Dačić: Za mene je kompromis u dijalogu realno stanje na terenu  

Srbija insistira na kompromisu u dijalogu s Kosovom. Na pitanje šta bi bio kompromis, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić u intervjuu za Dojče vele, kaže: „Kompromis je za mene realno stanje na terenu".

Postoji jedno pitanje gde se Srbija i Nemačka razlikuju suštinski, a to je pitanje Kosova, odnosno priznavanje Republike Kosovo. Vi ne priznajete, a Nemačka priznaje. Nemačka je čak jedna od onih zemalja koja insistira na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. Da li vam to mnogo smeta u razvoju odnosa ili je to pitanje koje ste ostavili po strani?

Mi se nismo (tokom razgovora u Berlinu) mnogo bavili tim pitanjem. Mi znamo u čemu se razlikujemo, naravno, znamo i šta oni misle, na koji način bi trebalo ići dalje, odnosno da Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova. Mi sa druge strane jesmo za politička rešenja, za kompromis, ali nismo za to o čemu smo sada pričali. To nije kompromis, to je zahtev prištinske strane.

Vi stalno govorite o nekom kompromisu. Šta je taj kompromis?

Kompromis bi podrazumevao nešto što je u interesu obe strane. Da li je on moguć, ja to ne znam.

Šta je to? Vi stalno govorite kompromis, ja ne razumem šta je to za Vas kompromis.

Pa, slušajte, a zašto bi Srbija morala da predlaže kompromis? Razumete?

A ko treba da predloži?

Mi imamo jednu situaciju koja je i dalje otvorena. A to znači da je nerešeno pitanje statusa Kosova, bez obzira što Kosovo misli da je to pitanje rešeno, a ono nije rešeno sve dok ne budu primljeni u Ujedinjene nacije. S druge strane, situacija na terenu – to je ono što Amerikanci često vole da kažu – je takva da, bez obzira na to što će 99 odsto građana Srbije da kaže da je Kosovo deo Srbije, Srbija nema puni suverenitet u Prištini. Ali isto tako ni Priština nema puni suverenitet na severu Kosova. Da li ta situacija na terenu može da se izmeni osim ratom? Da li može da se izmeni na primer kompromisom? Može. Bolje kompromisom. Dakle, za mene je kompromis realno stanje na terenu.

I šta to sada znači? Da li vi zapravo tendirate ka podeli ili razmeni teritorija?

A što me sad to pitate, kao da ne znate šta sam pričao još pre deset godina?

Dakle, šta mislite o podeli teritorije Kosova?

Pa ne mislim ništa, ja samo hoću da kažem da bi to sve trebalo da bude deo dogovora. Znate, mi sada dolazimo u situaciju da, ko god sad govori o tome, misli na situaciju da Srbija treba da prizna Kosovo. Hej, nemojmo da polazimo od toga. Imamo li mi situaciju da neko predloži neko rešenje koje bi predstavljalo kompromis i srpskih i albanskih interesa? Za sada niko ne želi da se time bavi, niko ne želi da preuzme odgovornost. A što se tiče normalizacije odnosa, pošto sam ja učestvovao u tome 2012. – 2013. Tada je ušlo u papire EU i ono što je izmislio Štefan File, koji je tada bio komesar za proširenje. On je izmislio taj izraz, kako je to rečeno, da je potreban „pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa“. I ja se sećam da sam ga tad pitao: Šta ti to znači?

To znači valjda priznavanje obeju država međusobno?

Tada mi je File rekao da je to je toliko široka formulacija, da svako može da je tumači na svoj način i kako mu odgovara. I sad kad neko govori o tom sporazumu, kaže da taj sporazum treba da podrazumeva međusobno priznanje. Prvo, šta to znači „međusobno priznanje“? Pa čekaj, zar vi stvarno mislite da Srbiji treba priznanje Kosova? Da je Srbiji potrebno da Kosovo prizna Srbiju? To je smešno.

Dobro, hoće li Srbija priznati Kosovo u jednom trenutku?

Nikakvo jednostrano rešenje mi nećemo priznati. Samo da se razgovara i da se dijalog nastavi. Ja još jednom ponavljam: za mene je prihvatljivo sve što bi moglo da se podvede pod neki kompromis koji obuhvata deo i jednih i drugih interesa. Ali, me Vi sada pitate o nečemu u čemu ja ne učestvujem.

Od početka dijaloga, gospodine Dačiću, stalno se pominje jedno pitanje, a to su nestale osobe. Zašto ih niste pronašli do sada?

Da vam kažem ovo, kad ste me već pitali za taj dijalog. Ja sam se tad sa (Hašimom) Tačijem sreo, prvi put. Potpisali smo Briselski sporazum, a evo (Aljbin) Kurti sada kaže da to ne važi. On kaže da nijedna vlada pre njega nije bila prava vlada. Znači postoji vreme pre Kurtija i posle Kurtija.

Kurti je rekao da će on da sagleda sve što je potpisano do sada i da će potom odlučiti da li da se nastavi sa tim dijalogom ili ne...

Znači, ovde sam čuo, u Berlinu, da su razočarani njegovim stavom. Ali, idemo dalje... Što se tiče nestalih: apsolutno se slažem da nestale osobe treba da imaju prioritet. Ali, to nije sad samo pitanje nestalih Albanaca...

Normalno da nije, jer se tu radi o nestalima iz BiH, iz Hrvatske, sa Kosova...

Pitanje je i za nestale Srbe na Kosovu...

Naravno. Zašto nije rešeno to pitanje do sada, pa vi ste bili i premijer i ministar unutrašnjih poslova, bili ste u dijalogu. Zašto niste insistirali da se to pitanje odvoji i da se reši to kao civilizacijsko pitanje?

Apsolutno. Ja mislim da to pitanje treba da se reši, ali ne znam kako vi mislite da političari treba o tome da imaju odgovornost zato što ne postoji ništa u Srbiji što je bilo, a da ja znam, da je nekom nešto zabranjeno ili naređeno da nešto ne radi. Isto tako znam da ima primedaba i iz drugih sredina, ali isto tako i mi imamo primedbe na Prištinu i na neke druge. Mi smo im dali spisak gde treba da se traži, ali oni to neće da rade.To pitanje treba da bude van političkih pitanja i jedna od tema kojoj bi svakako trebalo posvetiti pažnju jeste sudbina nestalih lica.

Nestalih sa Kosva ima još oko 1.650. Od toga više od 1.200 su Albanci, i oko 420 Srbi koji nisu pronađeni. Njihove porodice još uvek vape za bilo kakvom informacijom da nađu svoje, a neko u politici, ili van politike, krije podatke o tome gde su ta lica. Iskreno rečeno, ljudi to ne mogu da razumeju.

Ja ne znam sada tačne podatke koliko ima kojih lica, ali još jednom ponavljam: Srbija će učiniti sve. Svako ko misli da Srbija u tome ima određne nečasne namere, uvek može da interveniše. Siguran sam da Srbija nema šta da krije. Ako smo mi otkrili tela u Batajnici pored Beograda, kakav je onda naš interes da se ostale stvari zamagljuju? Ali isto tako imate situaciju, koliko znam, da je sada predloženo da se radi na pet lokacija na Kosovu, gde se sumnja da ima masovnih grobnica, ali to nije prihvaćeno.

Kako gledate na podizanje optužnica i na proces protiv Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u Hagu?

Ja stvarno to ne znam. Ja mislim da je to velika posledica stava Haškog tribunala generalno, jer nije procesuirao zločine protiv Srba. I koji se nije time bavio na ozbiljan način. Jer se desilo da se, na primer, u žalbenom postupku oslobodi Orić, oslobode hrvatski generali, ili Haradinaj, gde je postalo na kraju jasno da nema više živih svedoka. Onda se postavilo pitanje izveštaja poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Dika Martija. I onda je Savet bezbednosti doneo takvu odluku o formiranju tog Veća. Što se nas iz Srbije tiče, mi smo mislili da je bolje da se sve to procesuiralo za vreme dok je postojao Haški tribunal. Ja samo mogu da kažem da svako ko je odgovoran, treba da odgovara.

Pošto ste pomenuli Martijev izveštaj, da vam kažem samo da u optužnici protiv ove četvorice koje sam pomenuo, nema nijedne reči o vađenju i prodaji organa srpskih žrtava...

A trebalo bi da ima.

Vi imate podatak o tome?

Nemam ja, ima Dik Marti.

Vi ste nedavno u jednom intervjuu rekli da su prenaduvani i brojevi o silovanju na Kosovu. Otkud to znate?

Nisam to rekao sa aspekta mog ličnog uverenja, nego ja pričam o podacima koje smo mi dobili od kosovskih vlasti. Znači iz Prištine. Da se prijavilo toliko i toliko ljudi na javni poziv da se jave žrtve silovanja, shvatate? Tu sada imate priče političkog karaktera, tipa „ja mislim da je toliko ljudi silovano“. Ako je samo jedna osoba silovana, to je zločin. Ali nije isto ako se prijavilo 500 ili 600 ili hiljadi ljudi, ili 20.000 ljudi. To je velika razlika.

Prema tvrdnjama kosovske strane, ima podataka...

Slušajte, mi uopšte nemamo nikakav problem... Ne da nemamo problem, nego ne postoji nikakav problem u procesuiranju ratnih zločina koje su Srbi počinili. Ovde je reč o drugoj stvari. Da li je moguće da nijedan zločin protiv Srba nije procesuiran?

Pa nije to tačno. Na Kosovu je podignuto na desetine optužnica za zločine protiv Srba i ostalih. Dakle procesuiranja je bilo, ali imate pravo kad kažete da je malo ljudi osuđeno.

O tome i pričam. Šta to ima veze ako je neko podigao optužnicu ili nije, kada niko nije osuđen.

Optužnica je bilo i u Haškom sudu...

Niko nije osuđen. Znači to je ono što izaziva mišljenje da to u stvari nije objektivno.

Gospodine Dačiću, kada smo kod odgovornosti za zločine: da li osećate ličnu odgovornost za sve ono što se dogodilo devedesetih godina? Vi ste bili portparol SPS-a. A gospodin Vučić je bio ministar informisanja... Da li vi osećate neku ličnu odgovornost za sve što se tada dogodilo?

Kad je ne osećaju oni koji su bili u OVK, što bih ja osećao? Ja sam bio političar, isto kao i Vučić. Ja nisam bio na frontu. Razumete? Znači, sa druge strane, ništa loše nisam uradio, niti sam bilo kome nešto loše naneo. Postoje različite ocene, a ocene o mom radu mogu da budu političke i one se dobijaju na izborima. Mi smo izgubili na izborima 2000. godine.

Šta mislite o najavi tužbe za genocid gospodina Kurtija?

Mislim da je to, kao prvo, pravno nemoguće. Kosovo se ne može pojaviti kao nosilac tužbe zato što nije međunarodno priznata država. Niti je u to vreme bilo međunarodno priznata država. Ali, mislim da uopšte pokretanje takvih ideja, ne znam čemu sve to može da vodi, jer svako svakoga ovde može da tuži za svašta.

Kada govorimo o BiH, uvek se postavlja pitanje odnosa Srbije i Republike Srpske, što se opet često dovodi i u kontekst dešavanja na Kosovu. Mislite li da tu može da se povuče neka paralela?

A što ne bi moglo? A što vi Albanci mislite da imate više prava da pravite svoje države, nego Srbi na teritoriji drugih država?

Ja sam novinar Dojče velea...

Pa nema veze, pošto se mi poznajemo, ja uopšte ne vidim ništa zlonamerno, samo kažem da je to nemoguće pravno odbraniti. Zašto je nemoguće? Zato što je Badinterova komisija rekla da se Jugoslavija ima raspasti po republičkim granicama. Ako ste imali jedan izuzetak, kako vi sad možete da kažete da nema pravo niko drugi? To je izmišljeno da je Kosovo slučaj sui generis, da bi ga lakše progutali svi drugi. I oni svi misle, pa to se odnosi samo tamo na neko Kosovo, ne odnosi se na moju zemlju. I tako sada Bošnjaci u Sarajevu kažu da Kosovo slobodno može da bude nezavisno. A kad mu kažeš: ’Zašto Banjaluka ne bi bila nezavisna’, on kaže: ’A, nije to isto’. A po čemu nije isto?

Vi dakle mislite da postoje paralele, da one mogu da se povuku?

Ne da postoje paralele, to je život. Ako neko kaže: Situacija na terenu je bila takva da je Kosovo proglasilo nezavisnost i da Zapad to mora da prihvati, ne vidim zašto bi neko osporavao bilo kakvu ideju koja bi išla ka nekim drugim slučajevima u svetu. Ali mi se za to ne zalažemo. Mi to ne podstičemo. Samo ne treba da sada u Sarajevu dođu Bošnjaci i kažu: ’E, sada kada muslimani budu više od 51 odsto, e onda ćemo mi da ukinemo RS i onda će to da bude unitarna država’.

Dobro, šta mislite o ideji da se redefinišu granice na Balkanu?

Nisam ja otvorio tu ideju. Ja nisam za to bio, ali kad je Kosovo proglasilo nezavisnost, ono je redefinisalo granice na Balkanu. To je istina i istorijska činjenica. I sad vi ne možete da kažete: ’E, sada...’ To je kao kad se deca igraju i on ti uzme nešto i kaže: ’E od sad više nema pomeranja’. Ne, to ne postoji. Mi ne insistiramo na tome, ali nemojte sada da budete toliko licemerni da kažete: ’E, sad više nema pomeranja granica’. Sad kad ste pomerili našu granicu. Pa što to ne rekoste pre nego što ste pomerili našu granicu? Što neko nije rekao: ’Nema pomeranja granica Srbije?’ Ali ja ne insistiram na tome, niti mi uopšte pričamo na takav način. Mi govorimo o dogovoru. Mi govorimo o miru. Govorimo o političkom rešenju. Toga će biti, ako ima dogovora. Ako nema dogovora, neće biti.

Kada smo kod mira i političkog dogovora, kako vi zaista vidite odnose između BiH i Srbije, Kosova, Severne Makedonije i ovih zemalja regiona? Da li je uopšte ikakav dogovor moguć, bez zajedničkog pristupanja EU?

Generalno mi jesmo za to da se svima otvori evropska perspektiva. Mislim da bi to bilo dobro. A da li će to biti? Evo, ljudi iz Prištine mogu sami sebe da pitaju: Kako to da oni sada favorizuju nezavisnost Kosova, a neće da daju viznu liberalizaciju?

Šta vi mislite o tome?

Pa mislim da je to krajnje licemerno. Pa čekaj, ako toliko volite to Kosovo, a što ne dozvolite viznu liberalizaciju.

A što se vi ne angažujete za to?

Mi se stalno zalažemo za to. Pa mi smo hteli da vas uvedemo u EU i viznu liberalizaciju. Da li znate da veliki broj Albanaca ima naše pasoše?

A da li Vi imate kosovski?

Nemam. Ja ne priznajem Kosovo kao državu.

Pošto znam da vam je Tači nekada nudio...

Pa nije nikad zvanično, to je više po novinama, ovako... Ali mislim da bi svi naši građani trebalo da političke teme ostave za političke rasprave, a da život ide nekim svojim tokom.