Gujon: Natalitet je u ovom veku naš prvi cilj 

Arno Gujon
Izvor: А. Васиљевић

Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u region i francuski humatirac Arno Gujon kaže da njegova organizacija već 17 godina izveštava o situaciji na Kosovu da bi svet video kako žive Srbi u centru Evrope i ocenjuje da je situacija daleko bolja nego ranije, iako je negativna propaganda još prisutna, prenose Novosti.


Trend povratka određenog broja ljudi traje od 2015. godine. Vraćaju se oni koji su radili ili studirali u inostranstvu, a žele da stvore porodicu u Srbiji. Ako se tako nastavi ubuduće, to će mnogo značiti u ekonomskom i demografskom smislu za Srbiju. 

Ovako na pitanje da li se ljudi vraćaju u Srbiju, o čemu je u poslednje vreme govorio i državni vrh naše zemlje, u intervjuu, za "Novosti", odgovara Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i dodaje:

"Demografska slika i natalitet je u ovom veku cilj broj jedan, ne samo Srbije, već i cele Evrope, koja stari. Bogate zemlje, ako ne uspeju da reše svoj demografski deficit, imaće ogromne probleme u budućnosti. Siromašnije zemlje, poput Srbije, ako uspeju da reše demografski pad, imaće bolju budućnost. U našoj dijaspori leži ogroman demografski potencijal i zato je važno da napravimo sistem i ambijent u kojem će ljudi sami imati želju da se vrate", rekao je Gujon.

Gde su prava Srba najugroženija, naravno, ako se izuzme Kosovo i Metohija?

Položaj Srba u regionu je komplikovaniji i složeniji od položaja Srba u dijaspori. U regionu postoji diskriminacija, a ponekad i nasilje upereno protiv Srba. U Federaciji BiH Srbi su naročito diskriminisani kada pokušavaju da se zaposle. Isti je slučaj i u pojedinim delovima Hrvatske. U Sloveniji je situacija neuporedivo bolja, ali Srbi, iako su brojniji od drugih manjina, nemaju status nacionalne manjine, iako Slovenci u Srbiji, kojih je višestruko manje, imaju taj status.

Kako teče projekat osnivanja škola na srpskom u inostranstvu i da li ih pohađaju samo deca našeg porekla ili i stranci?

U razgovoru s predstavnicima dijaspore, saznao sam da im je jedna od najbitnijih stvari očuvanje jezika kod dece prve, druge, treće generacije. Brzo se zaboravlja maternji jezik kad živite u okruženju gde se strani jezik govori u školi. Prethodne godine, širom sveta, od Rusije do Španije, preko Portugalije i Malte, otvorili smo 23 dopunske škole srpskog jezika koje pohađa više od 800 učenika, što je za 20 odsto uvećalo broj dece koja uče srpski u svetu. To jesu, pre svega, deca naših iseljenika, ali ima i odraslih. U Rusiji ima Ruskinja koje su udate za naše ljude i žele da nauče srpski da bi i u kući, s decom mogle da govore na srpskom. U školama se uči i nacionalna istorija, kultura, geografija...

Renovirate i škole na Kosovu i Metohiji...

 Svake godine "Solidarnost za Kosovo" izdvaja više od 100.000 evra za renoviranje škola na KiM. To je jedan od naših prioriteta zato što su škole u izuzetno lošem stanju, a to je ujedno i mesto gde deca provode najviše vremena. Do sada smo ukupno renovirali 44 škole širom Kosova i Metohije.
Dugo niste bili u južnoj srpskoj pokrajini zbog zabrane ulaska koju je istakla Priština.

Šta vam najviše nedostaje?

Nedostaju mi ljudi s KiM, kumovi, prijatelji. Voleo bih i da sam mogao Novu godinu da dočekam tamo. Ali, pošto je to sada nemoguće onda su moji prijatelji s Kosmeta došli do Novog Pazara gde smo dočekali Novu godinu zajedno s francuskim volonterima moje humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo", koji unazad 17 godina provode novogodišnje praznike sa Srbima na KiM, deleći humanitarnu pomoć.

Koliko ste do sada pomogli našim ljudima?

Finansirali smo projekte u vrednosti više od šest miliona evra, organizovali 45 konvoja humanitarne pomoći, u kojima smo delili hranu, novu obuću i odeću. Izgradili smo desetak farmi, mlekara, fabrika za pasterizaciju voća i povrća po enklavama. Svake godine finansiramo samoodržive projekte, delimo stoku i plastenike, kako bi ljudi živeli od svog rada, a ne od pomoći.

Da li se slika u svetu o Srbima promenila od kada ste odvezli prvi konvoj pomoći na KiM?

Već 17 godina izveštavamo o situaciji, organizujemo posete za novinare i parlamentarce, izdajemo knjige, stripove, časopise i dokumentarce, da bi svet video kako žive Srbi u centru Evrope. Mislim da se stvari menjaju. Srbija je na strani istine i pravde, situacija je daleko bolja nego ranije, iako je negativna propaganda još prisutna, ali možemo lakše da se borimo protiv nje.

Sproveli ste i akciju zaštite imovine Srba iz BiH koji su morali da odu u svet, a pretilo je da im se kuće "zagube" u katastru...

Putem medijske kampanje, preko ambasada, eparhija SPC i društvenih mreža doprli smo do ljudi koji su u zemljama gde je dijaspora iz Bosne mnogobrojna - u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Kanadi, Australiji i Americi. Javilo nam se više od 3.000 ljudi za dva meseca. Informisali smo blizu dva miliona Srba koji žive u svetu. Cilj je da zadrže svoje kuće i okućnice, šume, njive... koje su na teritoriji Federacije, a ne da se trag o tome, kroz aktuelno usklađivanje zamljišnih i katastarskih knjiga, izgubi.

Nepravda je da neko, ko je morao da napusti svoje ognjište u ratu, sada bude izbrisan iz registara. U 21. veku pravo na privatnu svojinu je osnovno ljudsko pravo.

Sa Kosova i Metohije često dobijate poruke zahvalnosti. Šta su vam poželeli za praznike?

Da dođem na KiM zajedno sa porodicom kako bi upoznali i mog sina Viktora.