Kapčan: Srbija će na kraju priznati Kosovo u zamenu za članstvo u EU

Čarls Kupčan
Izvor: N1/Printskrin

Srbija će na kraju priznati nezavisnost i suverenitet Kosova, a jedan od ključnih elemenata tog poduhvata biće njena integracija u Evropsku uniju, kaže za Radio Slobodna Evropa Čarls Kapčan, član američkog Saveta za spoljne poslove i profesor Univerziteta Džordžtaun.

"Međutim, ostaje da se vidi kako i kada će taj cilj biti ostvaren. Trenutno smo u opasnoj i zabrinjavajućoj situaciji, jer smo već videli nazadovanja u Bosni i Hercegovini, u odnosima Srbije i Kosova, kao i sada u Crnoj Gori nakon pada vlade. Ali, smatram da je to privremenog karaktera imajući u vidu geografsku blizinu Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, da su zemlje regije okružene članicama evropskog bloka i NATO-a", ističe Kapčan.

Imajući u vidu raspoloženje javnosti koje je protiv ulaska Srbije u EU ako uslov za to bude priznanje Kosova, postavlja se pitanje može li se desiti da na kraju ona odustane od evropskih integracija.

"Mislim da je mala mogućnost za to. Vučić se pokazao veštim u balansiranju i sedenju na dve stolice. Međutim, ne verujem da bi Srbija dugoročno želela da bude u strateškom limbu, ili u savezu sa Kinom i Rusijom, kada je ostatak regiona usmeren ka evroatlatnskim integracijama", smatra Kapčan.

Kako komentarišete pismo francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca liderima Srbije i Kosova u kome se ističe da je puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine od suštinskog značaja za Zapadni Balkan?

Pismo Makrona i Šolca dolazi u pravo vreme i nosi pravu poruku. Povećanje tenzija između Srbije i Kosova – i širom regiona uopšteno – zahteva veći evropski i transatlantski angažman. I Makron i Šolc su zaista u pravu da je ono što je potrebno "puna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije". Već je prošlo vreme da Beograd i Priština donesu teške odluke i postignu kompromise potrebne za postizanje tog cilja.

Srbija i Kosovo su 1. septembra počeli da primenjuju sporazum o korišćenju ličnih dokumenata. Kako komentarišete da su se Beograd i Priština posle višemesečnih, pa i višegodišnjih tenzija makar o nečemu dogovorili?

Kosovo insistira na punom suverenitetu. Bilo da je reč o ličnim dokumentima ili registarskim tablicama, razumljivo je da Kosovo želi da funkcioniše kao normalna zemlja. Pozitivno je da je postignut sporazum makar o ličnim dokumentima. Videćemo da li će biti dogovora o registarskim tablicama u naredna dva meseca. Ali, ima nekog napretka barem u užem smislu te reči. U širem smislu, svedoci smo oživljavanja tenzijia između različitih grupacija u celom regionu, što utiče na situaciju u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, zatim u odnosima Srbije i Kosova, Bugarske i Severne Makedonije oko kultuloroških pitanja, jezika i istorije. Dakle, tenzije u regionu rastu umesto da opadaju. Za to postoji nekoliko razloga. Jedan je pandemija koja je dovela do ekonomskog pada. Tu je i rat u Ukrajini koji je izazvao političku polarizaciju na globalnom planu, uključujući i na Balkanu, primoravajući Srbiju i bosanske Srbe da donesu neke teške odluke, zbog čega Moskva verovatno pojačava aktivnosti u cilju manipulisanja situacijom u tom regionu. Takođe, Balkan se sada oseća na neki način zapostavljenim od strane SAD i EU, jer posvećuju veliku pažnju zbivanjima u svetu posle događaja od 11. septembra, pre svega Bliskom istoku, sada zbivanjima u Ukrajini. Dakle, zbog mnoštva razloga svedoci smo jačanja tenzija na Zapadnom Balkanu, a Kosovo je samo deo toga.

Rekli ste da će se u naredna dva meseca videti da li će biti rešeno komplikovanije pitanje registarskih tablica za automobile. Da li se zapadni akteri boje posledica rata u Ukrajini, tačnije da bi Rusija mogla da to iskoristi za dodatno jačanje uticaja u ovom regionu?

Mislim da je razlog za pojačani angažman EU i SAD na Zapadnom Balkanu pre svega rat u Ukrajini, odnosno pokušaj da se ograniči uticaj Rusije na jugu Evrope. Takođe, brinu zbog rastućih tenzija na Zapadnom Balkanu. Milorad Dodik već duže vreme nastoji da distancira Republiku Srpsku od državnih institucija BiH, što potencijalno može da izazove nasilje u regionu. Tu su i tenzije u odnosima Srbije i Kosova. Zbog toga su se EU i SAD ponovo angažovale. Takođe, američka administracija i sam predsednik Džo Bajden imaju snažan interes za očuvanje bezbednosti ne samo Zapadnog Balkana, već i Evrope u celini, da osnaže transatlantsko savezništvo, koje je bilo narušeno dok je Donald Tramp bio na čelu SAD. U to vreme su EU i SAD delovale separatno u ovoj regiji. Sada postoji mnogo jača koordinacija Brisela i Vašingtona. Američki izaslanik Gabrijel Eskobar se pridružio evropskom Miroslavu Lajčaku tokom nedavne posete Beogradu i Prištini.

Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, malo je bilo pomaka od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. Kosovo i većina zapadnih zemalja insistiraju na sveobuhvatnom sporazumu, koje bi uključivalo i njegovo priznanje od strane Srbije. Ona to odbija i traži da Priština ispuni odredbu Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština, što premijer Kurti ne prihvata. Postoji li rizik od jačanja tenzija pa čak i oružanih sukoba?

Postoji okvir za prevazilaženje ćorsokaka u odnosima između Kosova i Srbije, ali se nije mnogo napredovalo u njegovoj primeni. Ima nekih pomaka, kao ovaj sa ličnim dokumentima, zatim oko ekonomskih pitanja u vreme Trampove administracije, ali program privredne normalizacije nije primenjen, kao što nije formirana ni Zajednica srpskih opština.  No, postoji plan i prilično sam uveren kako će se čitav proces završiti. Srbija će na kraju priznati nezavisnost i suverenitet Kosova, a jedan od ključnih elemenata tog poduhvata biće njena integracija u Evropsku uniju. Međutim, ostaje da se vidi kako i kada će taj cilj biti ostvaren. Trenutno smo u opasnoj i zabrinjavajućoj situaciji, jer smo već videli nazadovanja u BiH, u odnosima Srbije i Kosova, kao i sada u Crnoj Gori nakon pada vlade. Ali, smatram da je to privremenog karakteta imajući u vidu geografsku blizinu Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, da su zemlje regije okružene članicama evropskog bloka i NATO-a. Zapadni Balkan takođe teži da postane deo EU, jedino je potrebno vreme da se to ostvari.

Pominjete priznanje Kosova od strane Srbije. Mislite na formalno priznanje, ili prećutno, odnosno model dve Nemačke?

Smatram da formalno priznanje treba da bude preduslov. To je poluga kojim raspolaže Evropska unija u odnosima sa Srbijom – punopravno članstvo u zamenu za njeno priznanje Kosova.