Pukovnik Stiven Oluić: SAD moraju biti nepristrasne da bi pomogle dogovor Beograda i Prištine

Pukovnik Stiven Oluić je u američkoj vojsci proveo 23 godine. Tokom karijere boravio je u Nemačkoj i Južnoj Koreji, a kao oficir NATO boravio je u BiH 1996. Pripada onom delu srpske dijaspore koja je ostavila dubok trag u oružanim snagama SAD. Profesor je na „Vest pointu“ i stručnjak za terorizam.

“Snažno verujem da SAD mogu imati jak i pozitivan uticaj na nekakav dogovor između Beograda i Prištine. Ali to se može dogoditi samo ako SAD pristupi toj komplikovanoj i vrlo osetljivoj situaciji kao nepristrasan i racionalan akter. Od 1989. do danas, SAD su bile previše protiv Srba”, kaže Oluić na početku razgovora za Kosovo Online.

Kako vidite borbu za uticaj na Balkanu velikih sila poput Rusije, SAD i Kine, ali i Turske?

Balkan, posebno Srbija, nalazi se na teškom mestu. Ovaj deo Evrope je tokom istorije uvek zavisio od milosti velikih sila. Danas upoređujem situaciju na Balkanu s narativom „Velika igra“, koja se primenjivala u Avganistanu i centralnoj Aziji u 19. veku. Verujem da su Kina i Rusija učinile veliki pomak na Balkanu usled nedostatka američkog angažovanja.

Kolika je opasnost od povratka islamskih ekstremista iz Sirije i Iraka u Evropu?

Postoji pretnja povratkom ekstremista iz Sirije i Iraka u Evropu. Sigurno je da su „otvorena politika“ Nemačke i kasniji migrantski talasi omogućili ne tako dalekosežnim akterima da uđu u Evropu. Jednostavno, nema načina da se proveri svaki migrant, izbeglica ili povratnik koji uđe u Evropu.
Iako su teroristički akti koje su počinili ovi povratnici stvarna briga, ideologije i narativi koje oni vraćaju predstavljaju gorivo koje se koristi za ishranu širenja radikalizma u ugroženim zajednicama, posebno među mladićima. Ovo je takođe pretnja po SAD. Iako se retko pominje u bilo kakvim vestima, u SAD je bilo mnogo hapšenja pripadnika balkanske muslimanske dijaspore zbog učestvovanja u planiranim terorističkim napadima ili podrške ISIS-u.
Samo treba pogledati nedavne vesti iz Sent Luisa o uključivanju bošnjačke zajednice u podršku ISIS-u i ekstremizmu.

Koliko migrantska kriza utiče na bezbednosnu situaciju u Evropi?

Evropa prolazi kroz dramatične kulturne i demografske promene, od kojih većina, sa stanovišta ovog autora, nije nužno dobra. U stvari, postoji mnogo primera kriminala, socijalnih nemira i kulturnog sukoba između „prosvetljene evropske kulture, društva i pogleda na svet“ i strogih verskih dogmi i tumačenja islama među migrantima.
Ovo posebno pogoršava nedostatak asimilacije novopridošlih (čak i postojećih dijaspora) i nedostatak reakcije slabih zapadnoevropskih vlada i bezbednosnih institucija. Kada zemlja domaćin odluči (ili opazi) da izbeglička ili migrantska prava nadjačavaju prava sopstvenih građana, jasno je da to predstavlja katastrofu.

Nedavno je bila godišnjica Bitke na Ceru. Da li se ta bitka zaista izučava na „Vest piontu“?

Za vreme mog rada kao docenta i saradnika dekana na američkoj vojnoj akademiji „Vest pointu“, nisam znao ni za jedan kurs koji bi se bavio ulogom i značajem Srbije u Prvom svetskom ratu. Bolno sam svestan nedostatka pominjanja Srbije u 2018. godini tokom proslave godišnjice Prvog svetskog rata ovde u SAD. Ako se teme kao što su Bitka na Ceru ili proboj Solunskog fronta predaju u razredu, to bi moralo da bude na insistiranje instruktora koji bi mogao biti zainteresovan za Balkanski front u Prvom svetskom ratu. Svakako, kada sam 2007. sa grupom kadeta „Vest pointa“ posetio Srbiju i Bosnu, obišli smo mnoga mesta i oni su se dobro upoznali sa Srbima, njihovim ponašanjem u ratu, ponosom i istorijom.

U američkoj vojsci bilo je više od 60.000 vojnika i 2.000 oficira srpskog porekla. Koliko je bio važan njihov uticaj na američku vojsku, posebno tokom dva svetska rata?

Ne znam koliko je Amerikanaca srpskog porekla služilo u američkoj vojsci, ali znam da je moj otac služio u američkoj vojsci šest godina, a ja više od 27 godina. Bilo ih je još mnogo, nema sumnje, neki su bili i dobitnici Medalje časti. Pripadnici srpske dijaspore u Sjedinjenim Državama predstavljali su pravi primer američkih patriota i vojnika, nikada ne zaboravljajući odakle su došli i oslanjajući se na svoje ponosno nacionalno nasleđe otpora i borbe.
Dodaću, uz ličnu napomenu, da je bilo teško u vreme dok smo bili u američkoj vojnoj službi tokom dešavanja u bivšoj Jugoslaviji i ulozi koju su igrali SAD i NATO. Vredan saveznik u dva svetska rata, kojeg je napala najmoćnija vojna sila na svetu - po mom mišljenju, podstaknuta propagandom, čistim neznanjem i političkim glupostima. Ali, zaključiću napomenom da je bilo oficira koji su sumnjali i bili  zbunjeni pravcem kojim su SAD išle jer su mnogi od njih dobro znali šta se dešavalo u Jugoslaviji tokom Drugog svetskog svetskog rata.