Lajčak: Preuzete obaveze moraju biti ispunjene

Evropska unija trenutno radi na dva koloseka kako bi proces pregovora između Beograda i Prištine krenuo napred. Prvo, prioritet je da se obe strane slože oko predloga EU za normalizaciju odnosa. Drugo, mi paralelno nastavljamo da radimo na obezbeđivanju pune i trenutne implementacije svih segnemata onoga što je do sada dogovoreno u dijalogu - koji ostaju važeći, i obavezujući su za obe strane, kaže u intervjuu za "Politiku" Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine.

Zašto Briselski sporazum još uvek nije implementiran?

Veliki deo Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa iz 2013. godine (ono što mnogi nazivaju „Briselskim sporazumom”) već je bio sproveden, sa značajnim izuzetkom Zajednice srpskih opština i odredaba o regulisanju snabdevanja energijom na severu Kosova, koji su bili deo istog paketa. Neki delovi implementacije ostali su neprimećeni u javnosti, ali je sve to bilo veoma važno na putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i donosilo direktnu korist populaciji. Na primer, imamo implementirane sporazume koji se odnose na telekomunikacije i integraciju policije, pravosuđe i lokalnu administraciju – koji su, međutim, povučeni u novembru 2022, povlačenjem kosovskih Srba iz kosovskih institucija na severu Kosova.

​Dakle, obe strane imaju spisak neizmirenih obaveza iz paketa iz 2013: uspostavljanje Zajednice srpskih opština od strane Kosova odavno je zakasnilo i očekujemo da Kosovo sa njim odmah krene, a Srbija treba da omogući povratak kosovskih Srba u kosovske institucije. Pored toga, i Kosovo i Srbija imaju posla na sprovođenju Energetske mape puta, a Kosovo, takođe, ima neizvršene obaveze u vezi sa sporazumom o pravosuđu.

​Moramo da upamtimo da paket iz 2013. sadrži samo mali deo svih sporazuma o dijalogu, a lista neizvršenih stavki za obe strane je, zapravo, duža od ove. Sada radimo na dva koloseka kako bi proces krenuo napred. Prioritet je da se obe strane slože u vezi sa Predlogom EU za normalizaciju odnosa. Drugo, mi paralelno nastavljamo da radimo na obezbeđivanju pune i trenutne implementacije svih elemenata onoga što je do sada dogovoreno u dijalogu – koji ostaju važeći i obavezujući su za obe strane.

​Zašto još nije formirana Zajednica srpskih opština?

Sa obe strane nastavljamo da radimo na širokom spektru pitanja, uključujući uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom, koja čini deo Briselskog sporazuma. Ratifikovao ga je kosovski parlament, čime je za Kosovo postao međunarodna pravna obaveza. Razumemo da je ovo pitanje osetljivo za Vladu Kosova, ali obaveze moraju biti ispunjene. Stav EU i SAD, kao i drugih međunarodnih partnera, jeste da je svako dalje odlaganje neprihvatljivo. Istovremeno, to što obe strane koriste Asocijaciju/Zajednicu kao uslov za druga pitanja – nije od pomoći.

Osnivanje Asocijacije ima cilj da stvori poverenje između kosovskih Srba i Vlade Kosova, da omogući kontinuiranu podršku Vlade Srbije na transparentan način, kao i da obezbedi da kosovski Srbi, tj. većinske opštine, mogu da rade zajedno kako bi se srpska zajednica na Kosovu razvijala i napredovala. Sada je vreme da i Kosovo i Srbija razgovaraju o praktičnim implikacijama implementacije pomenutog na način koji odgovara svima, a što će rezultirati poboljšanjem lokalne uprave i poboljšanjem života kosovskih Srba i drugih zajednica na Kosovu.

Šta je prouzrokovalo da se SAD, Italija i Velika Britanija uključe u dijalog Beograda i Prištine, a Francuska i Nemačka predlože non-pejper? Da li je Briselskom dogovoru nešto nedostajalo da bi za obe strane bila prihvatljiva implementacija?

Novi predlog EU nastao je u okolnostima kada je demokratska međunarodna zajednica sve zabrinutija zbog ponavljanja kriza u vezi sa malim, ali veoma simboličnim pitanjima u odnosima Kosova i Srbije. Ove krize su skrenule fokus dijaloga koji organizuje EU od onoga što je zaista važno, a to je normalizacija odnosa i put ka EU za obe strane, ka upravljanju krizama i gašenju skoro svakodnevno veštački izazvanih požara. Svima nama je bilo jasno da ovo nije održivo stanje, niti je poželjno za građane – koji žele ekonomski rast, političku stabilnost i napredak ka svojoj budućnosti u EU. Predlog je razrađen sa jednostavnim ciljem na umu: da se pozabavi osnovnim uzrocima ovih kriza, koje se ponavljaju, postavi proces normalizacije na održive temelje koji su okrenuti budućnosti, dovede do stvarnog i nepovratnog napretka i poštuje crvene linije obe strane. Dodavanjem mnogih novih elemenata u korist obe strane Predlog treba posmatrati kao logičan nastavak Briselskog sporazuma, jer on ima cilj da dalje unapredi proces normalizacije odnosa i ubrza puteve evropskih integracija i Kosova i Srbije.

Američki stavovi apostrofiraju Kosovo kao državu, a ruski pogledi pak srpsku autonomiju Kosova i Metohije. Među članicama EU takođe je polarizovan odnos. Briselski dogovor zahteva normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. KFOR je, odlukom UN, Rezolucijom 1244, prisutan na teritoriji Srbije, u njenoj pokrajini Kosovo i Metohija. Šta se – politički, ekonomski i bezbednosno – nudi Beogradu i Prištini za kompromis u ovoj složenoj situaciji?

​Ne mogu da govorim o detaljima Predloga, jer može biti objavljen tek kada ga formalno odobre obe strane, ali vam mogu reći da donosi konkretne političke i ekonomske koristi i za Kosovo i za Srbiju, a to bi ojačalo regionalnu stabilnost i bezbednost na terenu, kao i za kosovske Srbe.

​Reč „kompromis” je ključna ovde – hvala što ste je pomenuli. Naša stalna poruka i Kosovu i Srbiji uvek je bila da nijedna strana ne može da dobije 100% onoga što želi, a da obe strane moraju da naprave kompromise kako bi se postigao dogovor. Jednostavno ovo je način na koji funkcionišu međunarodni pregovori i slučaj Kosova i Srbije se ne razlikuje. Držati se maksimalističkih pozicija ili pregovarati u lošoj veri moglo bi, na kraju, dovesti do propuštanja značajnih benefita koji su na stolu, tako da je važno da obe strane sagledaju širu sliku i procene pristup pregovorima koji je zasnovan na strateškim razmatranjima o tome gde Kosovo i Srbija žele da budu u budućnosti. Ako žele da se pridruže EU i imaju koristi od svega što dolazi sa članstvom, uključujući obimna finansijska ulaganja, potrebno je da ostvare napredak u normalizaciji odnosa. Predlog na stolu je savršena prilika da obe strane pokažu da ozbiljno shvataju svoje evropske težnje. Države članice, čija je saglasnost potrebna da ove težnje na kraju postanu stvarnost, pomno prate razvoj događaja.

Kao specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, šta možete poručiti svim učesnicima dijaloga, a posebno građanima čiji je prostor života i stvaralaštva obuhvaćen Briselskim dogovorom?

​Krajnji cilj dijaloga je poboljšanje života građana koji su pogođeni problemom trenutnog nedostatka normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, što, po mom mišljenju, uključuje celokupno stanovništvo Kosova i Srbije. Verujem da predlog EU predstavlja pravi put napred kako bi se napravio konkretan napredak u normalizaciji odnosa i naša poruka liderima je da iskoriste ovu jedinstvenu priliku u ime ljudi koje predstavljaju kako bi im donela direktnu korist. Dozvolite mi da objasnim. U širem smislu, mislim da bi to ojačalo političku stabilnost i bezbednost i donelo nove ekonomske mogućnosti kroz povećanu finansijsku pomoć, nova ulaganja i mogućnosti za zapošljavanje za sve na Kosovu i u Srbiji. Čvrsto verujem da bi to promenilo trenutno sumorno raspoloženje u čitavom regionu i pokazalo da je napredak moguć. Takođe bi unapredilo slobodu kretanja ljudi, radne snage, roba i usluga između Kosova i Srbije, učinilo bavljenje dokumentima, sertifikatima i birokratijom uopšte mnogo lakšim nego pre. Za Srbe na Kosovu to bi donelo više sigurnosti, izvesnosti i predvidljivosti njihove zaštite i prava na Kosovu, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu. To bi popravilo trenutno napetu atmosferu i, nadamo se, stavilo tačku na začarani krug kriza koje smo nedavno videli na severu Kosova i – nadam se da nisam previše optimista – dalo novi podsticaj pomirenju, suživotu i dobrim susedskim odnosima Kosova i Srbije.