Biler: Kosovo napredovalo u sektoru bezbednosti, vojska SAD ostaje

Sjedinjene Američke Države uspostaviće komandu specijalnih snaga u Albaniji, a bivši general NATO Erhard Biler u intervjuu za "Dojče vele" objašnjava zašto je ova vest važan signal za region.

SAD planiraju da uspostave bazu za specijalne snage u Albaniji. Šta je to tačno?

Pre svega, reč je o obuci specijalnih snaga. Jer specijalne snage zavise od veoma tesne multinacionalne saradnje. Njima su potrebni isti standardi po kojima se obučavaju, praktikuju i, ako je potrebno, operišu u misijama.
Specijalne snage su elitne jedinice koje se mogu koristiti u komandosima iza neprijateljskih linija, na primer za otkrivanje i borbu protiv neprijateljskih ciljeva visoke vrednosti, kao što su artiljerija i raketni položaji. Njihovi zadaci takođe uključuju spasavanje talaca i evakuaciju ljudi u hitnim slučajevima i hapšenje ratnih zločinaca i borbu protiv terorista.

Za koje misije su ove specijalne snage predviđene u Albaniji?

Ne mislim da je u prvom planu direktan operativni interes. Pre svega, to ima veze sa obukom, kao i američkim angažmanom u regionu. Politički, vojno i strateški, važno je reći građanima Balkana da živite u važnom području koje je od izuzetnog interesa za Ameriku, NATO i ostatak Evrope.

Zašto je izabrana Albanija?

Albanija je već 13 godina vredan partner NATO sa mnogim sposobnostima koje može da donese NATO. I naravno postoji interes da se nastavi sa podrškom albanskim oružanim snagama i njihovo obučavanje u veštinama. Drugo, važno je pomoći u obuci drugih zemalja NATO u regionu – Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i Slovenije. To takođe signalizira da su Sjedinjene Države posvećene miru na Balkanu.

Da li je ovo neka vrsta povratka Amerikanaca na Balkan, čak i sa vojnog stanovišta? Podsetimo, bivši predsednik Tramp je želeo da povuče trupe sa Kosova.

Nikada nisu otišli, ali je bilo razgovora, kao što smo imali sa američkim oružanim snagama u Nemačkoj, koje je Tramp želeo da smanji. Naslednik ga je ispravno ispravio. Sada saradnja sa zemljama NATO postaje još veća i to se vidi i po ovom štabu, koji će biti postavljen u Albaniji.

Region ima stalne međuetničke tenzije. Ali nedavno su bile tenzije i u Albaniji, bivši premijer Salji Beriša, koga su SAD proglasile personom non grata, pokušava da povrati partijsko vođstvo. Kakvu ulogu takav razvoj događaja igra u američkom donošenju odluka?

Događaji u unutrašnjoj politici i demonstracije, koji se s vremena na vreme mogu desiti u bilo kojoj zemlji, nisu presudni za takvu odluku. Presudni faktor je obuka specijalnih snaga i snažan interes da se Zapadnom Balkanu pruži mirna budućnost. Slično trupama Kfora na Kosovu: Ne samo da je garancija da ova zemlja neće biti ostavljena sama, već zrači tom garancijom po celom Zapadnom Balkanu.

Bili ste u regionu nekoliko puta, uključujući i kao glavnokomandujući Kfora. Kako ocenjujete trenutnu situaciju na Zapadnom Balkanu?

Na Kosovu vidim značajan napredak u sektoru bezbednosti. Uvek sam srećan kada odem na Kosovo i vidim šta policija zaista može da uradi. Ovo se videlo prošlog leta, tokom policijske akcije za sprovođenje zakona na severu. Кosovske bezbednosne snage su do sada ušle u veoma uspešan put. Sa vojne strane, vidim manje izazova za budućnost. Ono što me malo brine je to što se nacionalistička retorika na Zapadnom Balkanu ne smanjuje, već raste.

Koju retoriku imate na umu?

Govorim uglavnom o onima koji prete upotrebom oružanih snaga ili koji žele da povuku oružane snage iz Federacije, kako se čuje u Bosni i Hercegovini, podstaknuti nekim političarima iz Srbije. Mislim da je dobro da stranke sednu i razgovaraju o tome kako su političari radili ovde u Centralnoj Evropi posle Drugog svetskog rata, i da podvuku pomirenje, a ne nacionalističke ideje. Ali evropska strana takođe treba da učini više, ne samo da olakša teret Amerikancima. Integracija zemalja Zapadnog Balkana u EU mora biti brža. Ovo nije čin milostinje, već u našem iskrenom interesu.