Radulović: Kurti hoće da istera Amerikance s Kosova, kako bi se obračunao sa Srbima

Radulovic
Izvor: © Kosovo Online

Da li će se Aljbinu Kurtiju isplatiti rizična odluka da okrene leđa Vašingtonu i hoće li Amerika zaista povući trupe sa Kosova ili se iza toga samo krije želja aktuelnog kosovskog premijera da potpuno istera SAD, pitanja su na koja je vojni analitičar Vlade Radulović u intervjuu za Kosovo Onlajn dao svoje viđenje trenutne političke i bezbedonosne situacije na Kosovu.

Radulović ističe da nema dileme da bi se u pomenutom scenariju ionako nepovoljna bezbednosna situacija na Kosovu dodatno pogoršala.

Šta možemo da očekujemo u slučaju povlačenja američkih trupa s Kosova?

Govorim pre svega iz perspektive srpskog stanovništva koje tamo živi i na osnovu razgovora sa tim ljudima. Za razliku od nekih ranijih vremena, ovog puta bismo mogli biti i svedoci uličnih nereda i sukoba unutar albanskog nacionalnog korpusa koji bi bili zasnovani pre svega na političkim i klanovskim podelama. Koliko je to realan scenario, najbolje govore godine iza nas, koje su obeležene brojnim incidentima kako unutar prištinskog parlamenta, tako i na ulicama. Kao po pravilu, glavni akter je uvek bio oličen u Samoopredeljenju, njegovom rukovodstvu i pristalicama. Takva „politička borba“ donela je, osim napada na Srbe i njihovu imovinu, prevrtanje srpskih kamiona sa hranom, blokiranje saobraćajnica i kamenovanje autobusa, paljenje i uništavanje desetina vozila međunarodnih misija, ali i sukobe sa kosovskom policijom i u više navrata bacanje suzavca u prištinskom parlamentu. Jednom prilikom, upravo tokom pomenutih nereda i sukoba 2013, povređena je i Trejsi En Džejkobson, tadašnja američka ambasadorka u Prištini. Sve to jasno govori sa kakvim se potencijalnim ugrožavanjem bezbednosti može suočiti stanovništvo na Kosovu, a pogoršavanje odnosa sa SAD može biti ključni povod za to. U tom slučaju bezbednost Srba bi posebno bila dovedena u pitanje.

Da li se upravo zbog zaokreta u politici Prištine kroz kosovske medije forsira priča da SAD razmišljaju o povlačenju vojske sa Kosova, odnosno, da li Kurti pokušava da „istera“ Amerikance sa Kosmeta?

Teza o potencijalnom povlačenju američkih trupa nije nova i u različitim formatima i najavama bila je prisutna nekoliko puta u proteklom periodu. Istina, sada u prilog te teze govori činjenica da je Priština „uzdrmala“ odnose sa SAD, kao i odluka da se američke trupe u većoj ili manjoj meri povuku iz Avganistana i Iraka. Dakle, za razliku od nekih ranijih vremena, kada su kosovski Albanci bespogovorno izvršavali sve naloge sa Zapada, pri tome posebno mislim na SAD, sada je situacija nešto drugačija. Deluje da Kurti igra isključivo na svoju, odnosno „evropsku“ kartu, okrećući time leđa Americi. Ne bih to nazvao isterivanjem niti treba očekivati bilo kakav ekstreman zaokret u politici SAD, ali je iz svega što se dešavalo u proteklom periodu jasno da takvo ponašanje može rezultirati nešto drugačijim pristupom Vašingtona kada je reč o kosovskom problemu. 

Kolika bi opasnost bila za Srbe ukoliko bi Amerikanci otišli?

Američka vojska će na KiM ostati onoliko dugo koliko njeni čelnici budu smatrali da je to potrebno i tu nema nikakve dileme. Međutim, najveća opasnost u vezi sa potencijalnim scenarijom koji bi podrazumevao odlazak američkih trupa sa Kosova i Metohije odnosi se upravo na pitanje bezbednosti i opstanka Srba, jer sa pravom se postavlja pitanje ko bi u tom slučaju zaštitio srpsko stanovništvo, naročito ono koje živi u Kosovskom Pomoravlju i južno od Ibra. U prilog toj tezi govore i događaji iz 2004, kada su mnogi nacionalni kontingenti u okviru Kfora ostali u svojim kasarnama i bazama iako su bili svesni situacije i činjenice da je pokrenut novi talas etničkog čišćenja Srba, uništavanja njihove imovine i verskih i kuturnih objekata sa ciljem zatiranja tragova srpske kulturne baštine na prostoru KiM. Možda bi se tada zapravo i suočili sa najvećim viđenim stepenom nasilja prema Srbima još od 1999. Kada je reč o KBS-u i mržnji prema Srbima, to je iskazano više puta. Uz to, posebno treba da zabrinjava i porast broja radikalnih islamista, kao i povratnika sa sirijsko-iračkog ratišta, za koje nemam dilemu da bi bili udarna pesnica Kosovskih bezbednosnih snaga u nekom novom progonu Srba.  

Da li se odlaskom trupa SAD stvara prilika za nov pogrom?

Apsolutno, tu dileme nema. Mada ukoliko govorimo o nekoj široj slici, mora se priznati da se kapaciteti Kfora godinama smanjuju. Kako u ljudstvu, tako i u tehnici. U skladu sa tim se postavlja pitanje da li bi u slučaju nekog novog pogroma oni bili u mogućnosti da adekvatno i pravovremeno odgovore i uspešno zaštite Srbe. To je pitnje o kojem treba svi da razmišljamo. I oni i mi, a u takvoj situaciji, bojim se, odsustvo najuticajnijeg aktera moglo bi da se prilično loše odrazi na terenu. Ne zaboravite da je prema procenama misije Ujedinjenih nacija u događajima 2004. učestvovalo 60.000 Albanaca i da su jednu od ključnih uloga u zaustavljanju etničkog čišćenja Srba odigrali upravo Amerikanci. Drugi se u svojim zonama odgovornosti nisu baš najbolje pokazali. Pre svega mislim na one koji su bili odgovorni za Metohiju.

Da li saradnja s Kforom garantuje Srbima kakvu-takvu bezbednost?

Svakako, jer ma koliko u poslednje vreme postojale trzavice na relaciji Priština-Vašington, jasno je ko kontroliše situaciju na terenu. Baza Bondstil i američke trupe tu zauzimaju posebno mesto. Na kraju, sveukupan značaj i važnost Kfora, kada je reč o bezbednosti srpskog stanovništva, više puta su istakli i naši zvaničnici. Saradnja sa Kforom je dobra, organizuju se zajedničke aktivnosti, postoje kanali komunikacije, što za sada daje dobre rezultate. Međutim, upravo zbog onoga što sam ranije naveo, a što se tiče njihovih kapaciteta, mi tu saradnju moramo održavati i unapređivati jer nažalost i uprkos svemu tome postoje ne tako retki slučajevi napada na Srbe, njihovu imovinu, krađe, razbojništva, premlaćivanja, pokušaji ubistva, čak i ubistva. Sve to jasno oslikava situaciju u kojoj Srbi i danas žive na Kosovu i Metohiji. Zamislite kakav bi tek scenario bio kada bi se „glavni igrač“ povukao sa terena i kada bi tu ulogu preuzeo neko drugi.  

Kako vi gledate na nedavne navode u medijima, a koji su potvrdili da trupe KBS-a bez dozvole NATO ne mogu na sever Kosova?

Ta informacija se pojavila kao rezutat političke borbe i okršaja na relaciji Kurti-Tači i mislim da na to tako treba i gledati. Dakle, niko se nije zabrinuo za Srbe niti je neko nešto objavio kako bi zaštitio srpsko stanovništvo, naprotiv. Nažalost, loša iskustva nam govore da se bez obzira na to da li je nešto dogovoreno ili ne uvek radilo protiv Srba i Srbije. U skladu sa tim, bez obzira na to da li je nešto „medijski otkriveno“ ili ne, svedoci smo da su pripadnici različitih kosovskih jedinica pod punom ratnom opremom upadali na teritoriju severa, divljali, uništavali, hapsili i prebijali. Bojim se da će takvih scenarija biti i ubuduće, pa je jasno da je suvišno pričati o nekim sporazumima, dozvolama ili zabranama jer oni očigledno ili ne važe za kosovske Albance ili ne važe kada se odnose na akcije koje su preduzete protiv srpskog stanovništva. Međutim, mislim da je od ovih navoda mnogo važnije da mi imamo spremne planove, mehanizme i poteze kojima bismo mogli da odgovorimo na neke potencijalne probleme u budućnosti.