Kazne za ratne zločine, bez osude za zločine protiv čovečnosti - šta donosi presuda bivšim liderima OVK?

Prvostepenom presudom Specijalizovanih veća Kosova u Hagu u slučaju protiv bivših lidera OVK nisu zadovoljni ni Priština ni Beograd. Njihove pristalice su nakon objavljivanja kazne od 25 godina zatvora za Hašima Tačija kamenicama i flašama zasule sedište Euleksa u Prištini, razbijeni su prozori i na zgradi Vlade Kosova, došlo je i do sukoba sa holandskom policijom. S druge strane, iz Beograda poručuju da se, odbacivanjem optužbi za zločine protiv čovečnosti, Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi aboliraju za zločine koje su počinili nad Srbima.

Piše: Veljko Nestorović 

Hašim Tači, Kadri Veselji, Ejup Krasnići i Redžep Seljimi proglašeni su  krivim i osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora.

Iz Brisela i Vašingtona pozvali su na poštovanje presuda iz Haga, podršku Specijalizovanim većima ponovile su ambasade u Prištini, dok su na Kosovu predstavnici DPK i drugih albanskih partija pokrenuli pitanje ukidanja Suda.

Advokati nekadašnjih lidera OVK već su najavili žalbe, dok bi Tužilaštvo moglo da ospori njihovo oslobađanje od optužbi za zločine protiv čovečnosti. Procenjuje se da bi drugostepeni postupak mogao potrajati do godinu dana, a onda bi mogla uslediti žalba i Ustavnom sudu Kosova.

U sažetku presude navodi se da je pretresni panel je utvrdio da su sva četvorica (Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi) krivično odgovorni za ratne zločine proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode 385 lica, surovo postupanje u odnosu na 49 lica, mučenje 303 lica i ubistvo 96 lica.

Pretresni panel je optužene oslobodio optužbi za zločine protiv čovečnosti, zaključivši da specijalizovani tužilac nije pokazao van razumne sumnje da je postojao rasprostranjeni ili sistematski napad usmeren na civilno stanovništvo. Optuženi su takođe oslobođeni optužbi u odnosu na izvestan broj incidenata ratnih zločina.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković rekao je da je od 10 tačaka optužnice šest palo u vodu, i to onih koje se odnose na zločine protiv čovečnosti.

„Sud je odbacio šest tačaka koje se odnose na zločine protiv čovečnosti. Odbacujući zločine protiv čovečnosti, oni se aboliraju za zločine koje su počinili prema Srbima. Cela presuda odnosi se na oko 400 ljudi koji su bili uhapšeni, maltretirani i prema kojima su svirepo postupali i u 96 slučajeva počinili ubistva. Među tim ljudima bilo je i žena, dece, profesora, poljoprivrednika – ljudi koji nisu imali nikakve veze sa ratnim dejstvima“, rekao je Petković.

Bivši pomoćnik državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Filip Riker kaže za Kosovo onlajn da ga je iznenadila visina kazne izrečene bivšim liderima OVK, kao i da će sada uslediti žalbeni postupak i da će se videti kakav će biti ishod tog procesa.

Riker kaže da nije na njemu da kaže da li je sama presuda bila pravična.

„Presuda je presuda. Ovo je proces koji se vodi pred institucijom koja je osnovana upravo u tu svrhu. Znam da u regionu, kao i među mnogim ljudima, postoji osećaj nepravde. Vidimo da se taj osećaj sada ispoljava. Ali, kao što sam rekao, mislim da treba da gledamo na proces koji predstoji, a koji uključuje i žalbeni postupak, i da vidimo kuda će nas taj proces na kraju odvesti. Ono što je važno, po mom mišljenju, jeste razmišljati o budućnosti regiona, budućnosti Kosova, budućnosti Srbije, budućnosti celog Balkana i Evrope. Već dugo se nadam da ćemo videti stvarni napredak u tom pravcu. Nažalost, taj napredak je veoma usporen. Nisam siguran da nam ova presuda ili ovaj proces pomažu da krenemo u tom pravcu“, kaže Riker.

O reakciji koja je usledila u Prištini nakon objavljivanja presude, Riker kaže da među mnogima postoji osećaj nepravde.

„Važno je imati na umu da je ovo deo procesa. Postoji mogućnost žalbe. Siguran sam da je taj postupak već u toku. Ovde je reč o individualnoj odgovornosti, onako kako ju je sud utvrdio. Ovde nije reč o kolektivnoj odgovornosti“, kaže on.

Ambasador dalje navodi da ljudi u regionu treba da razmišljaju o svojoj široj budućnosti i o tome kako mogu da rade zajedno.

„Nećete promeniti istoriju. Nećete promeniti geografiju niti realnost regiona. Bolje rešenje je pronaći put napred kako bi svi ljudi u regionu mogli da žive u bezbednijim i prosperitetnijim uslovima i da rade na svojoj budućnosti, kao i na budućnosti svoje dece i unuka“, objašnjava naš sagovornik.

Politički analitičar Ljuljzim Farizi za Kosovo onlajn kaže da, bez obzira na to ko gde živi na prostoru bivše Jugoslavije, ne možemo da se pomirimo sa presudama Haškog tribunala i Specijalizovanih veća Kosova.

Farizi kaže i da bi politika trebalo da se „skloni“ od presuda i da one ne bi trebalo da se komentarišu.

„Presude su donete na osnovu dokaza koji su izneti pred Haškim sudom. Tako da ja mislim da politika treba da se skloni od presuda i da presude koje je doneo sud ne smeju ni da se komentarišu. Oni imaju pravo na žalbu, odnosno osuđeni imaju pravo na žalbu dok presuda ne bude konačna, ali mislim da više ne treba da se vodi politika sa ljudima koji su osuđeni pred tim sudovima, odnosno pred konkretnim sudom u Hagu. Jer, na Balkanu nekako ne možemo više da ih sakrijemo, odnosno da lečimo te rane koje nas dugi niz godina muče, da kažemo 25–26 godina. Ali ovo je pokazatelj toga, odnosno poruka da svi koji krše zakon, odnosno međunarodno pravo, i koji čine krivična dela treba da budu osuđeni“, kaže Farizi.

On dalje ističe da svi već jednom zauvek treba da završimo ovu priču, jer se „gotovo za sve države, odnosno ratove koji su se dogodili na Balkanu, već zatvara ovo poglavlje“.

Silvana Marinković iz Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba istakla je, nakon izricanja presude liderima OVK u Hagu, da je pravda delimično zadovoljena, ali da je kazna mala za počinjene zločine.

Marinković je za Kosovo onlajn kazala da je optužnica protiv vođa bivše OVK obuhvatila mali broj srpskih žrtava i da se boji da bi u žalbenom postupku presuda mogla biti poništena.

„Mogu reći da deo pravde jeste zadovoljen. Međutim, oni nisu osuđeni za kidnapovanja, a optužnica, nažalost, ne obuhvata zločine nad Srbima. Obuhvata, ali jedan veoma mali broj, možda nekih pet odsto. Plašimo se da ih u žalbenom postupku ne oslobode. Inače, ovo je jako malo kad se setimo zločina koji su počinjeni, ne samo nad srpskim stanovništvom, nego i nad albanskim i ostalim stanovništvom na prostoru Kosova i Metohije. Zločini su bili veliki, ali je osuđujuća presuda jako, jako mala za zločine koji su počinjeni“, istakla je ona.

Novinar i analitičar Dritan Ljači kaže za Kosovo onlajn da je očekivao da četvorica bivših lidera OVK budu proglašeni krivim, ali da, gledajući presudu i obrazloženje koje je dato uz nju, smatra da u njoj postoji mnogo nedostataka, odnosno da je reč o nekoj vrsti kolektivne kazne.

Ljači kaže i da je očekivao daleko blažu kaznu od one koju je tražilo tužilaštvo, u visini od 45 godina zatvora.

„Iako je od početka rečeno da ovo nije presuda protiv OVK, niti protiv rata OVK, koji smatram ratom za slobodu, već da je reč o individualnoj presudi za zločine koje su počinili ljudi sa liderskim odgovornostima u tom ratu, kada je reč o odgovornosti pojedinca, govorimo o ljudima koji su se borili za svoj narod na Kosovu i pomogli Kosovu da postigne nezavisnost. Dakle, bili su spremni da žrtvuju svoje živote. U tom smislu, razumljivo je da je teško odvojiti njihovu odgovornost od odgovornosti OVK. Vidim ovo kao odluku koja u suštini, čini se, indirektno ima za cilj da okalja oslobodilački rat OVK, iako to sudije nisu rekle. Bilo bi logično da se ovo ne kaže u ovoj formi“, kaže Ljači.

Advokat Dragan Pašić izjavio je da pravnici nisu očekivali da vođe bivše OVK budu oslobođene po tačkama optužnice za zločine protiv čovečnosti, dodajući da sledi žalbeni postupak koji će, kako je ocenio, trajati oko godinu dana.

Pašić je za Kosovo onlajn objasnio da je sud ustanovio da su osuđeni delovali sa zajedničkim ciljem da uspostave potpunu kontrolu nad Kosovom putem zastrašivanja, maltretiranja i eliminacije onih koje su smatrali protivnicima. 

„Tu mislim na Srbe, Rome i političke neistomišljenike među Albancima“, rekao je Pašić.

On je istakao da su lideri OVK oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti, te da je sud smatrao da nije postojao rasporostranjen, sistematski napad usmeren protiv celokupnog civilnog stanovništva, što je, objašnjava, pravni uslov da bi se delo kvalifikovalo kao zločin protiv čovečnosti.

Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić izjavio je da je presuda Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljemiju i Jakupu Krasnićiju u Hagu bacila senku na prirodu borbe OVK, s obzirom na to da je na Kosovu dominirao stav da je „rat bio pravedan“.

„Pravda je delimično zadovoljena. Iz presude i celog procesa izdvojen je period kraj 1999. i početak 2000. godine, kada je proterano više od 250.000 Srba, kada je sprovedena operacija „Metla“. Sama presuda Hašimu Tačiju odnosi se na ubistva, surovo postupanje, nezakonito pritvaranje i druge ratne zločine. Presuda će imati uticaj na samo Kosovo“, kazao je Gudžić za Kosovo onlajn.