Beriša: Tači je znao šta ga čeka, istinom o ratu i zločinima stvoriće se uslovi za pomirenje

Otkako su četvorica bivših lidera OVK sprovedeni u Hag na Kosovu vlada politička kriza, a najavljenom kandidaturom Ramuša Haradinaja za mesto predsednika samo se dodatno komplikuje složena politička scena, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša.

"Sudija za prethodni postupak 26. oktobra donosi rešenje o određivanju pritvora za Tačija i ostale koje se realizuje 4. i 5. novembra kada se lišavaju slobode i sprovode u Hag. Tog trenutka počinje teška politička kriza na Kosovu, jer nije bio završen ciklus predviđen oko obezbeđivanja naslednika Hašima Tačija. Sam Tači je bio svestan šta ga čeka, jer je on svoji iskaz pred Specijalnim sudom započeo još polovinom decembra 2019. godine što je držano u tajnosti. Ideja je bila, zapravo da se spreči dolazak Vjose Osmani na mestu v.d predsednika Kosova", rekao je Beriša.

Suđenje Hašimu Tačiju i ostalim liderima OVK izazvalo je novu političku krizu u Prištini. Šta mislite kako će se razrešti dilema o novom predsedniku Kosova i da li će morati da se ide na izbore, kako priželjkuju Samoopredeljenje i Vjosa Osmani?

Kada govorimo o početku suđenja Hašimu Tačiju i ostalim pritvorenim Veseljiju, Krasnićiju i Seljimiju moramo naglasiti jednu činjenicu, da je to Specijalno odeljenje Kosovskog suda sa sedištem u Hagu, koji je oformljen na predlog i insistiranje američke administracije i odlukom EU, a koji je izglasan u kosovskoj skupštini dvotrećinskom većinom. Da je to odeljenje ušlo u Ustav Kosova izmenom samog Ustava i kao takav funkcioniše danas i to je zapravo Sudsko odeljenje koje je preuzelo sve predmete koji su se odnosili na rad UN i Euleksa. Opšte je poznato da je UN i Euleks počeo odmah nakon zavšrtetka rata da prikuplja materijalne i druge dokaze o likvidacijama i ubistvima počinjenih po nalogu Glavnog štaba OVK na čijem je čelu bila ova grupa koja ćini samo prvu četvorku.

Do kraja godine, njima će se pridružiti i ostala optužena lica iz Glavnog štaba OVK među kojima i Agim Čeku, Azem Sulja, Lah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši, Sabit Geci, Sami Ljuštaku i drugi komandanti iz operativnih zona.

Nakon što je obelodanjena optužnica protiv ove četvorke i odluke sudije za prethodni postupak o određivanju pritvora, a koja je ubrzano doneta zbog opasnosti da utiču na sam tok suđenja. S obzirom na to da po Ustavu Kosova ukoliko ostaje upražnjeno mesto presednika po bilo kom osnovu onda to mesto pripada predsednici parlamenta, ali najduže do šest meseci. Procenjivalo se da nakon njenog iskljućenja sa svih funkcija iz DSK i moguće saradnje sa Samoopredeljenjem, postoji opasnost od raspisivanja novih parlamentarnih izbora, što u ovom trenutku ne odgovara ni kosovskom društvu, a ni međunarodne zajednice, čiju ključnu ulogu na Kosovu ima američki ambasador Filip Kosnet, koji zapravo i vodi Kosovo. Tako da u ovom trenutku postoje dve opcije u igri kako da se reši novonastala politička kriza izborom presednika Kosova u parlamentu, gde je potrebno da većina obezbedi dvotrećinsku većinu u skupštini i da se postigne politički konsenzus oko kandidata ili po isteku roka od 6 meseci da se raspišu novi parlamentarni izbori.

Može li da se dogodi da Ramuš Haradinaj nasledi Tačija, ili će to biti neko iz DPK, kako je najavio Isa Mustafa?

Najavljenom kandidaturom Ramuš Haradinaj zapravo dodatno komplikuje složenu političku scenu, jer teško da će ubediti ostale partnere koji su u vlasti da mu obezbede potrebnu većinu. DSK radi stabilizacije političkog stanja i održavanja vlasti gde ima premijera i nekoliko ministara rešenje vidi u podeli vlasti sa DPK tako što bi podržao njihovog kandidata, a to bi mogao biti iskusni poltičar i sada v.d presednika DPK Enver Hodžaj ili eventualno iz tih redova Hajredin Kući bivši potpresednik vlade i ministar pravde ili bivša ambasadorka Kosova u Americi Vljora Čitaku. Ovako bi DSK imao stabilnu Vladu koju vodi, a DPK bi zauzeo mesto ABK Ramuša Haradinaja koji bi u tom slučaju otišli u opoziciju. Hotijeva vlada bi mogla da završi mandat do kraja. Očekujem da će se ipak DSK i DPK dogovoiti i da će se tako prevazići kriza izazvana hapšenjem Hašima Tačija, jer će po starom i dobro isprobanom receptu glavnu ulogu u svemu imati američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet.

Kako komentarišete prve stavove Tužilaštva u Hagu, u vezi sa pritvorom za optužene i najavom da će izvođenje dokaza početi na leto 2021.god, da li je optužnica obuhvatila sve ono što se očekivalo?

Što se tiče stavova Tuzilaštva u Specijalnom odeljenju suda Kosova sa sedištem u Hagu, moguće je uočiti da je Tužilaštvo predložilo sudiji za prethodni postupak dovoljno argumenta i dokaza da se prvo svi optuženi zadrže u pritvorskoj jedinici i da ima valjane dokaze koje će predočiti sudu na osnovu kojih može doneti obavezujuću sudsku presudu sa višegodišnjom zatvorskom kaznom. Tužilaštvo je godinama prikupljalo materijalne i druge dokaze koji nedvosmisleno ukazuju da grupa na čijem je čelu bio Hašim Tači počinila te zločine. Naime, Tužilaštvo je predložilo 153 svedoka plus 50 u dokaznom postupku, više od deset hiljada stranica materjalnih dokaza,više od 28 sati  video materjala i 100 hiljada materjalnih predmeta koji će dokazati da je ta organizovana kriminalna grupa i izvršila dela za koje se terete, a to je više od  100 ubistva, partijskih neistomišljenika ,saradnika Srbije, kako su oni nazivali ljude koji su radili u različitim nivoim srpskih državnih organa na Kosovu.

Nameće se logični zaključak da odbrani treba dug vremenski period zato su i tražili 18 meseci kako bi se pripremili za početak suđenja, a samo suđenje neće potrajati manje od tri godine.

Kako smo imali prilike da vidimo redukovanu optužnicu, očekujem da će se prava optužnica baviti, pored ovoga što je obelodanjeno i Žutom kućom, ali i logorima u samoj Albaniji. Za očekivati je i da će se tokom suđenja ova optužnica proširiti i na bivše državne funkcionere same Albanije, pre svega tadašnjeg presednika Vlade Pandeli Majka i šefa SB Kljosi Fatosa, koji su stvorili uslove za organizovanje,naoružavanje i pripremu pripadnika OVK i organa paralelnih vlasti, zapravo su omogućili funkcionisanje Vlade Bujara Bukošija u egzilu sa sedištem u Tirani.

Uopšte je poznato da na ovakvim i sličnim postupcima kada je u pitanju očuvanje sopstvene kože, da će doći do pucanja po šavovima i prebacivanje odgovornosti i na druga lica.

Očekujete li da u Hagu konačno izađe na videlo koliko je Albanaca pobila OVK. Da li će to iznenaditi ljude na Kosovu?

Sigurno je da će porodice nastradalih, prevashodno Albanaca, ali i drugih nacionalnosti, dati dovoljno argumenata, kako za Tačija, tako i za ostale optužene. Verovatno će biti u neku ruku i senzacionalno saznanje, zapravo činjenica  koliko je Albanaca nastradalo samo jer su pripadali drugim političkim opcijama, ili zato što nisu hteli da se priključe OVK. Interesantno je i to što se u optužnicama po prvi put pominju i ubistva i po verskoj osnovi, a dobro je poznato da su kod Albanca prisutne sve tri vere.

Tako da ne očekujem iznenađenja oko samog broja ubijenih Albanaca od strane OVK, jer se o tome dugo spekulisalo na samom Kosovu, a sada se već i javno komentariše.

Govori se i da će trgovina organima biti obuhvaćena dokaznim postupkom, koliko je to realno očekivati, s obzirom na protok vremena i uništene dokaze?

Bez obzira na protok vremena i uništenju materijalnih dokaza, u optužnici će se sigurno govoriti i o trgovini organima. 

Verujem da na više mesta postoje dokazi o svemu što se dogodilo oko trgovine organa i da nisu svi dokazi uništeni i da će se to naći pred sudom. Ovo pitanje nije ranije pokrenuto iz političkih razloga, jer bi se tada država Albanija uvukla u celokupnu priču, jer se to događalo na njenoj teritoriji i nije moglo da prođe bez saznanja albanske službe sigurnosti ŠIK i međunarodnih tajnih službi.

Dolaskom istine o nestalim licima stvoriće se uslovi da dođe do pomirenja između dva naroda o čemu se zalažemo i mi iz Matice Albanaca. Samo našim delovanjem možemo doprineti da dođe do pomirenja, jer Albanci i Srbi, kao narodi koji su vekovima živeli na ovom prostoru, prirodno su oslonjeni jedni na druge i treba nam mir.

Odnose Srba i Albanaca opterećuje i pitanje nestalih. Ovih dana se ponovo govori o masovnim grobnicama. Koliko je bitno otkopati sve masovne grobnice i na Kosovu i u Srbiji i doći do istine?

Zapravo, trenutno je najteže pitanje oko nestalih lica. U ovom trenutku vlasti u Prištini tragaju za 1.643 lica, a Beograd za 550 čija sudbina se ne zna. Goruće pitanje je i pitanje masovnih grobnica koje se nalaze i u samoj centralnoj Srbiji i na Kosovu. Trenutno su u obradi tri lokacije, u blizini Raške, Sjenice, kao i u Zubinom Potoku, gde ovih dana Viši sud u Beogradu treba da donese sudsku odluku u cilju ekshumacije tela i sudsko-medicinskoj obradi posmrtnih ostataka, u čemu aktivno učestvuju stručni timovi iz Beograda i Prištine u saradnju sa međunarodnim organima

Ovo je od izuzetne važnosti da se skine sa pleća države Srbije. Izuzetno osetljivo pitanje, siguran sam da bi to doprinelo da se dođe do pomirenja između srpskog i albanskog naroda na ovim prostorima kao dva najveća naroda. Ovo bi doprinelo stabilizaciji celog regiona i samim tim bi ubrzao postpak prikljucenja EU. Sigurno da je ovo trenutno najbolnije pitanje koje i opterećuje srpsko-albanske odnose i zaoštrava odnose i dalje. O ovom pitanju i Beograd i Pristina moraju da daju maksimum kako bi se suočile sa tim problemom i obe strane moraju da traže oprost jedni od drugih, a svi koji su počinili ova dela treba da odgovaraju. Ovde se radi o odgovornosti pojedinca, a ne celokupnog naroda.

Smatram da pored sudskog postupka koji je svojevremeno vođen pred međunarodnim sudom u Hagu i gde je tadašnje državno, vojno i policijsko rukovodstvo osuđeno, neophodno je da se u javnosti izađe sa podacima o postupcima koji se vode pred Specijalnim sudom u Beogradu, pre svega za zločine u selima Cuska, Zahac i Romun, govorim o kriminalnoj grupi koja je počinila zločine radi koristoljublja, a ne u ime države. Kao i samim detaljima o zavrsenom procesu protiv  Orahovačke grupe. Stiče se utisak da država Srbija ništa ne preduzima po tom pitanju, a zapravo to nije tako.

Velika je hrabrost i državnička mudrost i odgovornost presednika Srbije Aleksandra Vučića koji je minutom ćutanja odao počast i poklonio se albanskim žrtvama rata čija su tela preneta u Batajnicu, Perućcu, Petrovom Selu i Rudnici.