Petrič: EU treba da učini više za dijalog Kosova i Srbije

Diplomata i bivši pregovarač EU za pregovore o Kosovu u Rambujeu Volfgang Petrič kazao je da se sukobi na Zapadnom Balkanu mogu obuzdati, ali da imaju potencijal za eskalaciju i dodao da EU treba više da se anagažuje u dijalogu Kosova i Srbije, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Petrič je u intervjuu za taj medij ocenio da političari na Balkanu treba što pre da se "verbalno razoružaju".

"Jer kao što smo vidjeli u Ukrajini, ova vrsta verbalne eskalacije lako se pretvori u vojnu eskalaciju", rekao je Petrič.

Petrič je rekao i da je Vlada Kosova donela mudru odluku da odloži sprovođenje odluke o registarskim tablicama i ispravama, i istakao da je najnovija eskalacija dobar primer zašto odlaganje dijaloga nije dobro.

Vlada Kosova je odlučila da od 1. avgusta, počne da primenjuje odluke donete sa Srbijom pre nekoliko godina u vezi sa tablicama i dokumentima za Srbe pri ulasku na Kosovo. Nakon što su lokalni Srbi postavili barikade na severu, a misija NATO na Kosovu ocenila situaciju kao napetu, Vlada je odlučila da odloži primenu za 30 dana, ukoliko barikade budu uklonjene. Šta mislite o celoj ovoj situaciji?

Mislim da je sada veoma važno deeskalirati. Mislim da je ovo sada najvažnije pitanje. Naravno, vidim širu sliku, da je zbog rata u Ukrajini, u istočnoj i jugoistočnoj Evropi, situacija postala mnogo emotivnija i nestabilnija. I da agresija na Ukrajinu koju je pokrenula Rusija ima određeni efekat prelivanja na Balkan. Kao što znamo, veliki igrači, naravno, Rusija, ali i Sjedinjene Države i Evropska unija, svi su bili uključeni u pitanje Ukrajine. Oni su, naravno, i glavni spoljni akteri na Balkanu. Dakle, postoji ta vrsta veze, zbog koje je važna deeskalacija i povratak za pregovarački sto uz posredovanje Evropske unije.

Pre nego što je vlada donela ovu odluku, SAD su pozivale na takav potez, rekavši da kruže dezinformacije i da bi se odluke možda mogle bolje razumeti kroz građanski dijalog. Da li je Vlada Kosova donela ispravnu odluku o odlaganju?

Mislim da je mudra odluka da se doprinese deeskalaciji. Mislim da je to najvažnije, jer, na ovaj ili onaj način, pokušaj da se to sprovede neće dovesti do stabilizacije situacije, naprotiv, ako bi se tako nastavilo, mislim da bi to vrlo lako moglo da preraste u ozbiljan sukob. Naravno, treba reći da je NATO u pripravnosti. Mislim da to pokazuje koliko je važno međunarodno prisustvo, vojno prisustvo na Kosovu da bi se obezbedio nastavak dijaloga. To je najvažnije. Mislim da je jedini način da se vrate pregovorima i nastave da angažujem gospodina Lajčaka i Evropsku uniju i tako pronađu izlaz i rešenje iz ove veoma opasne situacije.

Dijalog između dve zemlje, uz posredovanje EU u Briselu, je u zastoju. Kurti i Vučić su se poslednji put sreli prošle godine. Ko je krivac?

Ne želim nikoga da krivim. Mislim da je sveukupna situacija, da je ovo još jedan primer kako nerešeno pitanje lako može da izmakne kontroli. Ovo treba da se reši. To je ozbiljna situacija i njome se može upravljati samo ozbiljnim naporima, političkim naporima i posredovanjem.

Centralna tačka između dve stranke je Zajednica opština sa srpskom većinom. Kurti je protiv etničke zajednice, ali Srbija insistira na primeni sporazuma iz 2013. Vidite li neko rešenje?

Mislim da je to bila ispravna odluka. I mislim da je potrebno formiranje Udruženja na osnovu sporazuma iz 2015. godine. Trebalo bi da se sprovede. Međutim, vidim da Kosovo očigledno ne želi drugu Republiku Srpsku. Ali to je i linija koju zastupaju Vašington i Brisel, mi ne želimo drugu Republiku Srpsku na Kosovu, ali želimo dalekosežno Udruženje srpskih većinskih zajednica tamo, kada su u pitanju pitanja koja mogu da poboljšaju svakodnevni život ljudie. I naravno, to je pre svega srpska zajednica, ali bi služila i zajednici kosovskih Albanaca, da svi žive zajedno. I ne možete promeniti situaciju. Na ovaj način moramo naći kompromis. Udruženje ne bi trebalo da se zasniva na etničkoj pripadnosti. Ali u isto vreme treba dati prava manjinama, tamo gde ima manjina, a to je u osnovi srpska zajednica na severu Kosova.

Trenutno postoje tenzije na severu Kosova, ali i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Postoji li, po vašem mišljenju, zajednički faktor za takvu atmosferu?

Definitivno postoji rat u Ukrajini, koji je podigao emocije, koji je stvorio neku vrstu novog hladnog rata. To nije samo oružani rat u Ukrajini. To je takođe hladni rat između Zapadne Evrope, Sjedinjenih Država s jedne strane, i Rusije i njenih pristalica s druge strane. A neka vrsta demarkacione linije na Zapadnom Balkanu ide pravo preko regiona. I to je razlog zašto je situacija tako nestabilna i što je situacija blizu eskalacije u još jedan vojni sukob. I to se mora izbeći pod bilo kojim okolnostima, to mora da se zaustavi i stoga KFOR sada ima veoma važnu ulogu. Za razliku od rata u Ukrajini, NATO je direktno uključen na Zapadni Balkan preko Kfora, preko svoje misije u Bosni i Hercegovini, kroz članstvo u Crnoj Gori i, naravno, u drugim zemljama regiona koje su članice NATO-a.

Dakle, to je nešto što ga razlikuje od Ukrajine u kojoj NATO nije uključen, NATO ne treba da se meša kako bi se izbegao svetski rat ili rat evropskih razmera. Na neki način, ono što se dešava na Zapadnom Balkanu je sukob koji se može obuzdati, ali koji i dalje ima potencijal eskalacije. I zato sam uveren da je politički diplomatski napor Evropske unije uz podršku SAD sada od najveće važnosti u regionu.

Da li mislite da bi EU i SAD trebalo da učine više da se suprotstave naporima Rusije za uticaj u regionu?

Pa, naravno, takođe je neophodno signalizirati Rusiji da su u tom, da tako kažem, neposrednom susedstvu država članica NATO-a i EU, rusko mešanje i ruski napori da uništi mirovni proces neprihvatljivi.

Član vladajuće stranke u Srbiji Vladimir Đukanović rekao je da će Srbija biti prinuđena da krene u „denacifikaciju Balkana”. Izraz "denacifikacija" ruske vlasti koriste kao izgovor za invaziju na Ukrajinu. Šta misliš o ovome?

Mislim da je verbalno razoružanje preko potrebno. To je ono na šta pozivam obe strane da ne eskaliraju verbalno, jer kao što smo videli u Ukrajini, ova vrsta verbalne eskalacije lako se pretvara u vojnu eskalaciju. Stoga je samoograničenje kada je reč o retorici veoma važno. Nadam se da će odluka Prištine da odloži sprovođenje odluka pomoći da se situacija poboljša.

Koliko je opasno koristiti termin denacifikacija?

Mislim da je to zloupotreba, kao što je zloupotrebljena u slučaju Ukrajine.

Vučić je juče zahvalio Ministarstvu spoljnih poslova Rusije na pristupu u vezi sa situacijom na severu. Ruske vlasti su za ovo okrivile Kosovo. Srbija nastavlja da podržava Rusiju i ne uvodi joj sankcije zbog ruske invazije na Ukrajinu. Kako vidite ovo?

Srbija je u veoma delikatnoj situaciji za snabdevanje energijom, gde je skoro u potpunosti zavisna od Rusije. Tako da vidim pragmatičan pristup Srbije da zemlju ne dovede u još težu situaciju ako bi prestalo snabdevanje energijom iz Rusije.

Da, ali moglo bi se reći da je i EU u delikatnoj situaciji, jer, recimo, čak i Nemačka zavisi od ruskih resursa?

 Ali ne na ovaj skoro isključiv način. Mislim da, opet, ovde Evropska unija mora da predstavi panevropski energetski plan. Mislim da ova kriza treba da posluži kao primer koliko su važne evropske integracije i koliko je važan proces proširenja. Jer tek kada se Evropa ujedini, prestaće ona pitanja u kojima Rusija ima previše uticaja. Od samog početka sukoba, od 2014. godine, govorim, molim vas, idite i apelujte na Brisel i zemlje članice, morate da ubrzate integraciju Zapadnog Balkana. Trebalo bi da bude izuzeta iz ove igre moći između velikih sila, da se potpuno integriše u Evropsku uniju. To je jedina garancija bezbednosti Zapadnog Balkana, jedini način da se obuzda ruska revizionistička politika.

Rekli ste da su energetski resursi jedan od razloga zašto Srbija ima takav odnos sa Rusijom. Ili ima više toga?

Nije jedini, ali je po mom mišljenju najvažniji. I mislim da kada pogledate politički pristup u Beogradu, možete videti kako Srbija pokušava da izbalansira ovu tešku situaciju za sebe ne odustajući od evropskih aspiracija. Dakle, ovo je teška situacija za sve uključene. Zbog toga je važno nastaviti sa posredovanjem, implementirati sporazume koji su kompatibilni, kako bi se region stabilizovao. Ne treba nam još jedan rat. Ukrajina je dovoljna.

Mislite li da će se ovakvi događaji kao na severu ponavljati dok se ne postigne dogovor između Kosova i Srbije?

Nažalost, potencijal za to ostaje. U procesu dijaloga se nije postiglo dovoljno. I evo rezultata. Ovde možete videti koliko su važna rešenja korak po korak u ovom sukobu. A u proteklih nekoliko meseci se ništa  zapravo nije dogodilo. I ovaj nastavak sukoba između Kosova i Srbije treba prekinuti. I tu vidim veliku odgovornost Evropske unije. Verujem da je Lajčak danonoćno zauzet rešavanjem situacije, ali treba i da napredujemo u smislu implementacije i eventualnog rešavanja sukoba.

Dakle, vi kažete da EU ima pitanje u svojim rukama, EU bi trebalo da učini više da se nešto desi u dijalogu?

Apsolutno. Obe strane su prihvatile Evropsku uniju kao posrednika. Dakle, Evropska unija predvodi, mora da bude prisutna i veoma aktivna i u Beogradu i u Prištini i tek tada može se videti napredak. Evropska unija sada treba da pojača svoj angažman. Ovo je jedan od poslednjih i najopasnijih primera kako odugovlačenje ne funkcioniše. Dijalog ne može da prestane. Ako prestane, ponovo ulazite u sukob. Kretanje napred je strategija koja se može pokazati uspešnom.