Bljakaj: Ove godine bez pomaka u identifikaciji nestalih, pitanje dobilo politički karakter

Direktor Fonda za humanitarno pravu u Prištini Bekim Bljakaj izjavio je da ove godine nije bilo pomaka u identifikaciji nestalih lica, te da je ovo pitanje umesto humanitarnog, dobilo politički karakter. Govoreći o suđenju pred Specijalizovanim većima u Hagu, Bljakaj ističe da je neizvesno kakve će biti presuda bivšim vođama OVK, jer javnost nije bila upoznata ni sa dokazima tužilaštva.

Bljakaj je u intervjuu za Kosovo onlajn istakao da protesti protiv Specijalizovanih veća, koji su održani širom regiona, ali i u Hagu i Strazburu, neće uticati na sud, ali da pokazuju da optuženi imaju jaku podršku određenog broja građana na Kosovu. 

On isitče da u kampanji svaka stranka pokušava da se prikaže kao ona koja je podržavala OVK i koja ima članove koji su njeni bivši pripadnici, navodeći da je takav pristup - populistički.

Nedavno ste izjavili da suđenja u Hagu traju predugo. Kome je teže da čeka - optiženima ili onima koji čekaju pravdu?

Glavno suđenje pred Specializovanim većima Kosova, svakako, traje dugo, ali zanimljivo je pitanje kome duže traje to suđenje. Naravno, mi iz Fonda za humanitarno pravo uvek se brinemo o žrtvama koje su i onako pravdu čekale predugo. Pričamo sada, 26 godina posle okončanja rata na Kosovu i vrlo je važno da vidimo koji će biti epilog tog suđenja i da li će žrtve dočekati pravdu, ali kao što sam rekao, mi u Fondu uvek smo na strani žrtava i tražimo, zastupamo ideju da žrtve moraju dočekati pravdu. 

Presuda se očekuje sledećeg godine. Mislite li da će to zatvoriti stare rane ili će otvoriti nove? Šta je proces pokazao? 

Nažalost, većina svedoka tužilaštva je bila zaštićena, i ne samo što je zaštićen njihov identitet, nego mi nismo bili u prilici da slušamo njihove iskaze. Potpuno je neizvesno kakva će biti presuda, jer mi ne znamo koji su bili dokazi, tačni dokazi tužilaštva. Ja se plašim, bez obzira koji će biti izhod ovog suđenja i kakva će biti presuda, da će, kao i uvek do sada, na te presude da se gleda navijački. Jedna strana, zavisi s koje strane su bile žrtve, je tražila pravdu, a druga strana uvek bi bila protiv tog tužilaštva i suda. I plašim se da će tako biti i ovog puta. Jedna strana će ostati nezadovoljna.

I da odgovorim konkretno na vaše pitanje, ne verujem da će biti zaceljene rane. To neće rešiti sukube mišljenja oko suđenja. Da bi se to desilo, treba da se desi jedan mnogo ozbiljniji proces -  proces suočavanja s prošlošću na nivou društva, priznanja žrtava. Jasno osuditi zločince, to bi bio jedan dobar početak da prevaziđimo prošlost. Taj proces se ne odvija uvek samo ispred sudova, to su društveni procesi koji treba da se odvijaju u dužem periodu, da istina bude prihvaćena od svih, da narativi neće biti podeljeni po etničkim linijama i da sve žrtve budu poštovane, priznate, a svi zločinci osuđivani. To je taj pravi proces koji bi pomogao našim društvima da prevaziću prošlost i da žive u miru u budućnosti.

Kada se može očekivati presuda u tom slučaju, s obzirom da će se suđenje završiti početkom naredne godine? 

Verovatno neće početkom, ja verujem da će to da se oduži, možda, do sredine naredne godine, jer jeste zahtevno. Ima još glavnih pretresa, sve strane će dati svoje završne reči i to će potrajati, a onda će sudsko veće sigurno odvojiti dosta vremena da piše presudu i na kraju da presudu. Posle toga sigurno sve strane imaju pravo žalbe i dok ne postane pravostnažno, verujem da će to zahtevati još vremena.

U međuvremenu, širom regiona, ali i u Hagu i u Strazburu, organizovani su protesti protiv suda, ali u znak podrške liderima OVK. Kako vi na to gledate? 

Svedoci smo da su organizovani ti skupovi i ovde u Prištini, i u Tirani, prošle nedelje je bilo u Skoplju, ali i u inostranstvu. Naravno, pravo protesta je zagarantovano, ali ne verujem da će biti postignut bilo kakav cilj. Verujem da sudsko veće i uopšte Specializovani sud, kosovski Specializovani sud neće ni na koji način biti pod uticajem ovih protesta i to pokazuje da optuženi pred ovim sudom imaju i dalje jaku podršku određenog broja građana na Kosovu. 

Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti nedavno je otkrio sadržinu pisma koje je 2022. godine poslao predsednici Specijalnog suda Ekaterini Trendafilovoj, u kojem je ponudio garancije da lideri OVK budu u kućnom pritvoru do početka suđenja. Kako gledate na te zahteve i na to što je sadržain objavljena tek nedavno?

To je malo čudno zbog čega nije sadržaj pisma objavljen odmah kada je poslato pismo, ja verujem da tadašnji premijer Kosova, verovatno ga je neko savetovao da to radi i nije mi jasno zbog čega nije objavljeno to pismo, nego je čekao neki trenutak kad mu odgovara da objavi pismo. Inače, neka praksa je, ukoliko ne postoje bojazan da optuženi koje su u procesu će izmaći pravdi ili uticati na svedoke, onda i mogu da se brane sa slobode, posebno u slučajima kad suđenje traje predugo, ali malo je bilo verovatno i tada, i sada, da pre zavušetka procesa će biti pušteni da se brane sa slobode, posebno zbog toga što optuženi (Hašim) Tači ima drugu optužnicu za uticaj na svedoke, odnosno za nepoštovanje suda. Upravo zbog toga bilo je očekivano da neće im biti dozvoljeno da se brane sa slobode. 

U toku je kampanja na Kosovu i vrlo često se na skupovima čuje da politički predstavnici pominju nekadašnje vođe OVK. Da li su lideri OVK adut političarima u kampanji?

Mislim da je naše društvo još uvek u tom procesu. To je više populizam, i ako sad pogledamo kampanju, svaka politička partija pokušava da se dokazuje kao partija koja je podržavala OVK i čiji su članovi bivši pripadnici OVK. Očigledno znaju da će imati podršku, ukoliko se pokaže da podržavaju OVK.

Iako se često pominje kao jedan od prioriteta, problem nestalih se odavno čini se, nije pomakao sa mesta. Kako ćemo u tom smislu pamtiti godinu na izmaku?

Mislim da 2025. je godina u kojoj nije bilo nikakvog pomaka u identifikaciji nestalih lica. Mi smo bili optimisti nakon dogovora u Ohridu i one zajedničke izjave predsednika Srbije (Aleksandra) Vučića i premijera Kosova (Aljbina) Kurtija, da će ipak se pokrenuti taj proces pronalaženja tela nestalih lica, ali ubrzo smo se razočarali po ne znam koji put, jer taj dogovor nije sproveden, ni slovo tog dogovora, i kao posledica je to da nije bilo nikakvih pozitivnih pomaka u identifikaciji nestalih lica. U tom dogovoru posebno mesto je imala tačka u kojoj je rečeno da pitanje nestalih lica obe strane će smatrati kao humanitarno pitanje, a ne kao političko pitanje. Međutim, u praksi se pokazalo upravo obrnuto, i upravo ta neka politička taktiziranja su bila prepreka da se sarađuje u tome. Nisu održane zajednički sastanci, jedna strana neće da se sastaje sa predstavnikom drugo strane, zahteva da on bude izmenjen, druga strana neće da učestvuje u nekom sastanku koji je zakazana u Beču zbog toga što se nešto desilo na Kosovu, i to pokazuje jasno da proces je smatran kao političko pitanje, a ne humanitarno pitanje i, nažalost, najveću bol snose porodice nestalih čije rane su otvorene kao u dan kad su njihovi najmili nestali.

Za koliko osoba se i dalje traga i šta je potrebno da uradi jedna i druga strana kako bi se taj proces pomakao sa mesta? 

Oko 1.600 ljudi i dan danas se vode kao nestali. Moram da navedem informaciju da se u mrtvačnici Instituta sudske medicine u Prištini nalaze tela oko 250 ljudi, neidentifikovanih. Ali, to znači da ima manje nestalih nego 1.600 za ovih 250. U svakom slučaju, mislim da bi strane trebalo, i to je njihova moralna obaveza, da sve informacije koje bi mogle da pomognu lokalizaciju masovnih ili pojedinačnih grobnica, da daju i da se vrši pronalazak tela. Ili u slučaju da su tela uništena, na bilo koji način, bar ta informacija da se da porodicama nestlih lica. Oni imaju pravo da znaju istinu o sudbini njihovih najmilijih. I da, to ne može nikako da se radi bez uske saradnje dveju komisija. Oni jeste da se sastaju s vremna vreme, ali očito da ne postoji volja da se traga za tim informacijama i u nedostatku toga i dalje sudbina nestalih lica ostaje zatvorena za sve nas, a posebno za porodice nestalih.