Marfi: Ekonomije Zapadnog Balkana treba da se usklade sa evropskim propisima

Demijan Marfi, viši potpredsednik za nacionalnu bezbednost i međunarodnu politiku Centra za američki napredak u Vašingtonu, ocenio je da je primamljivo videti jeftinu rusku naftu na tržištu upravo sada, ali da bi ekonomije Zapadnog Balkana trebalo da se usklade sa evropskim propisima, jer je, kako je istakao, budućnost regiona u Evropi.

Kako bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da reaguju ukoliko američka politika dozvoljava kupovinu ruske nafte, dok se EU i dalje protivi ublažavanju sankcija?

To je zaista dobro pitanje, i mislim da, znate, sve u svemu, zapravo se osećam da mi je prilično žao zemalja u regionu, jer je ovo veoma zbunjujuće vreme. Bilo je suprotstavljenih poruka iz Vašingtona tokom prošle godine, s jedne strane, ukidanje sankcija (Miloradu) Dodiku, a zatim potpisivanje Zakona o demokratiji Zapadnog Balkana koji bi navodno ponovo uveo te sankcije, uvođenje sankcija NIS-a u Srbiji, dok bi, znate, istovremeno ukinule sankcije ili stavljale izuzeća od sankcija u odnosu na Rusiju, u smislu onoga što se trenutno dešava u Iranu. Dakle, mislim da je ovo veoma zbunjujuće vreme za ljude u regionu koji pokušavaju da shvate koji bi trebalo da bude put napred, posebno u vezi sa nečim tako uznemirujućim kao što je energetika, koja može biti veoma skupa i može stvoriti ozbiljne političke probleme. Ali iz moje perspektive, odluke koje je ova administracija donela bile su političke odluke, što znači da se mogu promeniti u trenutku. Predsednik može sutra da se probudi i kaže: Ponovo ću uvesti sankcije Rusiji ili, znate, nećemo dozvoliti da se ova prodaja nastavi, u vezi sa naftom koja je trenutno u moru, dok su evropski propisi u zakonodavstvu.

Da li bi vlade u regionu trebalo da daju prioritet usklađivanju sa sankcionom politikom EU ili da prate signale iz SAD i fokusiraju se na obezbeđivanje jeftinijih energenata?

Zakon iz januara 2026. godine, koji je usvojen na evropskom nivou, kodifikuje ovo. To je u knjigama. To nije politička odluka, per se. To je pravna odluka. I ako zemlje u regionu zaista teže prema EU, ako im je to krajnji cilj, znate, moram da zamislim da treba da ostanu fokusirane na to, a ne na kratkoročne dobitke koje bi mogle da ostvare jeftinom kupovinom ruske nafte.

Koliko su ekonomije Zapadnog Balkana ranjive na volatilnost globalnih cena nafte, posebno u kontekstu rata u Ukrajini i tenzija na Bliskom istoku?

Rekao bih da bi trebalo da se usklade sa evropskim propisima. Budućnost regiona je u Evropi. Ukoliko žele da nastave da stiču naklonost, ukoliko žele da nastave da se usklađuju sa spoljnopolitičkim prioritetima Brisela, trebalo bi da se pridržavaju tih propisa. I opet, svestan sam koliko je to teško. Primamljivo je videti jeftinu rusku naftu na tržištu upravo sada, s obzirom na energetsku krizu sa kojom se suočavaju mnoge od ovih zemalja, ali mislim da će kratkoročni dobitak koji od toga proizilazi imati samo dugoročne negativne posledice po njih.

Može li ova situacija ubrzati potrebu Zapadnog Balkana da diversifikuje izvore energije i smanji zavisnost i od ruske energije i od nestabilnih globalnih tržišta?

Mislim da je to nafta, ali je i gas, i to je jedno područje gde, znate, zemlje u regionu mogu zaista da osete krizu, s obzirom na činjenicu da gas trenutno ne može da prođe kroz Ormuski moreuz, što dovodi do rasta cena gasa širom sveta, ali posebno u Evropi. Dakle, mislim da će se suočiti sa tom krizom na značajan način. Nadamo se da ćemo videti neke pomake napred i napredak u Ormuskom moreuzu, tako da se ponovo otvori. Ali do tada, mislim da će te cene ostati visoke i da će biti teško za zemlje u regionu.

Kancelarija za kontrolu strane imovine SAD produžila je licencu za Naftnu industriju Srbije (NIS) do 17. aprila, omogućavajući nastavak poslovanja uprkos sankcijama. Da li ova odluka signalizira pragmatičniji pristup Vašingtona energetskoj bezbednosti Srbije, naročito u periodu rasta globalnih cena nafte i nestabilnosti izazvane sukobom na Bliskom istoku?

Mislim da to ukazuje na politiku nestabilnosti, zar ne? Dakle, ovo je rat po izboru koji je predsednik pokrenuo u Iranu. Ciljevi rata su i dalje nejasni ljudima ovde u Sjedinjenim Državama i širom sveta, i to se ogleda u načinu na koji se donose ove energetske odluke. Mislim da zemlje sveta, dok pokušavaju da reaguju na ovo, pokušavaju da planiraju dalje. One su ostavljene da se oslanjaju na hirove ove administracije. I opet, ova odluka o ukidanju sankcija u vezi sa NIS je politička odluka, i ona koja se može, znate, povući, može se ponovo razmotriti u budućnosti. Ne bih gledao na ove odluke kao na nešto što ukazuje na strategiju ili bilo kakvu sigurnost koja iz njih dolazi. One su do sada prilično hirovite. I znate, žao mi je ministarstava energetike širom regiona koja pokušavaju da planiraju i zacrtaju budućnost, jer je predviđanje kako će ova administracija pristupiti ovim pitanjima izuzetno teška stvar.

S obzirom na to da rafinerija u Pančevu nastavlja da radi i obezbeđuje stabilno snabdevanje Srbije, da li se produženje licence NIS-a može posmatrati kao pozitivan signal za širi region Zapadnog Balkana u pogledu energetske stabilnosti tokom turbulentnog perioda obeleženog sukobom na Bliskom istoku? Može li to takođe pozicionirati Srbiju kao ključni energetski centar u regionu?

Zaista ne mislim da treba previše verovati ovoj odluci. Tokom ovih poslednjih nekoliko nedelja otkako je počeo rat u Iranu, odluke koje je donela administracija, haotičan način na koji su definisali ciljeve rata, i odluke od tada, znate, pokazale su nedostatak doslednosti i nedostatak predvidljivosti da ja, da sam ministar energetike u regionu, ne bih radio nikakvo dugoročno planiranje posle 17. aprila, jer jednostavno ne znate u kom pravcu će ova administracija ići. Zaista je teško videti koji je put napred. Mislim, ako vidite otvaranje u Ormuskom moreuzu, i energetski resursi budu mogli da se vrate, i budemo u mogućnosti da se vratimo u normalu. Onda, mislim da ćete videti da administracija donosi nešto od tog planiranja, nešto od te doslednosti. Ali do tada, svaka odluka koja se donese je političke prirode i ne mislim da ljudi mogu previše verovati u nju.