Gajzer: "Non pejper" proizvele briselske birokrate, Kurti testira dokle može da provocira

Slovenački analitičar i profesor geopolitike Laris Gajzer u intervjuu za Kosovo onlajn navodi da mu "non pejper" koji se pojavio u kosovskim medijima liči na nešto "što su mogle da naprave kako kaže "briselske birokrate" i da ne donosi ništa novo.

"Ukoliko je takozvani Janšin papir "rastavljao" region, kosovski “non pejper” je zaista evropski dosadan i stoga su ga u stvari mogle proizvesti birokrate iz Brisela. Taj “non pejper” poručuje apsolutno ništa novo. On ostaje tačno u okviru jezičkih struktura i političkih opcija tipičnih za evropske predloge iznetih tokom proteklih godina. To je “non pejper” koji predlaže samo rešenje koje je zasnovano na „obavezujućem pravnom sporazumu “ iza kojeg se krije strah od pisanja„potpuno uzajamno priznavanje“, ali, još jednom, ne rešava zamrznuti konflikt", kaže Gajzer.

Možemo li očekivati još "non pejpera" u narednom periodu?

Još “non pejpera”? To bi moglo biti zabavno. Barem bismo se mi, geopolitički stručnjaci, osećali važnim, što nas mediji zovu više. Međutim, poplava “non pejpera” smanjilo bi značaj poruka koje sadrže. Nije bitno da li se zaista radi o curenju ili lažnim vestima. Njihov zadatak jeste da testiraju reakcije stanovništva i onih koji donose odluke o pitanjima koja se inače bore da pronađu prostor u javnoj raspravi koja je opsednuta političkom korektnošću.

Da li je moguć dogovor Beogada i Prištine uz promenu granica ili autonomije za sever Kosova?

Sa Trampom su dve zemlje bile vrlo blizu rešenja zasnovanog na teritorijalnoj razmeni. To je sprečila Angela Merkel koja je Beogradu pretila svom bahatom žestinom za koju je sposobna. Ostajem pozitivan, dogovor je uvek moguć. Tamo gde postoji volja, postoji mogućnost. Međutim, isključio bih odlučan korak napred pre izbora novog nemačkog kancelara.

Da li stalne pretnje od strane prištinskih zvaničnika tužbom za genocid "ubijaju dijalog"?

Dolaskom Bajdena, koji je uvek bio otvoreno pristrasan u vezi s pitanjima bivše Jugoslavije, i nove vlade u Prištini, scenario se privremeno pogoršao. Kurti, politički novo lice, želi da se potvrditi kao besprekoran i neustrašiv političar. Njegova provokacija ima za cilj da testira dokle može da ide. Doći će vreme kada će morati da počne da rešava stvarne probleme: korupciju i međunarodnu stabilnost Kosova. Beskrajne provokacije su besmislene. Ljudi su ga izabrali da donosi rešenja, a ne dodatne probleme. Ljudi su se umorili od preživljavanja, žele da žive pristojno. Umorili su se od toga da ih uvek smatraju građanima druge lige u Evropi i da žive u ekonomski nerazvijenoj zemlji zato što lokalni političari uvek više vole igrati se mitovima, velikim bitkama i velikim zemljama.

Da li će SAD i EU pojačati pritisak na Beograd i Prištinu kako bi se došlo do rešenja?

Biće mi drago ako pritisnu obe strane radi dogovora. Problem bi bio ako pritisnu samo jednu stranu.

Vaš komentar odbijanja Kurtija za nastavak dijaloga 11. maja u Briselu?

Apsolutno nisam očekivao da će pozitivno odgovoriti na prvi poziv Brisela. U fazi je definisanja opsega pregovora i pokušava da izgradi snažni imidž nakon poraza koji je pretrpeo prošle godine zbog uklanjanja sa premijerskog položaja. Promenu koju su podržali strani prištinski saveznici, jer je verovao da može da vlada bez njih. Glasanje u Albaniji, odbijanje prvog poziva Brisela za dijalog, retorika koja zasenjuje potrebu za sporazumom sa Srbijom, sve su to potezi koje Kurti postavlja da proveri reakcije Brisela i Vašingtona. I učvrsti svoju poziciju kod kuće. Ali ako misli da bi Ramina podrška bila dovoljna za napredak, bez ikakve druge transatlantske spoljne podrške, ponovo će biti razočaran. Kosovo je ekonomski zavisno od inostranstva, a Albanija ima mnogo važnije prioritete u spoljnoj politici kao kandidat za EU i članica NATO. Štaviše, neprihvatanje rešenja sa Beogradom dovešće Prištinu u očima međunarodne javnosti na pogrešnu stranu “barikade”.