Kurti: Projekat razmene teritorija je propao

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti izjavio je u intervju za Glas Amerike da se na sastancima sa američkim predsedničkim izaslanikom za razgovore Kosova i Srbije Ričardom Grenelom razgovarao o postizanju dogovora u roku od nekoliko meseci.

Kurti je upozorio da je mogućnost postizanja sporazuma teža kada postoji vremenski rok, i dodao da projekat razmene teritorija između Kosova i Srbije propao, međutim ideja još nije mrtva i da će ga njegova vlada to pokopati.

Gospodine Kurti, i još bez preuzimanja vlasti suočeni ste sa zahtevima za brzo obnavljanje razgovora sa Srbijom. Jeste li spremni za tako nešto?

Naravno da. Verujem da će biti i treba da bude dijaloga sa Srbijom, jer imamo mnogo otvorenih pitanja, ali status Kosova nije jedan od njih. Smatramo da već imamo 33 sporazuma sa Srbijom u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa i trebalo bi da od prvog meseca u kancelariji vidimo bilans njihove primene i njihov uticaj na realnost građana. Ali čak i ranije, u svojoj prvoj nedelji na funkciji novog premijera Kosova, pokrenuću dijalog sa kosovskim Srbima, što je druga stvar za razvoj, demokratski dijalog za njihovu integraciju, dok što se tiče pregovaračkog tima, pregovarački tim sa Srbijom vodiću ja jer to Ustav predviđa, pa ćemo staviti načela budućeg dijaloga. Imaćemo preliminarne pripreme za dijalog sa Briselom za dijalog sa Srbijom, ali želim da se uključi i opozicija jer se naša politička scena na Kosovu ne sme biti podeljena u odnosima sa Srbijom.

Gospodine Kurti, Srbija želi nešto od Kosova da bi priznala njenu nezavisnost?

Imamo i zahteve prema Srbiji. Pored priznanja Kosova, Srbija mora da promeni zastareli Ustav, a isto tako i da se mora suočiti sa prošlošću po kojoj je Srbija definitivno zadužena prema Kosovu, kako što se tiče sukcesiji Jugoslavije i u pogledu reparacije ratne i okupacione štete. Stoga verujem da bi se ceo kosovski politički spektar trebalo da se ujedini u zahtevima prema Srbije, gde treba istaknuti 1.5000 nestalih, a onda je na proleće 1999. godine prognano više od milion Albanaca iz njihovih domova, dok je 860.000 deportovanih sa Kosova, 20.000 silovanih žena i devojaka, ubijeno je 10.000 civila nenaoružanih i nezaštićenih, uključujući više od 1.000 dece, fond za penzijske štednje, bankarskih depozita i 1.200 artefakata kulture su takođe opljačkane, ali ne zaboravimo da su mnoge kompanije na Kosovu imale filijale, kancelarije širom Srbije koje su nepravedno otuđene i to su samo neki od sastavnih elemenata naših potraživanja prema Srbiji.

Gospodine Kurti, Srbija nije izrazila spremnost da prizna Kosovo i takva situacija će zadržati status kvo i za Kosovo i za Srbiju. Koliko je stabilno takvo stanje?

Ne kažem da uživamo ili da smo zadovoljni za ovaj status kvo, ali ni sebi nećemo dozvoliti da žurimo i padamo još niže nego što jesmo. Uz ishitrene korake možete pogoršati situaciju. Verujem da su okvir evropskih integracija, duh Evropske unije, vodeća ideja dobrosusedstva, princip reciprociteta, dobro pripremljen i održiv princip dijaloga, pravi put napred, tako da ne dospustimo da dođe do novih propusta, budući da tu lagodnost više nemamo.

Nedelju dana nakon što je postavljen za specijalnog izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za razgovore između Kosova i Srbije Ričard Grenel boravio je u Prištini i Beogradu, zahtevajući da obe strane usko i brzo rade na sveobuhvatnom sporazumu. Da li ste razgovarali sa njim o vremenu kada se može postići dogovor sa Srbijom?

Ričard Grenel je insistirao na tome da je za investicije na Kosovu potreban brz konačni sporazum sa Srbijom. Naravno da ne negiramo činjenicu da bi imidž naših zemalja, privlačenje stranih investitora mogao da pomogne sporazumom koji bismo postigli, ali postoje još tri faktora koji posebno utiču na tok stranih investicija, u uslovima gde ni naša dijaspora ne ulaže na Kosovo, a to su prvo, široko rasprostranjeno siromaštvo na Kosovu koje smanjuje ukupnu potražnju, drugo - raširena je korupcija u institucijama sistema koja je stvorila privilegovane kompanije koje se bave tenderima, koji su posebno određeni da ih ta preduzeća i treća lica dobiju; teško je pristupiti finansijama zbog poslovnih banaka sa kreditima banaka po velikim kamatnim stopama. Dakle, mi jesmo za dijalog sa Srbijom, dakle jesmo za principijelan dijalog sa Srbijom i verujemo da takav sporazum treba da sadrži nezavisnost Kosova priznato od Srbije, da Srbija promeni ustav, da se suoči sa prošlošću, što znači da za taj sporazum mora mnogo više da se promeni Srbija nego Kosovo i iznad svega da process prema sporazumu i sadržaj sporazuma su prioritetniji, važniji od vremenskog okvira za to. Nemamo vremena za gubljenje, međutim nemamo ni lagodnost da požurimo u tome.

Da li je spomenut neki vremenski okvir sa Grenelom?

Govorio je o nekoliko meseci, dakle nije pitanje nedelja, već nekoliko meseci. Ipak, verujem da će perspektiva sporazuma se otežava upravo kada se vremenski okvir bude prioritetniji ispred sadržaja i procesa.

Da li postoji zahtev za brzi sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, nakon što ste izabrani za premijera zemlje?

Do danas ne. Naravno, postoje neki međunarodni forumi na kojima bismo se sastali sa predstavnicima srpske države, jedan od njih je i Berlinski proces, ali imamo i francusko-nemačku inicijativu, imamo Brisel kao moderator. Spreman sam da preuzmem odgovornost da vodim našu zemlju u ovom novom i principijelnom dijalogu kao novi premijer Kosova, međutim nema konkretnih zahteva za takve susrete u nekom određenom trenutku.

U svetlu američke posvećenosti odnosima Kosova i Srbije, postojale su ideje da bi to mogla biti konferencija, ili kao što je ranije rekao evropski komesar za proširenje, neka vrsta konklave, na kojoj strane ne bi izašle od nje bez rezultata. Da li je takav oblik moguće i da li je o tome razgovarano sa ambasadorom Grenelom?

Takva prilika nije razgovarana sa ambasadorom Grenellom. Naravno da ne može se ništa isključiti, ali ono što je sigurno je da su takvi formati dešavaju se na kraju pregovaračkog procesa i nikako na početku, a mislim da smo daleko od tog dana.

Nešto poput konferencije u Rambujeu?

Rambuje je održano u sred rata, dakle kada su na Kosovu  svakodnevno umirali naši civili, a svakodnevno su se vodile bitke između Oslobodilačke vojske Kosova i srpskih policijskih snaga. Bila je to konferencija za zaustavljanje rata, ali neuspeh konferencije u Rambujeu dao nam je snažan zamah, kada je NATO intervenisao protiv Miloševićeve Jugoslavije i na taj način omogućio oslobađanje Kosova u junu 1999.  godine. To je potpuno drugačiji kontekst od šta danas imamo.

Gospodine Kurti, od leta prošle godine iznete su razne ideje za korekciju granica ili neku vrstu razmene teritorija.

Projekat razmene teritorija između Kosova i Srbije je propao. Moram priznati da ideja nije mrtva, projekat nije uspeo - ideja nije umrla. Našom vladom ne samo što će biti zapečaćen propali projekat,  nego biće mrtav i kao ideja jer se ne možemo pretvarati kao da smo četvrtinu veka ranije i da s olovkama nad mapama izigravamo ulogu Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića kako dele i rasparčavaju Bosnu. Mislim da je to vreme prošlo, bilo je to vreme rata. Sada smo u vremenu mira kada moramo što pre preduzeti održive korake ka članstvu celog Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Teritorijalna razmena u Beogradu nazvana je razgraničenje s Albancima, ili kako je oni nazivaju „razgraničenje“, što je po mom mišljenju rasistički koncept, jer će uvek biti i Albanaca i Srba sa obe strane granice. Ne postoje savršene etničke granice, a traženje takve savršenosti je rasistički pristup i stav. Dok je teritorijalna razmena na Kosovu nazvana je od našeg predsednika korigovanje granice uz bolni kompromis a sever Kosova kao „poklon“ od Aleksandra Rankovića. Dakle on je koristio drugačiju formulaciju za teritorijalnu razmenu. Međutim prošlo je vreme srednjovekovnih monarha koji su državnu teritoriju tretirali kao privatnu svojinu koju mogu da je razmene kao običnu robu. Kosovo je parlamentarna i demokratska republika, u kojoj se održavaju slobodni izbori, a na ovim izborima 6. oktobra možemo reći da smo ironično imali svojevrsnu razmenu stanovništva u koju su mnogi mladi ljudi, koji su nažalost ranije emigrirali zbog loše vlade, međutim mnogo njih su se vratili da glasaju 6. oktobra za veliku promenu, tako da jučerašnja opozicija bude sutrašnja vlada, a da ovu promenu i ovu buduću vladu vodi Pokret Samoopredeljenje.

Gospodine Kurti, rekli ste da ćete kada dođete u vladu okupiti sve političke stranke, uključujući i opoziciju, da pregovaraju sa Srbijom. Ovde je takođe gospodin Tači deo institucija, za koje se zna da nemate dobre odnose, kako ćete postupiti?

Neću isključiti predsednika Tačija, neću isključiti opoziciju, zastupaću  vladajuću koaliciju i pružiti ruku saradnje opoziciji kako se ne bismo bili podeljeni od strane Srbije kao klin koji slabi naš položaj i našu državu uopšte. Dakle, predsednik Tači neće biti izuzetak, ali više nije moguće da on vodi dijalog sa Srbijom. Rukovodstvo se promenilo sa rezultatima 6. oktobra, budućnost Kosova ima svoj datum, to je  6. oktobar 2019. godine. U junu 1999. godine imali smo entuzijazam da oslobodimo našu zemlju i svoj narod od jedne strane države, u februaru 2008. godine smo imali entuzijazam za proglašenjem nezavisnosti naše države, a u oktobru 2019. godine imamo entuzijazam da oslobodimo našu državu od unutrašnje uzurpacije, od vlasti ili režima koji je sebe smatrao više nego vladu a našu državu učinio je manjom od republike.

Gospodin Kurti, predsednik Tači, obično je dobio pozive Evropske unije za razgovore, kako ćete postupiti ako se ta praksa nastavi?

To nije moguće, jer ću odmah uspostaviti kontakte sa Briselom već prve nedelje svog rada kao novi premijera i naglasiću da predsednik Tači neće biti izuzetak. Predstavnik je spoljne politike, ali više nije kreator spoljne politike. Kosovo nema sistem uređenja kao Francuska, odnosno predsednički sistem, već je parlamentarna i u skladu sa ovim i odlukom Ustavnog suda ovog proleća, naredni dijalog sa Srbijom će vodi novi premijer Kosova iz nove vlade i odgovarajući pregovarački tim, a ne predsednik.

Gospodine Kurti u četvrtak je u Novom Sadu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, albanski premijer Edi Rama, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev potpisali izjavu o onome što se na Balkanu nazvano kao balkanski „mini-šengen“. Kako vidite jednu takvu izjavu i odsutnost Kosova?

Na neki način sve tri ove zemlje već imaju slobodu kretanja i liberalizaciju viza, poenta je ovde da Kosovo dobije liberalizaciju viznog režima. Uveren sam da je od suštinske važnosti za liberalizaciju viznog režima na Kosovu Specijalno tužilaštvo, tako da liberalizaciju viza neće donijeti nova vlada, već nova aktivnost Specijalnog tužilaštva kada bude oslobođena od izvršne vlasti. Nameravam da se sastanem sa Vladom Albanije i konkretnije sagledam o čemu se radi, ali mislim da je u svim tim inicijativama izuzetno važno da Kosovo uvek bude prisutno, zastupljeno, i da učestvuje, jer zvanična Tirana trebalo da gleda na Srbiju kroz oči Kosova.

Sve ove rasprave odvijaju se u vreme kada Kosovo još uvek broji glasove. Već imate dogovor sa Demokratskim savezom za koalicionu vladu. Kada očekujete da se formira vlada?

Došlo je do neke poteškoće pri ponovnom brojanju, postoje i uslovni glasovi, glasovi naše dijaspore, ali verujem da će za mesec dana sve biti gotovo, iako se ishod neće promeniti, razlika može se produbiti, zbog glasova dijaspore. U 2014. godini Pokret Samoopredeljenje imao je 50 odsto glasova dijaspore, u 2017. godini imali smo 70 odsto glasova dijaspore, što je za posledicu imalo povećanje razlike na tim izborima. Tako će biti i sada na izborima 6. oktobra, naša pobeda će se još više produbiti a to će biti dokazano i konačnim rezultatima Centralne izborne komisije Kosova.

Šta će biti prvi poslovi nakon što postanete premijer?

Već smo započeli prvi posao u razgovorima sa Demokratskim savezom Kosova. Potpuno smo se složili o smanjenoj i efikasnoj vladi i jačoj i moćnijoj državi, što znači da bi od dosadašnjih 21 ministarstva, naš cilj je da njih smanjimo na oko 12, ali ne više od toga, dok će broj zamenika ministara od preko 80 njih, biti smanjen na jednu trećinu od onoga što smo imali u poslednje dve godine. Takođe smo se složili da imamo odgovarajuću rodnu zastupljenost, sa najmanje 30 odsto žena među ministrima i zamenicima ministara. Pokret Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova ne mogu imati druge alternative, osim jednu drugu, nastavićemo sa drugim nesrpskim manjinama i krenuti ka dobroj, prosperitetnoj novoj vladi Kosovo, koja će biti takođe pravedna i dobra.