Obradović: Negodovanje zbog zajedničke patrole Kfora i VS je skretanje pažnje javnosti sa suštinskih tema

Histerija koja se podigla zbog združene patrole Kfora i Vojske Srbije, koje se na osnovu međunarodnih sporazuma odvijaju već godinama, pokazuje politikantstvo, i u odsustvu mogućnosti da se građanima Kosova ponude ideje za unapređenje života, priča se usmerava na nacionalnu retoriku, ocenio je Generalni sekretar Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost Darko Obradović.

I kad nema povoda za tenziju, on bude pronađen. Tako je bilo i u slučaju zajedničke patrole Kfora i Vojske Srbije. Iako se takve patrole sprovode još od 2008. godine, pojedini političari iz Prištine, pre svega opozicioni, ali i oni koji su trenutno na vlasti, diglu su veliku prašinu zbog nečega što bi trebalo da bude rutinska stvar.

Tim povodom Darko Obradović u intervjuu za Kosovo Onlajn navodi da su se združene patrole Kfora i VS prethodnih godina pokazale kao vrlo delotvorne i dodaje:

"Treba istaći da ovakav vid zajedničkog patroliranja unapređuje poverenje između oružanih snaga, naročito ukoliko znamo da su srpske snage u KZB više puta imale okršaje sa raznim šumokradicama i drugim razbojnicima. Kfor i Vojska Srbije su partneri na zajedničkom zadatku u skladu sa međunarodnim dokumentima. Histerija koja se podigla zbog redovnih zadataka u vidu patroliranja pokazuje politikantstvo, u odsustvu mogućnosti da se građanima Kosova ponude ideje za unapređenje života priča se usmerava na praznu nacionalnu retoriku, društvo se mobiliše u odbrambeno stanje. Negodovanje zbog zajedničke patrole je još jedna potvrda da je prisustvo međunarodnih snaga na Kosovu neophodno još mnogo godina, nezavisno od potpisivanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma."

Kako gledate na poternice Interpola protiv bivših pripadnika OVK koje su raspisane na zahtev Srbije?

Srbija kao suverena država koristi raspoložive mehanizme u okviru Interpola za potragu osumnjičenih za ratne zločine sa Kosova. Podsetiću da je opšte poznato da se u prethodnom periodu nije dovoljno radilo na prikupljanju, analiziranju i formiranju dokaznog materijala protiv ratnih zločinaca, da su mnogi svedoci pokojni, da su mnogi dokazi protekom vremena "izbledeli". Povodom najnovijeg slučaja hapšenja Imrija Iljazija u Turskoj možemo zaključiti da su određene istražne radnje preduzimane na rasavetljavanju ratnih zločina. Za sada nemamo dovoljno informacija o tome kada je podignuta međunarodna poternica, kada je otvorena istraga, da li se radi o većem broju lica ili je ovo pojedinačan slučaj. Samo oslobađanje Imrija Iljazija ne mora ništa da znači jer i do sada su, kao i u Haradinajevom slučaju, njihovi advokati koristili prigovor da njihov klijent neće imati fer, pošten i bezbedan tretman ukoliko bude izručen Srbiji. Upravo zbog tih pravnih lekova koje koriste, a imajući u vidu nasleđe oružanog konflikta, nije realno očekivati da će se osumnjičeni za ratne zločine izručivati Srbiji. Sa tim u vezi, za Srbiju je važno da svoje dokaze i saznanja stavi u funkciju kroz međunarodni tribunal za ratne zločine, da oformi međunarodni sastav advokatskih asova koji će uz naše zvanične državne predstavnike raditi na prikupljanju dokaza, pravnoj kvalifikaciji krivičnih dela, ali i učestvovati u postupku. Takođe, takav multinacionalni međunarodni tim bi trebalo da ima puno učešće kao zainteresovana strana u svakom postupku.  

Bolton je nedavno naveo da se SAD ne bi protivile razmeni teritorija između Srbije i Kosova, ali da to ne bi smelo da utiče na druge zemlje, poput BiH. Vaš komentar?

Od okončanja oružanog sukoba na Kosovu, usvajanja Rezolucije 1244 i tokom raznih pregovaračkih procesa, kao jedna od konstanti ističe se potvrda da je kosovski slučaj sui generis u svetu. Celovitost BiH je zasnovana na Dejtonskom sporazumu, smatram da međunarodna zajednica i bivše jugoslovenske republike nemaju kapacitete za, primera radi, bilo kakve razmene teritorija i nacionalne kompenzacije Kosova za Republiku Srpsku. Sama takva ideja dovela bi do dugoročne krize, podstakla bi razne separatizme unutar BiH, a u pogledu Srbije rizikovali bismo dugoročan pad stranih direktnih investicija, ekonomsku izolaciju i izopštenje iz međunarodnih procesa i tokova.  Dakle, Džon Bolton je apsolutno svestan opasnosti koje sa sobom nosi diskurs u kome se Republika Srpska stavlja u kontekst kosovskih pregovora i siguran sam da gospodin Bolton zna da bi takav diskurs osnažio ruski spoljnopolitički kapacitet u regionu zapadnog Balkana. Sama ideja razmena teritorija unutar pregovora Srbije i Kosova je nešto drugo i podsetiću ovom prilikom na Boltonovu izjavu u kojoj kaže da bi ukoliko Srbi i Albanci formulišu dogovore međunarodni posrednici trebalo da se postaraju o implementaciji.  

Kakva je sudbina dijaloga ako Priština ne želi da napravi nijedan ustupak, ali i da ispuni obaveze iz Briselskog sporazuma?

Ovde se ne radi o prištinskim ustupcima, već o preuzetim obavezama iz pregovaračkog postupka. Na delu je kontinuirana opstrukcija dijaloga i deluje nestvarno  da EU nije u stanju da izdejstvuje ispunjenje dogovorenog. Podsetiću vas da je aktivno učešće Trampovog izaslanika Ričarda Grenela i Amerikanaca dovelo do resetovanja pregovora, opoziva taksi, i polako se počelo sa implementiranjem ranije dogovorenog. Mislim da bi EU kao posrednik u pregovorima morala aktivnije da se zauzme za primenu dogovorenog i da ograniči prostor kosovskoj strani za manipulacije. U ovako složenim stvarima, najpogubnije je ići ka krajnjem rešenju, jer je upravo to krajnje rešenje i deo problema, zbog toga je važno kredibilno sporovoditi dogovoreno, zadržati poverenje, ali i posedovati mehanizme pritiska kako bi se dogovoreno ispunilo. U tu svrhu pozdravio bih inicijativu SAD za formiranje ekonomske slobodne zone, što je u skladu sa principima konsocijalizacije. Smatram da će se dijalog  definitivno nastaviti, obe strane imaju dovoljno razloga da se vode racionalnim izborima u najboljem interesu svojih građana i upravo principi zasnovani na unapređenju kvaliteta života i Srba i Albanaca mogu dovesti do obostrano prihvatljivih rešenja. 

Kako gledate na novi Zakon o zaštiti vrednosti borbe OVK koji Priština želi da donese, a kojem se protiv i Ambasada SAD?

Zakon, ukoliko bi bio usvojen, predstavljao bi institucionalizaciju i afirmaciju retrogradnih nacionalizama, indirektnu zaštitu ratnih zločinaca, sprečio bi formiranje i razvitak građanskog društva,  kritičkog stava, a samim tim bio bi ozbiljna prepreka za demokratizaciju i dijalog koji je potreban kosovskom društvu. Kosovsko društvo mora biti svesno postojanja ratnih zločina, koje je potrebno osuditi. Ovaj zakon vidim kao mehanizam za prevenciju sadašnjih i budućih postupaka za ratne zločine i kreiranje iskrivljene slike realnosti uprkos dokazima koji su predati Međunarodnom sudu za ratne zločine.