Delavi: Stoltenberg podsetio da NATO raspolaže značajnim snagama na Kosovu

Bivši američki ambasador na Kosovu Greg Delavi izjavio je da je veoma značajno što je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg podsetio Beograd i Prištinu da NATO raspolaže značajnim mirovnim snagama na Kosovu, prenosi Glas Amerike. 

Iskusni diplomata, koji je ambasadorsku funkciju u Prištini obavljao od polovine 2015. do sredine 2018. rekao je u intervjuu za Glas Amerike i da je važno to što je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju generalni sekretar Severnoatlantske alijanse preneo da je spreman da rasporedi još vojnika kako bi podržali misiju Kfor - ukoliko je to potrebno.

Da li bi ishod razgovora mogao da doprinese deeskalaciji tenzija, posebno na severu Kosova?

Svakako se nadam. Mnogo toga zavisi od delovanja Beograda – koji se doveo u poziciju da kontroliše napetosti. Nažalost, deluje da Beograd na unutrašnjem planu ima koristi od izazivanja napetosti na Kosovu.

Kakve korake bi, prema vašem mišljenju, trebalo da preduzmu Beograd i Priština i njihovi lideri da bi napetosti bile ublažene?

Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova ukoliko želi da postane pravi član evropske porodice naroda. Kada bi Srbija to učinila, siguran sam da bi Kosovo uzvratilo na neki način i pružilo doprinos regionalnom miru, kao i ekonomskom i političkom napertku.

Dijalog, kojim posreduje Evropska unija, biće nastavljen u Briselu posle pauze koja je trajala više od godinu dana. Razgovorima su prethodile tenzije u vezi sa odlukama kosovske vlade o registarskim tablicama i ulazno-izaznim dokumentima za državljane Srbije. Te odluke treba da stupe na snagu 1. septembra. Vidite li način za prevazilaženje tog spora i na koji način?

Obe zemlje trebalo bi da primene sporazum o registarskim tablicama koji je dogovoren uz pomoć EU.

Pominje se da bi lideri Kosova i Srbije mogli razmatrati druga pitanja poput formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, ili primenu energetskog sporazuma. Šta očekujete u tom smislu?

Nejasno je da li će o tim temama biti reči. Međutim, mislim da je suludo to što građani sa severa Kosova godinama nisu plaćali račune za struju. To je doprinelo rasipanju električne energije, šteti po životnu sredinu kroz rudarenje bitkoina – za šta se troši ogromna količina struje.

Smatrate li da je u dijalogu Kosova i Srbije potrebno veće angažovanje Sjedinjenih Država?

Sjedinjene Države angažovane su u vezi sa brojnim važnim spoljnopolitičkim izazovima, poput Ukrajine i Rusije, Kine ili Irana. Bez obzira na to, mislim da su još angažovane na Kosovu i da će se to nastaviti. Saradnja Sjedinjenih Država i Evropske unije na dijalogu je dobra i predstavlja veliku prednost i veliku podršku rešenjima za okončanje kosovsko-srpskog problema.

Postoji li način da se, imajući u vidu postojeće tenzije, Kosovo i Srbija dogovore o bilo čemu?

Ukoliko obe zemlje kao prioritete odaberu mir i integraciju sa Evropom - onda postoji prostor za dogovor. Međutim, ukoliko se prednost daje politici na unutrašnjem planu umesto rešenjima, otežava se postizanje dogovora.

Da li će pregovarački proces ikada biti okončan imajući u vidu sve prepreke?

Uvek postoji nada. Održavanje statusa kvo ne pomaže građanima tih zemalja. Neopravdana ruska invazija na Ukrajinu uticala je na jačanje napetosti širom Evrope. Na liderima Kosova i Srbije je da se usredsrede na to da se te tenzije ne pogoršavaju. Svi moramo da radimo na tome da svet bude manje opasno mesto. Stanovnici Zapadnog Balkana, građani Kosova i Srbije zaslužuju evropsku budućnost. Mogu je dostići ukoliko rukovodstva obe države kao cilj postave mir, politički i ekonomski razvoj.