Dr Minić: Psihološke posledice pandemije posebno će se pokazati nakon prolaska krize

Jelena Minić, porodični psihoterapeut
Izvor: Kosovo Online

Zabrinutost i intenzivan strah koje izaziva pandemija koronavirusa normalna su i očekivana reakcija na nešto što ne možemo da kontrolišemo, a što ugrožava naše, ali i zdravlje ljudi koji nas okružuju. Posebno se negativni efekti mogu izraziti kod onih koji već imaju određene tegobe i smetnje, a nisu pošteđena ni deca. Ovako u najkraćem glasi poruka porodičnog psihoterapeuta dr Jelene Minić, koja je u intervjuu za portal Kosovo Onlajn dala svoje stručno mišljenje na neka od pitanja koja trenutno muče veći deo stanovništva. 

Iako je svaki čovek posebna individua, neki generalni savet kako najlakše prebroditi ovu krizu je da osluškujete i negujete sebe i da radite stvari koje vama prijaju, poručuje dr Minić.

"Ono što bih mogla da istaknem i što je karakteristično za ovu fazu pandemije je da se kod stanovništva javlja zabrinutost i intenzivan strah kao potpuno normalna i očekivana reakcija na ono što nam se dešava. Dešava nam se pandemija, nešto što ne možemo da iskontrolišemo i što je nejasno čak i ljudima koji se stručno bave ovim pitanjem. Strah je normalna i očekivana reakcija na nešto što ugrožava naše zdravlje, ali i zdravlje naše uže i šire porodice, bliskih prijatelja, komšija, ljudi do kojih nam je stalo.

Šta je teže, strah od bolesti ili izolacija?

Ne bih pravila poređenje i određenu gradaciju, već bih samo podsetila da je strah od bolesti, odnosno strah od smrti, egzistencijalni strah i da se svi u suštini plašimo smrti. Samo kada smo mlađi ili kada nismo bolesni, kada nisu bolesni ljudi oko nas ili ne postoji direktna pretnja od bolesti, onda o strahu od bolesti i smrti generalno ređe razmišljamo. U situaciji kao što je ova gde je bolest glavna tema i gde komplikacije nastaju zbog tog virusa, čak i sa smrtnim ishodom, pojačava se taj strah od bolesti koji je univerzalan kod ljudi. Kada je u pitanju izolacija, strah od izolacije je individulan i zavisi od pojedinca.

Na koje ljude posebno ovo može da ima negativne efekte i šta oni treba da rade?

Negativni efekti vanrednog stanja i svega što nam se dešava mogu naročito da budu izraženi kod onih koji već imaju određene tegobe, smetnje i probleme. Ono što jeste preporuka kada su u pitanju osobe koje imaju psihološke smetnje i probleme je da nastave da piju propisanu terapiju i budu u kontaktu sa svojim psihijatrom koliko je god to moguće i da se ne ustručavaju da potraže i dodatnu psihološku pomoć koja se nudi širom Republike Srbije, u okviru različitih institucija i psiholoških savetovališta.

Ja ću pomenuti da besplatnu psihološku pomoć nude nastavnici i saradnici katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, zatim Savez psihoterapeuta Srbije, Društvo psihologa Srbije. Zato pozivam sve one kojima je čitava ova situacija zakomplikovala psihološko funkcionisanje, ali i one koji osećaju tegobu, ili imaju bilo kakvu nedoumicu po pitanju svog mentalnog zdravlja, da pozovu psihoterapeute, psihološke savetnike i psihologe koji ovih dana svoju pomoć nude stanovništvu širom Republike Srbije.

U kolikoj meri i na koji način ovakva situacija utiče na decu?

Vanredno stanje kao neuobičajna situacija u kojoj se većina nas nalazi utiče na živote stanovništva različitog uzrasta. U tom kontekstu nisu pošteđeni ni deca i mladi. Ipak, kakve će posledice izolacija i vanredno stanje imati na njihov rast i razvog u velikoj meri zavisi od njihovih roditelja, odnosno staratelje. Zavisi od toga kako će i na koji način da im objasne šta se dešava i šta možemo da očekujemo, nadalje oko pomoći strukturisanja slobodnog vremena ili pomoći oko toga da se što kvalitetnije provede dan, tako da je sada uloga roditelja u tom smislu posebno akcentovana.

Tačno je da su deca i mladi osetljivi, ali su isto tako i prilagodljivi, pa je upotreba modernih tehnologija njima itekako bliska, a svedoci smo da se veći deo njihove izolacije upravo svodi na upotrebu modernih tehnologija, što kroz praćenje onlajn nastave, što kroz gledanje edukativnih sadržaja koji ovo vreme u izolaciji mogu da im upotpune.

Ko je posebno ugrožen kada su u pitanju deca i mladi?

Posebno bih izdvojila decu koja imaju određene smetnje, tegobe i teškoće u razvoju. Ta deca su posebno ugrožena u ovoj situaciji i njihovim roditeljima i starateljima nije ni malo lako, zato što ta deca, u zavisnosti od teškoće koju imaju u razvoje, veoma različito podnose izolaciju. Tačnije, toj deci je neophodna jasna struktura dana, jasna rutina, a sa izolacijom to su izgubili.

Da li Vam se, od uvođenja vanrednog stanja, javilo više ljudi nego inače i šta je to što vas najčešće pitaju?

Kada je u pitanju broj klijenata koji se ovih dana javlja za psihološku pomoć i podršku, iz svog ličnog iskustva mogu da kažem da se taj broj nije povećao, ali se porast broja onih kojima će pomoć biti potrebna tek očekuje. Ono što najčešće pitaju klijenti kada zovu je kako da se izbore sa intenzivnom emocijom straha, sa paničnim napadima i aksioznošću koja ih preplavljuje, ali i pitaju kako da strukturišu svoj dan i pomognu svojoj deci da kvalitetno provedu vreme.

Kakve su posledice ako ovo potraje tri meseca, a kakve ako bi potrajalo godinu, dve….?

Veoma je nezahvalno davati bilo kakve prognoze, jer smo svedoci da ni stručnjaci koji se bave virusom generalno ne daju prognoze šta će biti za nedelju, dve, mesec ili pola godine, a još manje za godinu ili dve dana. Ono što mogu reći jeste da svi mi imamo određene kapacitet, odnosno resurse sa kojima raspolažemo, bilo da su lični ili porodični, ili oni koji se tiču uže ili šire zajednice. Evidentno je da, što ovo bude više trajalo, ti resursi će, u psihološkom i fizičkom smislu, početi polako da slabe i da nestaju tako da je bolje da ovo traje što kraće. Ipak, koliko će ovo zaista trajati zavisi od brojnih drugih faktora.

Koji je vaš glavni savet za lakši prolazak kroz ovu krizu?

Generalni savet bi bio da osluškujete i negujete sebe i da radite stvari koje vama prijaju. Na televiziji i društvenim mrežama možete da vidite brojne savete kako da prekratite i kvalitetno provedete vreme u izolaciji, od toga kako da učite neki novi jezik, pročitate knjige koje do sada niste pročitali, posetite mnoge muzeje virtuelno, zatim naučite da pletete, heklate, kuvate tako da ima mnogo toga kvalitetnog što se nudi. Moja poruka je da pronađete neku aktivnost na dnevnom nivou koja vas čini srećnim i zadovoljnim. Mislim da će to biti najbolja moguća stvar koju možete da uradite za sebe, da ne jurite za nekim univerzalnim receptima, jer oni ne postoje. Svako od nas je individua za sebe i na dnevnom nivou nam odgovaraju različite stvari. Tako da pokušajte da u tom kontekstu organizujete svoj dan, da ne bude ništa moranje, već da bude u skladu sa onim što vama, vašem biću i senzibilitetu odgovara.