Haziri: Abdidžiku znao da Sejdiju nema podršku u DSK

Zamenik lidera Demokratskog saveza Kosova Ljutfi Haziri izneo je nove detalje o procesu izbora Bekima Sejdijua za kandidata za predsednika Kosova. Otkrio je da je njegovo ime predložio Pokret Samoopredeljenje i da je, u trenutku kada je Ljumir Abdidžiku javno predstavio Sejdijua kao „konsenzualnog“ kandidata, znao da unutar poslaničke grupe DSK još nije postojalo jedinstvo o tome da se glasa za njega, prenosi Reporteri.

Na pitanje da li je znao da u DSK nema dovoljno glasova za izbor predsednika u trenutku kada je kandidatura predstavljena, Haziri je odgovorio potvrdno.

Prema njegovim rečima, upozorio je još pre poslednjeg sastanka da bi unutrašnja saradnja u DSK trebalo da bude osnova za svaki sporazum sa političkim partnerima, uključujući i Samoopredeljenje.

Haziri je naveo da Bekim Sejdiju nije bio samo predlog DSK, već da je njegovo ime bilo uvršteno i na listu Samoopredeljenja.

„Ime kao metod razgovora DSK-Samoopredeljenje takođe je odredilo pravo ime. Od 13 imena, samo jedno ime je predloženo na obe liste, a to je bilo ime Bekima Sejdijua“, izjavio je Haziri.

Prema njegovim rečima, DSK je predložio tri imena, dok je Samoopredeljenje predstavilo deset kandidatura. Na kraju, Sejdiju je bio jedino ime koje se nalazilo na obe liste.

Haziri je rekao da je nakon toga kandidatura Sejdijua razmatrana i u smislu njegovog kredibiliteta, autoriteta i iskustva, ali je priznao da je u tom trenutku bio svestan da će biti teško postići jedinstvo unutar DSK u vezi sa ovom kandidaturom.

Takođe je upitan zašto je Abdidžiku javno izašao sa izjavom da je pronađen konsenzualni kandidat, ako se znalo da konsenzus ne postoji ni unutar DSK-a, prenosi Reporteri.

Haziri je rekao da je Abdidžiku verovao u unutrašnji dijalog i da je i sam bio uveren da se to pitanje može rešiti dijalogom.

Prema njegovim rečima, na sastanku poslaničke grupe DSK-a nekoliko poslanika tada je iznelo primedbe i, kako je rekao, slobodno izrazilo svoje mišljenje.

Haziri je naglasio da šest poslanika suprotstavljenih strana ne treba posmatrati kao glavni problem, jer je reč o ličnostima sa dugim institucionalnim i stranačkim iskustvom.

U intervjuu je takođe pokrenuto pitanje zašto je DSK pregovarao sa Aljbinom Kurtijem i Samoopredeljenjem pre nego što je obezbedio potpunu saglasnost svojih poslanika.

Haziri je objasnio da su DSK i Pokret Samoopredeljenje u početku razgovarali o široj političkoj saradnji, koja bi uključivala zajedničke principe za političke procese, razvojnu agendu i podelu odgovornosti.

Međutim, nakon trećeg sastanka, prema njegovim rečima, ova saradnja svedena je na samo jedno pitanje – izbor predsednika.

„Saradnja se svela samo na jednu tačku. Samo na izbor predsednika. Nismo imali nikakvu drugu vrstu saradnje na stolu“, rekao je Haziri.

Naveo je da se čak i unutar poslaničke grupe DSK razgovaralo o tome da stranka treba da sarađuje sa Pokretom Samoopredeljenje samo na izboru konsenzualnog predsednika, a ne na drugim oblicima političke saradnje.