Mikašinović: Trijumf Trampa označio bi kretanje u pozitivnom pravcu, gleda pozitivnije na Beograd nego demokrate

Trijumf Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi označio bi plus i kretanje u pozitivnom pravcu, jer on pozitivnije gleda na Beograd nego demokrate. Ako Kamala Haris pobedi, onda će se nastaviti politika Džozefa Bajdena, koja će biti ili ravnodušna, ili negativna po Srbiju, rekao je Branko Mikašinović, dugogodišnji novinar „Glasa Amerike” i bivši predavač ruskog jezika i književnost na univerzitetima u Nju Orleansu i Tulejnu.

"Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma za 2024. rangirao je socijalnu i političku polarizaciju kao jedan od tri najveća globalna rizika u naredne dve godine, ističući da sve dublje ideološke i kulturne podele ugrožavaju stabilnost društva, polarizuju donošenje odluka i potresaju ekonomiju. Dok se Amerika približava predsedničkim izborima, raste zabrinutost i zbog mogućeg političkog nasilja i osporavanja rezultata. A politička napetost prelazi i u privatni život, jer trenutno ni najbliži prijatelji ne mogu da razgovaraju ako podržavaju suprotstavljene kandidate, kaže u intervjuu za Politiku Mikašinović.

Međutim, u neizvesnoj trci za čelo Bele kuće, Mikašinović smatra da ključ izbora nije u rukama zakletih demokrata ili republikanaca, već neopredeljenih birača – nekoliko stotina hiljada njih koji će, u poslednjem trenutku, prevagnuti na jednu ili drugu stranu.

U Sjedinjenim Državama ste više od pola veka, po čemu se ova kampanja razlikuje od nekih ranijih?

Situacija je jedinstvena, jer se radi o dva kandidata koji su na potpuno suprotnim polovima. Mislim da će većina Amerikanaca ipak odlučiti da podrži Donalda Trampa, zbog haosa koji se dešava u zemlji, dva atentata na njega... On je kao Don Kihot, koji se bori protiv čitave političke strukture i duboke države koja podržava Kamalu Haris, koja je maltene gurnuta u poziciju da bude kandidat demokrata.

Ali i iza Trampa stoje neki uticajni ljudi, čini se da mu je Ilon Mask najveća podrška u kampanji. S druge strane, prvo je objavljena vest da je Tejlor Svift podržala republikance, što se ispostavilo kao lažna vest, da bi potom javno stala na stranu demokrata. Koliki je uticaj javnih ličnosti na izbore?

Mislim da je Maskova podrška od ogromne važnosti, jer je on vrlo moćan i izuzetan čovek, mislilac, aktivista, i sve što poželite. Ali Trampov problem je i dalje duboka država koja je organizovana i ima ogromna finansijska sredstva, mnogo veća od njega. Što se tiče uticaja Holivuda, on je bitan za demokrate, ali ne za republikance. Jer Holivud je sam po sebi čudan, avangardan svet. Oni prihvataju sve te stvari poput transdžender ideologije i idu ka ekstremima, što je suprotno republikancima.

Više puta ste pomenuli duboku državu, pa da li bi Tramp, ako pobedi, uprkos tome mogao da sprovede svoju agendu? Na primer, poput izjava da bi brzo rešio rat u Ukrajini...

Neće moći u celosti, ali će sprovesti ipak određene stvari. Što se tiče Ukrajine, on shvata da se moraju preduzeti oštre mere, da jedna ili druga strana mora da napravi ustupke kako bi se postigao mir i verujem da će to brzo završiti. Ukoliko Harisova pobedi, onda će se ovakvo stanje nastaviti. Ali to je preduslov za nestabilnost i dalje probleme u društvu. Ona zastupa politiku nastavka sukoba koji bi trajao i pretvorio se možda u nešto čega se svi bojimo.

Kao novinar, kako ocenjujete stanje medija u Americi?

Medijska scena mi izgleda potpuno pristrasno. Republikanci su zastupljeni na Foks njuzu, koji je popularan i rasprostranjen na celoj teritoriji SAD. Ali s druge strane su pod udarom svih drugih medijskih kuća i novina. Kada čitam „Njujork tajms” ili „Vašington post”, vidim da su potpuno na strani Harisove. Recimo, često pišu o Trampovim odnosima sa nekim ženama i da njegove izjave ne predstavljaju Ameriku. Međutim, trebalo bi razdvojiti njegovu retoriku, koja se možda nekad čini neprikladnom, od onoga što on radi. Sve što je druga strana demantovala za vreme njegovog predsedničkog mandata na kraju se ostvarilo, jer on ima neverovatan politički instinkt da predvidi dešavanja.

Vest koja je nedavno preplavila medije došla je sa Trampovog mitinga u Njujorku, kada je komičar nazvao Portoriko „smećem u okeanu”. Izgleda kao bitna stvar, s obzirom na to da se u Pensilvaniji vodi tesna borba, a Portorikanci tamo čine preko tri odsto stanovništva.

Naravno da mediji jedva čekaju da se nešto nađe protiv Trampa. Međutim, Hispanoamerikanci i Afroamerikanci su se u stvarnosti okrenuli od demokrata i sada podržavaju republikance. Prvenstveno, rekao bih, iz ekonomskih razloga. U situaciji smo kada su cene skočile za oko trideset-četrdeset odsto, pa je niža klasa u posebno teškoj poziciji. Treba imati u vidu i to da između 50 i 60 procenata stanovnika živi od plate do plate.

Šta bi za Srbiju značila pobeda Donalda Trampa, a šta Kamale Haris?

Mislim da je naš narod pretežno republikanski nastrojen. Ima i onih koji glasaju za demokrate, ali je to u svakom slučaju, po mojoj proceni, manji broj. Trijumf Trampa označio bi plus i kretanje u pozitivnom pravcu. Jer on je i ranije gledao, a i sada gleda pozitivnije na Beograd nego demokrate. Ako Harisova pobedi, onda će se nastaviti politika Džozefa Bajdena, koja će biti ili ravnodušna, ili negativna po nas.

Zbog dva rata u svetu, koliko će uopšte naš region biti u fokusu Stejt departmenta?

Pitanje tzv. Kosova je nešto o čemu viši krugovi govore i razmatraju ga, ali to je u krajnjoj liniji periferno pitanje. Mislim da je dobru ulogu odigrao sadašnji ministar spoljnih poslova Marko Đurić, dok je bio ambasador u Vašingtonu. On se zalagao da se pristupi objektivnije i bolje za Srbiju u pogledu Kosova i Metohije. Ipak, kad se jedna država odluči na nešto, to je vrlo teško menjati. Biće nam potrebni upornost, činjenice i borba, u verbalnom i političkom smislu. Smatram da se po tom pitanju treba postaviti jasno i uvesti neko načertanije. Ne možemo imati niz pristupa, u zavisnosti od političkih stranaka, već zacrtan cilj i boriti se za njega.

Vaš poznanik Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost u Trampovoj administraciji, više puta javno je pominjao podelu Kosmeta kao opciju...

Boltona poznajem dugi niz godina, on je moj dobar prijatelj i razume našu situaciju prema tom pitanju. Jednom prilikom smo Sveta Stojanović i ja bili kod njega i razgovarali o tome. U jednom momentu, Sveta je rekao: „Dođite kod nas u posetu”, na šta je Bolton odgovorio: „U redu, ali ko me poziva?”. Šteta što nikad nije dobio poziv, jer je čovek s kojim se da razgovarati. Bez obzira na to što Bolton više nije u administraciji, on i dalje piše za novine i uticajan je, a to bi se moglo iskoristiti.

Kakav je položaj naše dijaspore u SAD, koliko se lobira za srpske interese?

Problem broj jedan je to što dijaspora nije dovoljno organizovana, i na tom polju bi se trebalo daleko jače povezati. Nekada je postojala ta organizacija na čelu sa Miroslavom Đorđevićem, osnivačem Kongresa srpskog ujedinjenja, koji je povezivao veliki broj uticajnih Srba i bio značajan glas u Vašingtonu. Od kada je on preminuo ta organizacija se rasturila i mi sad nemamo jednog zajedničkog predstavnika, nego su to i pojedinačni pokušaji. Sa druge strane, trebalo bi da se Srbija kao matica čvršće poveže sa dijasporom i iskoristi naše uticajne ljude kako bi se unapredio naš položaj.

U poređenju sa nama, kako lobiraju drugi narodi i da li su njihove aktivnosti intenzivnije?

Pa mislim da je uticaj Albanaca veći, jedini pravi razlog je što oni ulažu velika finansijska sredstava u to, povezuju se i imaju ljude. Neki američki političari su možda plaćeni i onda deluju u tom pravcu. Najizraženiji i najbolji primer toga su naravno Jevreji. Oni imaju svoj lobi u Americi, ali to je zato što su organizovani i bogati. Na primeru sukoba na Bliskom istoku vidimo koliki je to uticaj. Ipak, mi nismo u toj situaciji. Imamo i mi neke ljude koji su imućniji, ali nisam siguran kolika je njihova svest o potrebi političke podrške Beogradu.

Spekuliše se da bi Ričard Grenel, bivši izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, nakon izbora mogao da dobije visoku funkciju u državnoj administraciji u slučaju Trampove pobede. Smatrate li to dobrim po nas?

On je izvanredan čovek i verovatno će dobiti neku funkciju. Upoznat je sa Srbijom, a plus je povezan i na druge načine, poput biznisa. Mislim da bi on bio dobra solucija... Stekao sam utisak, kroz brojne intervjue sa američkim političarima, da oni inače nisu dovoljno zainteresovani za neke stvari, odnosno da nisu dovoljno obavešteni. Uzmite za primer nekog kongresmena, zašto bi on trebalo da zna toliko o Srbiji? Oni su primarno orijentisani na to da budu ponovno izabrani i da zadovolje svoje biračko telo. Ovo što je inostranstvo, to je za njih sve usputno i ne toliko bitno. A što se tiče naše diplomatske aktivnosti, ona mora da bude daleko jača i moramo da se prisnije povežemo sa, recimo, američkim „tinktenk” organizacijama. Ali za to sve su potrebna sredstva i pitanje je koliko smo mi spremni da uložimo u to.