrih umova ne može da promeni ono što je zapečaćeno u akademskim tekstovima i u celokupnoj srpskoj nacionalnoj misli. Ali, nadam se da će u budućnosti biti pragmatičnijih vlada, skoje će koristiti obostrane resurse koriisteći stare veze. Mislim da postoji ovakva povezanost, ne samo među onima koji su studirali i radili zajedno, već i među ljudima koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji. S druge strane, francusko-nemački plan svojom dvosmislenošću i nedostatkom transparentnosti pokazuje da ta saradnja neće biti tako laka, jer nema pravog polazišta, osim principa koji se poklapaju sa glavnim međunarodnim dokumentima.

Da li se usuđujete da prognozirate gde će Kosovo biti za 15 godina?

Verujem da će na Kosovu biti lakše, ali i da će se iskomplikovati problemi sa srpskom zajednicom. Zaista se nadam da će se ekonomski razvijati i verujem da će uspeti sa tim velikim brojem mladih ljudi, koji imaju mnogo ambicija i kulture ali i dobro obrazovanje, što Vlada Kosova ohrabruje. Predviđam da će se još više udaljiti od Albanije, da će Priština i zvanična i politička Tirana nastaviti da se gledaju sa prezirom, dok će običnim ljudima na Kosovu Albanija biti od kkoristi mnogo više nego obrnuto. Problem će ostati ekonomsko-socijalno-politički model Kosova, koji će ono izgraditi u budućnosti, za koji mislim da će biti zbunjujuć i posle 15 godina. O ovome sudim iz slučaja Albanije.