Đurđević: Važno je da američke kompanije znaju da su dobrodošle na Balkan

Nenad Đurđević
Izvor: Kosovo Online

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević boravi u Vašingtonu, u okviru posete, tokom koje je razgovarao sa više aktera političke, ekonomske i društvene sfere - u nameri da pospeši saradnju, kako između Srbije i SAD, tako i u kontekstu regionalnog ekonomskog integrisanja kroz aktuelne inicijative poput Berlinskog procesa ili “Otvorenog Balkana”, prenosi Glas Amerike.

Đurđević smatra da Zapadnom Balkanu nedostaje da SAD kroz ekonomsku saradnju, prisustvo svojih kompanija ili podsticajem njihovog poslovanja - projektuju svoj interes za stabilnošću tog regiona. 

"Važno nam je da Sjedinjene Države pronađu instrument koji može da pruži garancije kompanijama i prenesu im poruku da su dobrodošle na Zapadnom Balkanu. Da imaju podršku infrastrukture i da kada odu tamo - nisu same. A kada dođu u region i pronađu prave partnere i dobre projekte - tada je posao završen", rekao je Đurđević u razgovoru za Glas Amerike.

Ukazao je na to da je u američkoj prestonici nastojao da donosioce odluka, članove Kongresa i stafere Kapitol hila, zaposlene u Stejt departmentu i Sekretarijatu za trgovinu, ali i tinktenk zajednicu i medije upozna šta Zapadni Balkan preduzima na planu regionalne saradnje.

"Važan nam je naš glas, za koji mislimo da je jako dobar i odnosi se na to kako postići veću regionalnu integraciju i stvoriti veći ekonomski prostor. Podstaći saradnju privrede i biznisa koja može da doprinese i nekim pozitivnim političkim pomacima. Sve te naše napore želeli smo da direktno podelimo sa ljudima koji utiču na donošenje nekih odluka koje se tiču Balkana. Takođe i da ih upoznamo sa inicijativama čiji je deo i Privredna komora Srbije", rekao je Đurđević.

Takođe, kako je ukazao, sagovornicima su predstavljene mogućnosti poslovanja američkih firmi u Srbiji.

"Značaj većeg prisustva američkih biznisa u Srbiji. Kao i koje su to mogućnosti koje Srbija pruža, bilo kroz sektor IT usluga ili projekte koji će se raditi iz oblasti energetike i obnovljivih izvora energije. To su neke stvari za koje mislim da je važno ponavljati na više mesta", podvlači savetnik predsednika Privredne komore Srbije.

Kakve su bile reakcije?

Moj je utisak da su otvoreni da čuju i otvoreni su da pitaju. Nigde nisam čuo nijedan negativan komentar. Obradovala me je zainteresovanost za to šta je moguće učiniti da američki poslovni ljudi budu prisutni u regionu. Pozitivno ohrabrenje dobio sam i u vezi sa pitanjima regionalne saradnje. Oni podržavaju evropsku perspektivu Balkana i put ka članstvu u Evropskoj uniji. Iznosio sam argumente zašto je bitno da sinergija Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država na stabilizaciji regiona bude još veća.

Da li ste sa sagovornicima razmatrali ili čuli neka mišljenja u vezi sa bliskim odnosima Srbije sa Rusijom, Kinom i Belorusijom - ekonomskim i političkim?

U nekoliko razgovora sa staferima Kapitol hila bilo je pitanja u vezi sa prisustvom investicija iz Rusije, Kine sa dalekog istoka - interesovali su se koji su to sektori. Poruke koje sam ja pokušao da pošaljem su da postoji velika potreba u regionu i u Srbiji za obnovljivim izvorima energije, energetskom stabilnošću i investicijama u poljoprivredu. Jednostavno, postoji potreba u regionu za razvojem. Ono čega je možda nedostajalo, što je bila moja poruka u Vašingtonu jeste veći interes za te teme.

Da li ste sa sagovornicima razmatrali gledišta Sjedinjenih Država u vezi sa dijalogom Srbije i Kosova?

Ukazao sam im da je saradnja Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova, koja je krenula intenzivno da se razvija nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine - pozitivan primer. Donosioci političkih odluka, bilo lokalni ili međunarodni, na to gledaju kao na dobar primer. Trebalo bi da ga podrže i možda iskoriste kao model izgradnje političkog dijaloga. Nama je najvažnije da se nastavi proces normalizacije, jer donosi dobru saradnju, poslove i rešenje brojnih problema. Mi smo, takođe, ovde govorili o problemima koje kompanije sa Kosova imaju u poslovanju sa Srbijom i u regionu, ali smo govorili i o potrebi da Vlada Kosova bude otvorena za regionalne procese. Oni mogu da pomognu dijalog Beograda i Prištine, odnosno Srbije i Kosova, jer taj problem jeste regionalni problem. I njegovo rešenje donosi mnoštvo pozitivnih stvari za region.

Da li ste razgovarali kako prenebregnuti tenzije i politički vakuum u dijalogu koji na kraju zamrzava i ekonomske procese?

Naše poruke su bile da politički vakuum ne doprinosi normalizaciji i ekonomskim odnosima. Kao i da proces koji vodi Evropska unija, i ima svoju dinamiku, treba da pomogne postizanje izvesnosti, predvidljvost u poslovanju i ako je moguće pružanje podrške obema stranama za ostvarenje normalnih privrednih odnosa. To je ono što mi možemo da ponudimo.

Koliko su onda u tim okolnostima ekonomije Srbije i Kosova blizu ili daleko? Pitanje ne obuhvata odnose privrednih komora dve strane…

U avgustu je trgovinska razmena Srbije i Kosova iznosila 80 odsto trgovinske razmene koju smo imali pre uvođenja taksi 2018. godine. Ta razmena se jako brzo obnovila - 15 procenata je povećan plasman proizvoda sa Kosova u Srbiji, nego što je bilo te 2018. godine. Pet odsto je veći iz Srbije na Kosovu. To su sve neki parametri koji pokazuju da postoji interes. Siguran sam da, kada bi politička situacija bila stabilnija, predvidljivija i da postoji jedna dinamika saradnje, imali bismo mnogo kvalitetnije i dublje ekonomske odnose. Ovo sad što govorimo se uglavnom tiče trgovine. Ali, ono što bi donele normalizacija odnosa i regionalna saradnja jeste: zajedničke investicije, prisustvo kompanija i u Srbiji i na Kosovu za neka druga tržišta u regionu. Imamo kompanije zainteresovane za ulaganja na Kosovu, ali se ispreče stvari poput potrebnih sertifikata za mleko i mlečne proizvode, pa se ne investira u mlekare. To su sve problemi koji deluju lako rešivi, ali su nažalost taoci političkog procesa i to je ono što je realnost.

Smatrate li da je vaša poseta i čitava prethodna godina opravdala očekivanja uloženih 400.000 dolara u konsultovanje Privredne komore Srbije koje sprovodi kompanija Jorktaun solušns?

Sastancima, predlozima i podrškom koju nam Jorktaun pruža, pre svega u Americi, u Privrednoj komori smo zadovoljni.

U čemu se to ogleda, koji su opipljivi rezultati te saradnje?

Moj boravak ovde, poseta predsednika PKS Marka Čadeža 2020. godine, IT Road Show koji je organizovan prošle nedelje. Planiranje posete predsednika Čadeža Ilinoju i razgovor sa kompanijama tamo, poseta Sajmu medicinske opreme. Planiranje sajmova na koje možemo da dovedemo kompanije u 2022. godini. Podrška da se Srbija i još nekoliko zemalja stave na listu država ukinutih tarifa i da budemo trgovinski privilegovana nacija. To su stvari koje Privredna komora Srbije, onda i Vlada Srbije rade preko kanala koji su diplomatski. Međutim, uvek je dobro da imate dobro uvezane lokalne aktere koji znaju na koja vrata da zakucaju. Koji su upoznati sa procedurom odlučivanja na Kapitol hilu - i to nikako ne može da škodi.

Ugovor ističe 8. novembra. Da li se produžava?

To nije pitanje za mene.