Đurić: Vlast u Prištini shvata da podrška međunarodne zajednice nije bezrezervna

Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Marko Đurić kazao je da vlasti u Prištini shvataju da podrška međunarodne zajednice nije bezrezervna jer, kako je naveo, niko ne želi da podrži agresiju ni kršenje ljudskih prava.

Đurić je u intervjuu za Adriu rekao da flagrantno kršenje ljudskih prava Srba na Kosovu predstavlja opasan faktor.

"Kršenje ljudskih prava Srba na KiM, kome posebno svedočimo u posljednjih godinu i po dana, za koje vreme se položaj našeg naroda vidno pogoršao, ali i unazad godinama, a nažalost, sada već i decenijama, nije samo destabilizujući, već i izuzetno opasan faktor, kako u našoj zemlji, tako i u regionu, Evropi i svetu", rekao je Đurić.

On je u intervju govorio o situaciji na Kosovu, ali i odnosima Srbije i Crne Gore, kao i SAD i Srbije. 

Od kada je na čelu države Aleksandar Vučić Srbija je značajno podigla međunarodni ugled. Šta je ono što biste posebno, u odnosima sa SAD, izdvojili kao značajan uspeh srpske diplomatije?

Srbija i SAD danas sigurno koračaju ka putu nekadašnjeg veoma bliskog partnerstva koje smo delili u ne tako davnoj zajedničkoj istoriji. Takva ocena nije došla preko noći, već je direktan rezultat vizionarskog stava, mudro koncipiranih poteza i decenijske posvećenosti predsednika Aleksandra Vučića usmeravanju spoljne politike Srbije prema sve snažnijem i širem unapređenju odnosa sa svetskom silom kakva je Amerika. Pri tome bi trebalo imati u vidu nekadašnju polaznu tačku za naše rukovodstvo i susret sa međunarodnom scenom na kojoj Srbija nije bila preterano dobrodošao akter.

Predsednik Vučić uvideo je još tada urgentnost promene negativnog pogleda na Srbiju koji su nam drugi skrojili od 1990-ih naovamo, a mi do pre desetak godina bili isuviše inertni da se tome suprotstavimo i iznesemo i svoju, pravu stranu priče. U takvim okolnostima, on kao predsednik Vlade praktično iz pepela gradi jedan novi imidž Srbije, a poslednjih šest godina i kao predsednik Republike učvršćuje poziciju naše zemlje kao ozbiljnog i odgovornog partnera, pouzdanog i privlačnog investicionog okruženja, kao i kredibilnog sagovornika i saradnika za brojne internacionalne činioce.

Zahvaljujući tome, Srbija je sada u situaciji da, prvi put u istoriji, razgovara o datumu za otpočinjanje strateškog dijaloga sa SAD kao jednom izuzetno važnom stepeniku u našim odnosima. Samo otvaranje mogućnosti za početak takve vrste komunikacije i platforme saradnje sa Amerikom, siguran je znak da podižemo naše odnose na novi, još viši nivo, povezujemo naše institucije na jedan jedinstven način i utiremo put budućim sporazumima i pogodnostima za naše građane, poput onog o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a u perspektivi i o viznoj liberalizaciji.

To su rezultati koje naš narod želi da vidi, i ponosan sam što svojim nevelikim udelom odavde doprinosim sprovođenju spoljnopolitičkih ciljeva naše zemlje i realizaciji vizije predsednika Vučića o snažnoj, stabilnoj i u svetu uvaženoj Srbiji.

Pre dolaska na vlast Aleksandra Vučića Srbija je bila zemlja bez strategije u međudržavnoj areni. Danas je zemlja koja se ipak pita za sopstvenu sudbinu. Koliko su, prema Vašem mišljenju, Vučićevo iskustvo i veliki rad, ali i lični kontakti sa svetskim državnicima doprineli da toliki broj zemalja povuče priznanje tzv. Kosova?

 Predsednik Vučić ima već i kvalitativno i kvantitativno značajno iskustvo u međunarodnim odnosima. Pre mog dolaska u Vašington, od njega sam dobio kako mnoštvo radnih naloga, tako i mnoštvo dragocenih, prijateljskih saveta koji su mi, uz njegove lične dobre kontakte ovde, mnogo puta pomogli da ostvarim komunikaciju i održavam dijalog sa najvišim predstavnicima američke administracije i zvaničnicima država za koje je naša Ambasada zadužena na nerezidencijalnoj osnovi. Setimo se samo da je američki stav o Kosovu i Metohiji bio toliko duboko ukorijenjen da nije čak ni bio tema razgovora, a da smo sada došli do toga da, iako nemamo iste pozicije o statusu naše južne pokrajine, stavovi Srbije se slušaju, uvažavaju i razumeju, u šta se i lično uveravam prilikom susreta sa pojedinim sagovornicima.

Promenu tog narativa primećujem i u razgovorima sa drugim ambasadorima akreditovanim u SAD, kao i sa predstavnicima karipskih država koje nerezidencijalno pokrivamo iz Vašingtona, među kojima su dugogodišnji prijatelji Srbije, kao i one države koje ne dele ili nisu delile naš stav, ali su vremenom u našem slučaju uvidele povredu principa međunarodnog prava i povukle svoje nekadašnje odluke. Takvi ishodi posledica su naše odlučne i nepokolebljive borbe za interese Srbije i srpskog naroda, borbe koju vodimo sa predsednikom Vučićem na čelu.

Vidimo da privremene institucije u Prištini rade sve da ne formiraju Zajednicu srpskih opština. Šta mislite, koliko će međunarodna zajednica, prvenstveno SAD tolerisati takav njihov pristup?

Polako, ali sigurno, samoproklamovane vlasti u Prištini shvataju da podrška međunarodne zajednice nije bezrezervna jer, na prvom mestu, niko ne želi da podrži agresiju ni kršenje ljudskih prava. Flagrantno kršenje ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji kojem posebno svedočimo u poslednjih godinu i po dana – za koje se vreme položaj našeg naroda vidno pogoršao, ali i unazad godinama, a nažalost, sada već i decenijama – nije samo destabilizujući, već i izuzetno opasan faktor, kako u našoj zemlji, tako i u regionu, Evropi i svetu.

Priština nastavlja da bude "crna ovca" i da daje loš primer i zato im se drma tlo pod nogama. Ne mogu više ni da se skrivaju ispod skuta velikih sila, jer te iste velike sile vide njihovo neodgovorno i neuračunljivo ponašanje, nepoštovanje postignutih dogovora i neispunjavanje preuzetih obaveza, od kojih je najvažnija upravo formiranje Zajednice srpskih opština. Tu cenimo jasan signal, koji šalje međunarodna zajednica vođena Amerikom, da se neće tolerisati ignorisanje obaveza ni jednostrani potezi koji direktno narušavaju atmosferu dijaloga kojem naša strana otvoreno teži radi dobrobiti i opstanka srpskog naroda u našoj južnoj pokrajini.

Kada govorimo o odnosima Srbije i Crne Gore, kako komentarišete činjenicu da je, uprkos tome što DPS više nije na vlasti proslavljenim srpskim sportistima, biznismenima i sveštenstvu zabranjen ulazak u Crnu Goru?

Ne mislim da se ovakva pitanja rešavaju na novinskim stranicama i duboko verujem da treba i mogu da budu rešena. Imajući u vidu da je Srbija prvi spoljnotrgovinski partner Crne Gore i po uvozu i po izvozu, jasno je da pridajemo važnost našim bilateralnim odnosima, i na ekonomskom i infrastrukturnom planu, jednako kao i na političkom planu. Uvek smo spremni da bratskoj Crnoj Gori pružimo ruku, sednemo za sto i otvoreno razgovaramo o rešavanju svih pitanja u obostranom interesu, kao i da razmatramo mogućnosti za dalje unaprijeđenje naše saradnje u brojnim oblastima.

Nedavno sam u Vašingtonu imao prilike da se i privatno sretnem sa premijerom Dritanom Abazovićem, koji mi je učinio veliko zadovoljstvo prihvativši da bude moj gost, zajedno sa ovdašnjim ambasadorima Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, na košarkaškoj utakmici domaćih Vašington vizardsa i Denver nagetsa. Kada se kao državni predstavnici okupljamo na događajima poput tog, svi šaljemo ne samo jedinstvenu poruku našeg regionalnog zajedništva, već i poruku da sport, odnosno sportska diplomatija prevazilaze državne granice i različitosti koje možda imamo u pojedinim političkim gledištima.

Očekujete li da Crna Gora u budućnosti povuče priznanje tzv. Kosova?

Prateći kao posmatrač crnogorsku politiku, nažalost ne deluje mi da će se to na kraći rok desiti. Da li bih voleo da se to dogodi, ne morate ni da me pitate.