Daniel: Ambasada u Jerusalimu prilika da Kosovo pokaže da može da ima nezavisnu spoljnu politiku

kosovo izrael
Izvor: GazzetaExpress

Ekspert iz Instituta za studije nacionalne bezbednosti u Izraelu Remi Daniel kaže da je odluka o otvaranju ambasade u Jerusalimu prilika da Kosovo pokaže da može da ima nezavisnu spoljnu politiku i da nije zavisno od Turske ili Evropske unije, prenosi Radio Slobodna Evropa

Daniel je u intervjuu za RSE ocenio i da Kosovo nudi brojne mogućnosti izraelskim kompanijama i da će možda ekonomija i razvoj biti pravac odnosa Izraela i Kosova, a govorio je i najnovijoj situaciji izbijanja nasilja u Jerusalimu između Palestinaca i izraelskih snaga.

Poslednjih dana viđamo scene nasilja u Jerusalimu. Možete li nam reći zašto ova eskalacija nasilja u ovom periodu?

Mislim da je ova eskalacija rezultat brojnih faktora, koji zajedno stvaraju eksplozivnu situaciju na obe strane. U početku na palestinskoj strani, mesec Ramazan je uvek napet mesec u palestinskoj politici. Postoji rivalstvo između različitih političkih grupa. Verovatno znate da su planirani palestinski izbori između Fataha i Hamasa, koji su otkazani. Hamas, koji je više islamistička teroristička grupa, pokušava da dobije veću moć u palestinskom društvu. Ovo je stvorilo mogućnosti za palestinske grupe da stvore uzavrelu situaciju sa Izraelom.

U međuvremenu, na izraelskoj strani je činjenica da je politička situacija vrlo nestabilna, imamo slabu vladu i povećanje broja desničarskih grupa, koje su, između ostalih, podržale premijera Benjamina Netanjahua. Sve ovo stvara rekonfiguraciju, u kojoj bilo koji događaj može biti inicijator eskalacije situacije. Tako smo imali pitanje nekih palestinskih kuća u mahali Šeik Jarah u Jerusalimu, zatim obeležavanje Dana Jerusalima od strane grupa izraelskih nacionalista, i sve je to dovelo do eskalacije kao rezultat dugoročnih, srednjoročnih i kratkoročnih problema Palestinaca i Izraela.

Kako vidite situaciju narednih dana. Šta se može dogoditi?

Prilično je komplikovano znati šta se može dogoditi. Jasno je da danas neće prestati. Obe strane su pokazale da su spremne da nastave i bore se. Izraelska vojska je rekla da će ovo potrajati najmanje nekoliko dana. Međutim, čini se da to nije nešto što će trajati više od nedelju ili dve. Tako nešto niko ne želi, ali je takođe tačno da je to situacija koja se teško može kontrolisati. Šta god stranke nameravale da učine i iskoriste ovu rundu borbi između Izraela i Hamasa, situacija bi mogla brzo izmaći kontroli i možda nećemo znati šta bi se moglo dogoditi dalje.

Kosovo i Srbija vode dijalog uz posredovanje Evropske unije radi postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa. Mnogi analitičari su rekli da bi se, ako se dijalog između Kosova i Srbije nastavi, mogao pretvoriti u istu situaciju kao između Palestinaca i Izraela, ili čak između kiparskih Grka i Turaka. Da li vidite sličnosti?

Da, postoje neke sličnosti. Možda bi prvo trebalo da razgovaramo o tome šta ti ljudi misle kada kažu da se situacija može činiti između Palestinaca i Izraelaca, samo situacija u kojoj svi pokušaji postizanja dugoročnog sporazuma propadnu i ljudi se naviknu ili situacija u kojoj nema mira već rata. U slučaju Kosova i Srbije postoje sličnosti, jer se radi o činjenici da je to pitanje za relativno malu teritoriju, spornija pitanja, sukobi, zatim pitanja legitimiteta, odnosno pitanja koja su vrlo osetljiva i koja izazivaju puno emocija u oba društva. Takođe vidim pokušaj međunarodne zajednice da odigra ulogu, mada to nije uvek pozitivno. Sve smo to videli i još uvek vidimo u sporu Izraela sa Palestincima. Dakle, sličnost između ova dva slučaja je vrlo relevantna.

Zemlje Zapadnog Balkana teže članstvu u Evropskoj uniji, ali se uticaj drugih sila povećao poslednjih godina. Ovde govorim o Kini, Rusiji i Turskoj. Šta mislite koja je njihova svrha?

Mislim da je to zanimljiv fenomen, jer je Balkan strateška vrednost, jer su zemlje koje pominjete, Turska, Rusija i Kina, balkanske zemlje ulaz u deo Mediterana, ali više u Evropu. Dakle, napor ovih sila da prošire svoj uticaj na Balkanu takođe se ulaže da utiče na Evropsku uniju. Oni imaju dvosmislenu politiku, jer imaju za cilj da utiču na Zapadni Balkan, ali takođe im je potrebna da Evropska unija ostane važan igrač u regionu, jer ono što ove tri sile žele od Zapadnog Balkana nije samo njihova kontrola, već i njihovo korišćenje kao kapija ka Evropi. Dakle, to je komplikovana igra koju ove zemlje pokušavaju da stvore sa manje ili više uspeha, ali nemoguće je razumeti nameru da se utiče na Balkan, a da se Evropska unija ne posmatra kao igrač u ovom regionu.

Da li se po vašem mišljenju pristup Turske zapadnom Balkanu promenio? Videli smo porast investicija u Srbiji, zatim snažniju posvećenost kulturnim vezama sa Kosovom i Bosnom. Zašto se povećalo interesovanje Turske za region?

Uspon turskog uticaja nije nešto novo, započet je krajem Hladnog rata, početkom ratova u bivšoj Jugoslaviji. Zanimljivo je jer je na Zapadnom Balkanu postojalo nekoliko načina delovanja. Imali smo 90-ih i ranih 2000-ih godina koji su se bavili Zapadom, NATO-om sa SAD-om i EU-om, zatim imate neoosmanski period zasnovan na religiji u zajedničkim vrednostima, sve do 2016. godine, a sada smo u trećoj fazi turskog aktivizam na Zapadnom Balkanu i ova faza se zasniva na ličnim vezama između (turskog predsednika, Redžepa Taipa) Erdogana i lokalnih lidera, u Srbiji je, na primer, veoma važna.

Investicije turskog nasleđa - Donacije ili nametanje ideologija?

Pa zašto je Turska tako aktivna. Kao što sam rekao, Balkan je geografski ulaz u Evropu, zatim iz trgovinskih i političkih razloga, ali takođe je i region za koji Turska smatra da ima poseban legitimitet, zbog svoje istorije iz vremena Otomanskog carstva. Zatim geografska blizina, za razliku od Rusije i Kine, i verski aspekt i ideja da bi Turska možda mogla da posluži kao poseban model za zemlje zapadnog Balkana. Iz svih ovih razloga Turska smatra da ima poseban legitimitet, posebnu ulogu na Balkanu i možda smatra da se uspeh u ovom regionu može postići lakše, za razliku od drugih regiona turske spoljne politike.

U februaru su Kosovo i Izrael uspostavili diplomatske odnose. Na Kosovu se ovo smatra jednim od najvažnijih priznanja nezavisnosti. Po vašem mišljenju, u kojim pravcima će Izrael razvijati saradnju sa Kosovom?

To je veoma zanimljivo pitanje, jer ako govorimo o tome šta Izrael može da očekuje od Kosova, trebalo bi da pogledate odnose između Izraela i zemalja sličnih po veličini kao Kosovo. Generalno, postoji politička dimenzija koja se uglavnom ogleda kroz glasanje u međunarodnim organizacijama, ali u slučaju Kosova je malo komplikovana jer nije prihvaćena u glavnim međunarodnim organizacijama. Zatim postoji simbolična dimenzija i mislim da je u ovom aspektu Izrael dobio maksimum onoga što je očekivao od Kosova, otvaranjem kosovske ambasade u Jerusalimu. Dakle, iz ove dve perspektive, možda Izrael nema prostora za razvoj odnosa, ali postoji treći način za negu odnosa koji je razvoj i ekonomija. Izraelske kompanije imaju mnogo prilika za izraelske razvojne agencije i možda će ovo biti način da Izrael razvije odnose sa Kosovom, a možda i u saradnji sa novim izraelskim saveznicima, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji takođe postaju sve više uključeni u Zapadni Balkan.

Otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu izazvalo je kritike Evropske unije i Turske. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan čak je zatražio od kosovskog premijera da ponovo oceni odluku. Kako ste vi videli takvu situaciju?

Otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu bilo je od posebnog simboličnog značaja za Izrael, jer je Kosovo prva država sa većinskom muslimanskom većinom koja je otvorila ambasadu u Jerusalimu. Tako je stvorila tenzije sa Turskom i Evropskom unijom koji imaju različite poglede na Jerusalim.

U slučaju Turske, verovatno je zanimljivo reći da je to došlo u vreme kada odnosi između Kosova i Turske nisu na najboljem nivou. Između dve zemlje došlo je do nekih tenzija zbog Pokreta Gulena, koji je glavni Erdoganov neprijatelj, neki od članova ovog pokreta su na Kosovu i Erdogan pokušava da natera kosovsku vladu da ih vrati u Tursku, tada smo imali slučaj njihove otmice koji je stvorio tenzije sa Vladom Kosova.

Odluka o otvaranju ambasade u Jerusalimu prilika je da Kosovo pokaže da može da ima nezavisnu spoljnu politiku koja ne zavisi od Turske ili Evropske unije. Možda najvažnija stvar koja se o ovome može reći jeste da je to omogućeno umešanošću bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Sada kada Tramp više nije na položaju, možda je manevarski prostor Kosova u odnosu na Izrael manji nego u vreme kada je odluka doneta ranije ove godine.

Lio
13. Maj 2021.
Bravo Israel & Kosova
Божидар
14. Maj 2021.
Хоће ли Косово осудити хамас?
tanni
23. Maj 2021.
vec je osudio hamass .....
Xhevdet
30. Maj 2021.
Zashto da ne hamas je teroristiqka organizacia