Hoti: Evropa mora jasno da kaže da je cilj dijaloga sa Srbijom međusobno priznanje

Bivši premijer i poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti, koji se trenutno nalazi u poseti Vašingtonu, poručio je da Evropa mora jasno da kaže da je cilj dijaloga sa Srbijom međusobno priznanje, prenosi Glas Amerike.

Hoti je u intervjuu za Glas Amerike izrazio uverenje da je sada, kada je vidljivo povećano interesovanje međunarodne zajednice za dijalog Beograda i Prištine, dobar trenutak za to.

"Posebno Sjedinjenih Država i predstavnika koga su oni imenovali, specijalnog emisara za Zapadni Balkan, koji takođe pokriva pitanje dijaloga, gospodina Eskobara. Zatim imamo predstavnika nemačke vlade i višeg savetnika predsednika Makrona i specijalnog predstavnika za zapadni Balkan iz Britanije i gospodina Lajčaka, tako da postoji bolja koordinacija, nego što je to bilo u prošlosti. Ono što nedostaje jeste jasnoća među svim ovim partnerima u konačnom cilju dijaloga, a to je postizanje konačnog sporazuma za međusobno priznanje i normalizaciju odnosa", rekao je Hoti.

Hoti je dodao da su Sjedinjene Države su uvek bile vrlo jasne po tom pitanju.

"Čak i iz nedavnih pismama od predsednika Bajdena i sekretara Blinkena smo videli. Isto se traži i od evropskih partnera da izvrše neophodan pritisak na Srbiju da dođe do konačnog dogovora. Takođe postoji potreba za većom transparentnošću procesa dijaloga na samom Kosovu", rekao je Hoti.

Kažete da je ovakva nejasnoća i ono što se čini kao razlika između stava SAD i EU takođe stvara prepreke za dalji proces?

Ne verujem da postoje različiti stavovi, ali više se radi o jasnoći zašto sada ulazimo u završnu fazu dijaloga? Imam u vidu da u okviru EU još uvek postoje zemlje koje ne priznaju Kosovo, ali se mora jasno reći da je to proces dogovora o međusobnom priznavanju i normalizaciji odnosa. Nije proces postizanja određenih tehničkih sporazuma na terenu, ma koliko ti dogovori bili važni, već je to proces kojim treba jednom zauvek okončati pitanje između Kosova i Srbije.

Jedna od tačaka koje postavljaju zapadne diplomate je da se obezbedi zaštita srpskoj manjini. Prema nekim posmatračima, to znači Zajednicu opština sa srpskom većinom sa više moći nego što zvanična Priština želi i manje nego što želi Beograd. Kako po Vašem mišljenju može izgledati ta vrsta zajednice?

Da budemo jasni, verujem da svi prihvataju da je srpska manjina, srpska zajednica na Kosovu veoma zaštićena. Standardi koje primenjujemo za manjine verovatno su najviši u Evropi. Problem je uticaj Srbije na srpsku zajednicu na Kosovu. U prošlosti su ulagani napori da se srpska zajednica integriše u institucije putem sporazuma postignutih u prethodnim vladama, od kojih neke od sporazuma vlada sada sprovodi. Problem ostaje što Srbija nastavlja da utiče na srpsku zajednicu na Kosovu, sprečavajući njihovu punu integraciju u ekonomski i društveni život Kosova.

Gospodin Eskobar je rekao da, ako se Prištini ne sviđa sporazum koji je napravljen za ZSO, iznese svoj predlog. Šta je vaše mišljenje?

Dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu je postignut u Briselu i vrlo je jasno da ta zajednica opština nema izvršna ovlašćenja. Što je onda veoma važno, vlada na čelu sa bivšim predsednikom DSK Isom Mustafom insistirala je na tački koja je postala deo sporazuma, koja kaže da statut Zajednice pre nego što ga usvoji vlada, dobije odobrenje ili mišljenje Ustavnog suda Kosova, i tu činjenicu je prihvatila i Srbija. Tako da verujem da su stvari jasne. O svim ovim pitanjima treba razgovarati u kontekstu konačnog sporazuma o međusobnom priznavanju. Verujem da vlada Kosova greši. Sada moramo tražiti punu koordinaciju kako bismo postigli konačni sporazum između Kosova i Srbije.

Ali vi ste bili u takvoj poziciji kao premijer. Da li kada ste bili na vlasti, niste prihvatali ovakve vrste sporazuma?

Kada sam bio premijer, uokvirili smo proces dijaloga i započeli proces dijaloga za konačni sporazum o međusobnom priznavanju kao glavnim principim. Ne slažemo se ni o čemu dok se ne dogovorimo o sporazumu o međusobnom priznavanju. Napuštanje ovog okvira dijaloga od strane postojeće vlade, verujem, dovelo je vladu u nevolje, u ćorsokak.

U kosovskom parlamentu je bila žestoka rasprava. Kako vidite budućnost odnosa i rešenje unutrašnjepolitičkih problema?

Smatram da treba sagledati konfrontacije između pozicije i opozicije u kontekstu unutrašnje demokratije koju svaka zemlja treba da ima. Ali, u našem slučaju, smatram da je vlast otišla prilično daleko u konfrontaciji, ne samo sa opozicijom, jer po prirodi očekujemo da imamo konfrontaciju za bolji život građana između vlasti i opozicije, već je otvorila front sa svim grupama društva, sa sindikatima, sa poslovnom zajednicom, sa medijima i sa drugim grupama. Verujem da je ovo potpuno neodgovorno. Mi radimo kao opozicija u Skupštini i van Skupštine nudeći rešenja, ali pristup vlasti u rešavanju ovih problema kroz koje prolazimo nije adekvatan i verujem da možemo očekivati pogoršanje situacije na terenu, na ekonomskom polju, na socijalnom. Prvo početak ekonomske krize, sa inflacijom, zatim energetska kriza i sada potpuno nepotreban obračunom sa sindikatima. Zahtevi sindikata su potpuno razumni. Fiskalna i finansijska pozicija Kosova je veoma dobra zbog prihoda koje je ostvarila od povećanja cena i nema razloga da se zahtevi sindikata ne ispune dok se ne donese Zakon o platama.