Mićko Livadić na Šar planini evidentirao više od sto vrsta gljiva: Kao da istražujete svemir

Već punih 20 godina Mićko Livadić, zaljubljenik u prirodu, istražuje bogatstvo Šar planine tragajući za gljivama koje kriju njene šume i livade. Ono što je počelo kao hobi, vremenom je preraslo u pravo istraživanje, jer je uspeo da pronađe i evidentira više od sto različitih vrsta gljiva.

Livadić kaže da poznavanje gljiva zahteva godine učenja, pažljivo posmatranje i veliko poštovanje prema prirodi, jer se među jestivim nalaze i otrovne vrste koje mogu biti opasne po život.

„Interesovanje za gljive vuče korene iz najranijeg detinjstva. Tada smo kao deca sakupljali vrganje i lisičarke, jer su one bile najlakše za identifikaciju. U to vreme nije bilo stručne literature ni iskusnijih poznavalaca gljiva koji bi nam mogli pomoći u proširivanju znanja. Razvojem modernih tehnologija i nabavkom stručne literature počeo sam da proširujem krug gljiva koje sakupljam, pa se poslednjih petnaestak do dvadeset godina intenzivnije bavim determinacijom gljiva, prvenstveno na prostoru Šar planine“, priča Livadić za Kosovo onlajn.

Zakoračiti u svet istraživanja gljiva, kako kaže, gotovo je isto što i istraživati svemir.

Na prostoru Šar planine, prema njegovim rečima, postoji do 1.500 vrsta gljiva.

„Determinacija gljiva je složen i kompleksan posao koji iziskuje mnogo rada i vremena, prvenstveno timski rad, jer je rad na determinaciji gljiva za jednu osobu prezahtevan. Što se tiče prepoznavanja, svaka gljiva ima svoje karakteristične morfološke osobine na osnovu kojih ih možemo razlikovati. Obavezno je potrebno posmatrati i stanište, jer svaka gljiva ima svoje omiljeno stanište. Postoje one koje rastu na starim panjevima i njih nikada nećete naći da, poput vrganja i lisičarke, rastu direktno iz zemlje. Mnoge vrste rastu u mikorizi sa određenim vrstama drveća i to su načela kojih se moramo pridržavati“, kazao je Livadić.

Napominje da dosta ljudi oseća strah od gljiva i retko se usuđuje da ih konzumira, ali da ne treba da postoji strah, već oprez.

„Najbitniji je temeljan pristup u istraživanju gljiva. Ne treba žuriti kada ste u šumi, već pažljivo analizirati svaku gljivu i, po potrebi, izvaditi celu gljivu iz zemlje. Potrebno je analizirati šešir, boju mesa, listiće i druge karakteristike na osnovu kojih sa sigurnošću možemo odrediti kojem rodu gljiva pripada. Do danas sam, uz pomoć grupe entuzijasta, determinisao 113 vrsta gljiva na prostoru Šar planine. Poslednja je bila usamljena muhara, koju sam determinisao uz pomoć prijatelja Dragana Kecića iz Štrpca“, dodaje on.

Svima koji ulaze u svet gljiva savetuje da se najpre upoznaju sa otrovnim vrstama.

„Na prvom mestu pomenuo bih zelenu pupavku, koja je slovo 'A' u gljivarskoj azbuci. Ona je odgovorna za najveći broj smrtnih slučajeva izazvanih trovanjem gljivama. Često deli stanište sa drugim jestivim gljivama i početnici je lako mogu pomešati sa jestivom gljivom golubačom. Od nje se razlikuje po tome što raste iz jajeta, takozvane volve. Kada je celu izvadite iz zemlje, videćete da raste iz jajeta, odnosno čašice, dok golubača nema ni prsten ni volvu u osnovi drške. S obzirom na to da su ljudi na ovom području poznati po branju lisičarki, treba obratiti pažnju na zavodnicu, gljivu koja u velikoj meri podseća na lisičarku, naročito u ranom stadijumu razvoja“, ukazuje ovaj istraživač.

Preporučuje beračima da ne sakupljaju nedozrele primerke, već da sačekaju da gljiva razvije karakteristike na osnovu kojih se može sa sigurnošću identifikovati.

„Lisičarka je karakteristična po tome što ne raste u buketima, dok zavodnica obavezno raste iz mrtve podloge. Kada malo zagrebete, videćete ostatke korenja i grana, a ona uvek raste u raskošnim buketima“, pojašnjava Livadić.

Ističe da je prostor Šar planine veoma bogat jestivim gljivama izuzetnog kvaliteta.

„Najpoznatiji je vrganj, delikatesna gljiva cenjena kako u kulinarstvu, tako i među komercijalnim beračima, jer se masovno otkupljuje. Tu je i lisičarka i to su dve najzastupljenije vrste gljiva. Tu su i golubača, gljiva izuzetnog kvaliteta, kao i bukovača, koja ima široku primenu u kulinarstvu“, kazao je Livadić.

Ističe da su svi oni koji žive podno Šar planine privilegovani jer na ovom prostoru ima mnogo lekovitih gljiva.

„U ruci držim svetski poznatu gljivu ćuranov rep, koja je poznata po svojim lekovitim svojstvima. Može se koristiti u obliku čaja, ali i za pripremu alkoholnih tinktura. Veoma je delotvorna za jačanje imuniteta i zastupljena je u japanskoj i američkoj medicini. Koristi se kao podrška organizmu tokom onkoloških terapija, a u Japanu je zvanično uvrštena kao lek protiv najtežih onkoloških bolesti. Jedna od veoma lekovitih vrsta je i vrbova guba, gljiva drvenaste strukture koja podseća na kamen. Koristi se u obliku čaja i alkoholnih tinktura. Priprema čaja nije standardna kao kod biljnih čajeva, već je ovu gljivu potrebno kuvati oko 45 minuta na laganoj vatri, a tek potom konzumirati“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da je u svetu lečenje gljivama veoma zastupljeno.

„U svetu je mikoterapija veoma razvijena, dok je na našim prostorima još uvek nedovoljno poznata. Video sam da se u regionu pojedine kompanije bave ekstrakcijom lekovitih supstanci iz gljiva i nadam se da će takva praksa zaživeti i kod nas, jer su se gljive pokazale kao važan faktor u lečenju ljudi“, kaže Livadić.