Mutavdžić: Pola stoleća veran svojoj Mokroj Gori

Radisav Mutavdžić
Izvor: FSRZS, prt. sc.

Desetak fudbalskih entuzijasta su pre gotovo pola veka odlučili da osnuju fudbalski klub u Zubinom Potoku. Za takav poduhvat bilo im je potrebno malo dobre volje, desetak potpisnika. Sa žutim paprirom otišli su najpre da izvade rešenje suda, pa onda u miliciju, gde su zvanično registrovali klub, koji je danas perjanica srpskog fudbala na Kosovu i Metohiji. Za taj svojevrsni poduhvat najzaslužniji je Radisav Disa Mutavdžić, koji je u ovih pola stoleća, ostao veran Mokroj Gori.

I ne samo veran već je na svoj način, uz pomoć lokalne samouprave i iskrenih prijatelja uspevao i u najtežim vremenima da održi fudbal i klub. A to je činio na svoj način. Upravo zahvaljujući ovom čoveku i danas u ovim teškim vremenima, neraskidiva je veza srpskih fudbalskih klubova sa ove i one strane Ibra.

U Zubin Potok, sedište Mokre Gore, na njen velelepni stadion, na popularnu “Malu Marakanu” dolazili su i najveći srpski klubovi na čelu sa Crvenom zvezdom.

Ljubitelji fudbala na KiM još uvek pamte gostovanje “Crveno-belih” 2006. godine kada je Mokra Gora igrala osminu finala Kupa sa Zvezdom.

“Bio je to pravi sposrtski spektakl u našoj sredini”, priseća se tog veličanstvenog događaja Mutavdžić.

"Tog dana nije bilo čoveka koji nije došao da vidi Crvenu zvezdu. Okupilo se i staro i mlado, da vidi evropskog i svetskog šampiona. Neke slike su mi još u sećanju, ostao je neizbrisiv trag sa tog događaja. Kasnije su u Zubin Potok dolazili i ostali naši klubovi, čačanski Borac, Srem, Mladost iz Lučana, Sloga iz Kraljeva, Čukarički, OFK Beograd, Obilić…"

-Kakva je danas situacija sa srpskim fudbalskim klubovima na KiM?

Daleko slabija nego prie desetak godina. Sve zategnutija situacija primera radi samo pre desetak godina na Kosovu i Metohiji bilo je registrovano čak 45 srpskih klubova danas ih je upola manje. Osipaju se i u Kosovskom Pomoravlju, gde je do pre nekoliko godina suvereno vladalo Ropotovo, koje je zajedno sa Mokrom Gorom i Trepčom bilo naš predstavnik u srpskom fudbalskom sistemu. Danas taj klub gotovo da i ne postoji. Kriza je i u centralnom delu kao i na severu.

-Kakva je sada trenutno situacija?

Problemi sa koronavirusom  osećaju se svuda, gotovo na svakom koraku. Fudbal je ovde stao. Igrači su otišli svojim kućama, nema zajedničkih treninga. Svi željno očekujemo da se sve ovo završi i da se vratimo na stare pozicije. Nije stao samo fudbal, već i život. Svi smo trenutno na odmoru, čekamo da nam iz Beograda jave da se situacija normalizovala. Koliko vidim i Fudbalski savez je trenutno na kolektivnom odmoru.

-Recite nam nešto o Mokroj Gori?

Bez lažne skromnosti zajedno sa Trepčom sada predstavljamo stožer fudbala na KiM. Od rata pa na ovamo igrali smo Srpsku ligu i to u periodu od 93. do 96. godine. Od 2000. do 2002. bili smo članovi Zapadno- moravske Srpske lige. Potom, sve do 2014. godine bili smo član Zone a od 2015. igramo Srpsku ligu grupa Zapad. Ponosni smo na tu činjenicu. Imamo naš stadion, uslove kojima bi pozavideli i naši mnogi prvoligaši. Dobru i zdravu decu.

-Koliko sredstava dobijate kako bi klub mogao normalno da funkcioniše?

Imamo pomoć lokalne samouprave a jedan deo sredstava dobijemo od sponzora, naših sportskih prijatelja. Realno, za ovaj stepen takmičenja potrebno nam je oko 10 miliona dinara.

-Mokra Gora je oduvek imala i dobre igrače?

Ponosni smo na činjenicu da trenutno u Srbiji u našim najjačim ligama igra nekoliko naših fudbalera poput Mlađovića u Metalcu, Đorđevića koji je iz Ropotova došao kod nas a sada je član Bačke, Anđelkovića u Zlatiboru…

- Da li ste ikada možda razmišljali o takmičenju u našoj Prvoj ligi?

Iskreno, to bi za naš klub bio veliki zalogaj. Zadovoljni smo što igramo Srpsku ligu. Mislimo da nam je tu mesto, ne tražimo ni više ni bolje od toga. Ipak, mi smo mala sredina, da nam je privatni sektor jači, da imamo jače sponzore, možda bi smo razmišljali i u tom pravcu. Ovako, tu smo gde smo.

Radisav Disa Mutvdžić je i savezni delegat, jedini sa KiM. Od Fudbalskog saveza Srbije u više navrata dobijao je specijalna priznanja, posebno za razvoj fudbala na Kosovu. Dobitnik je i Zlatne plakete Fudbalskog saveza Srbije. Mnogi kažu da je zbog fudbala žrtvovao sve, ali da je to njegov život bez kojeg ne bi mogao.