Petković: Vreme je da se Priština suoči sa svojim zločinima i da krivci odgovaraju

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković kazao je da Priština i međunarodna zajednica pokušavaju da predstave takozvano Kosovo kao nekakvu oazu tolerancije ali da ih realnost na terenu svakodnevno demantuje.

Petković je u intervjuu za list Alo predstavio položaj Srpske zajednice na Kosovu kroz primer srpske povratnica Dragica Gašić iz Đakovice.
 
"Dragica je najslikovitiji primer kako danas izgleda sudbina povratnika na Kosovu i Metohiji. I svako ko se pita zašto je danas, dve decenije kasnije, stopa povratka manja nego u Ruandi i iznosi manje od dva odsto, neka proba da poseti Dragicu Gašić, s njom prošeta Đakovicom, pokuša da s njom kupi hleb u lokalnoj pekari ili joj zameni vrata" kazao je Petković.
 
Da li kroz slučaj Dragice Gašić možemo posmatrati sva raseljena lica sa Kosova?
 
Za Srbe je nazalost Đakovica zabranjen grad, mada je slična situacija i na drugim mestima gde isključivo žive Albanci. Pred primerom Dragice Gašić padaju sve maske Prištine jer je ova hrabra žena razobličila kako zaista izgleda život Srba južno od Ibra.
 
Ali Priština optužuje Beograd da je zloupotrebio i Dragicu Gašić i malog Nikolu Perića iz Gojbulje...
 
To je vrhunac licemerja. Pa ne bi Dragica ni bila tema medija da joj nisu pretili klanjem, plenili vrata i zabranjivali joj da kupi koru hleba. Neka se Priština zapita zašto Dragica nije primer uspešnog povratka raseljenih, nego je mučenica kojoj sada žele da oduzmu i stan. Pa nije ni mali Nikola Perić iz Gojbulje sam sebi naneo povrede. Njega upravo zloupotrebljavaju oni koji sklanjaju oči pred modricama i strahom tog srpskog dečaka koji je napadnut samo zato što je Srbin i nosi krstić oko vrata. Zato, umesto zamene teza, neka pogledaju istini u oči.
 
Na Kosovu je tokom ove godine zabeleženo blizu 90 napada na Srbe i njihovu imovinu, kao i na svetinje SPC. Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u srpskim sredinama?
 
Za nas nijedan incident nije ni mali ni beznačajan i nećemo prećutati nijedan koji se dogodio. Činjenica da za prvih sedam meseci ove godine imamo incidenata koliko i za celu prošlu godinu, pokazuje da je bezbednosna situacija u mnogome pogoršana. To je posledica neodgovorne i zapaljive retorike Prištine koja ide na ruku i sokoli ekstremiste, ali i odsustva konstruktivnog dijaloga. Zbog toga mi vagamo i merimo svaku svoju reč, svaki svoj postupak, svesni da je mala varnica potrebna da napravi veliki bezbednosni problem na KiM. A pitanje bezbednosti se po pravilu prelama preko leđa našeg naroda. Dok god je predsednik Alekdandar Vučić na čelu Srbije, neka svima bude jasno da nikakve potencijalno nove oluje i pogrome necemo dopustiti.
 
Kako reaguju predstavnici međunarodne javnosti i EU na ove incidente?
 
Verujte, i Đuzep Borelj je bio zatečen kada mu je predsednik Vučić dao spisak etnički motivisanih napada, sa slikama koje to dokumentuju. Nažalost, Priština pokušava da minimizira i negira srpska stradanja na svakom koraku, za njih srpske žrtve ne postoje. Dok god imaju takav pristup, nema instinskog pomirenja i građenja zajedničke budućnosti. Ako je već to manir Pristine, međunarodna zajednica ne sme da okreće glavu od srpskih stradanja i problema na terenu jer oni imaju misiju i odgovornost da osiguraju mir i bezbednost na prostoru KiM, a ne samo da se  "iznenađuju i šokiraju" incidentima koji se desavaju.
 
I srpska i albanska strana navode da se zna ko stoji iza masakra u Starom Gracku Mnogo je nerasvetljenih zločina nad Srbima na Kosovu.
 
Vreme je da se Priština suoči sa svojim zločinima i da krivci odgovaraju za počinjene zločine. U jedno možete da budete sigurni - Srbija nikada neće odustati od prava i pravde za Srbe jer ratni zločini nikad ne zastarevaju. Zašto bi suza Novičine majke, koja je izgubila sina na tom polju smrti kod Starog Gracka, bila manje vredna od suze neke druge majke? Zašto bi suza srpske majke bila manje teška od suze neke albanske majke. Rasvetljavanje zločina i kažnjavanje odgovornih je civilizacijska tekovina i naš dug prema prošlim i budućim generacijama. Zbog toga smo i u Briselu insistirali da se rasvetle sudbine nestalih.
 
Da li imate utisak da Aljbin Kurti miniranjem pregovora u Briselu želi da "natera" Beograd da odustane od dijaloga?
 
Beograd niko ne može da natera da odustane od dijaloga, jer mi ne vodimo dijalog radi dijaloga, već da bismo osigurali trajni mir i bezbednost na prostoru Kosova i Metohije. Mnogo puta do sada smo mogli da napustimo pregovore, ali bi to bilo lako, možda bi donelo i neki aplauz u domaćoj javnosti, ali bi tako nešto bilo i vrhunac neodgovornosti. Može Aljbin Kurti da pokušava da provocira, on s druge strane ima snažnog pregovarača Aleksandra Vučića kome su opšti interesi iznad svega. Zato Kurtiju nikakvi politikantski igrokazi neće proći i što pre to shvati, to bolje po njega.
 
Erdogan je najavio da će pomoćii napore Prištine da obezbedi priznanja od još nekih država, uprkos tome što je na snazi dogovor o jednogodissnjem prestanku lobiranja. Kako će Srbija odgovoriti?
 
Nijedna ozbiljna država ne otkriva svoju strategiju i sled koraka, tako da budite uvereni da će zvanični Beograd itekako umeti da odgovori na takvu situaciju i neće biti nemi posmatrač. Kao što smo do sada uspeli da sprečimo članstvo takozvanog Kosova u brojnim međunarodnim organizacijama, tako imamo spreman odgovor i na kampanju lobiranja za priznanja.
 
Crna Gora i Priština usvojile su Rezolucije o genocidu. Da li smatrate da se zloupotrebljava termin genocid u političke i druge svrhe?
 
Ne postoji narod koji je više stradao na tlu Evrope od Srba i koji je istovremeno više optuživan za zločine. I to je paradoks kom danas svedočimo. Za nas je važno da smo kao država sa predsednikom Aleksandrom Vučićem počeli da negujemo tradiciju sećanja na sva naša stradanja i da se dostojno odnosimo prema svojim žrtavama. Danas Srbija otvreno govori i pominje svoje zrtve i u Jasenovcu, Kosarama, Oluji, Nato agresiji - ne stidimo se svojih zrtava kako je to bilo u vreme Tadica, Đilasa i Jeremića. Napada na Srbiju različitim rezolucijama je zapravo pokušaj da se vestacki promene istorijske činjenice, ali i pokusaj da se zaustavi Srbija koja je danas pobednik na brojnim poljima, od ekonomije, do zdravstva i vakcinacije i to je ono što mnoge u regionu boli.
 
Albanci svim silama pokušavaju da predstave da su pravoslavne svetinje na Kosmetu njihova kulturna baŠtina, a sa druge strane redovno napadaju crkve i manastire. Kako to komentarišete?
 
Ne mogu manastire da brane i čuvaju oni koji su ih palili. Mi od početka godine imamo tačno 20 napada na verske objekte SPC na Kosovu i Metohiji. Tu nije reč samo o vandalizovanju ili haranju svetinja. Na našim hramovima ispisuju se parole mržnje, ruše se ikone... Bespredmetno je govoriti o tome čije su svetinje na KiM. Kome nije jasno samo neka pogleda Dečansku povelju i druga dokumenta, koja tacno pokazuju da je rec o srpskoj kulturnom i duhovnom nasledju, tacnije nasledju drzave Srbije, SPC i srpskog naroda. Samo u poslednjih nekoliko godina obnovili smo preko 45 crkava i manastira, a bilo je hramova i drugih objekata SPC koje smo podizali iz pepela.