Vlade Radulović: Tinja opasnost od radikalnih ekstremista na Kosovu

I najmanji incident je dovoljan da sve preraste u otvoreni oružani sukob. Ne treba zaboraviti da postoji nekoliko grupacija na Kosovu koje bi mogle da izazovu incidente, od nekadašnjih boraca ISIS-a do veterana OVK koji nisu pod kontrolom političara u Prištini poput Ramuša Haradinaja, Kadrija Veseljija i drugih.

Sastanak u Njujorku između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i američkog državnog sekretara Majka Pompea je iznenadio ili bolje reći šokirao mnoge u regionu, pogotovo u Prištini. I dok mnogi sada pokušavaju da pročitaju između redova šta se zaista dešavalo iza zatvorenih vrata u Njujorku, očigledno je da je Vašington od dolaska Trampove administracije promenio pristup Balkanu, odnosno Srbiji, pre svega zahvaljujući upravo državnom sekretaru Pompeu, ali i savetniku za nacionalnu bezbednost Džonu Boltonu.

Vlade Radulović, političko-vojni analitiličar za Kosovo Online kaže da pomenuti saastanak samo pokazuje da se sada i Vašington zalaže za ideju kompromisnog rešenja koje će odgovarati i jednoj i drugoj strani.

„Razgovor predsednika Srbije Vučića i državnog sekretara Pompea je potvrdio sve ono što smo imali prilike da vidimo u prethodne dve godine, da se SAD zalažu za rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Sada, kako će se to realizovati, videćemo, ali možemo pretpostaviti da polako ulazimo u završnu fazu rešavanja kosovskog pitanja“, konstatuje Radulović na početku razgovora za Kosovo Online.

Da li vas je iznenadila reakcija pojedinih političara u Prištini?

Očigledno je da su takse ključni kamen spoticanja u dijalogu dve strane. Mislim da će sad biti pojačani pritisci na Prištinu da ukinu takse. Iskreno, bilo je dosta i reakcija na ova,j da kažemo neočekivani, sastanak u Njujorku, ali koji je pokazao da je Srbija strana koja je uvažena i koja se pita u najvećoj meri kad je u pitanju kosovski problem.

Kolika je opasnost da zamrznuti konflikt koji sada imamo na Kosovu preraste u oružani sukob?

Činjenica je da zamrznuti konflikti postoje u svetu i to nije ništa novo, ali to ne menja činjenicu da je u takvim slučajevim i najmanji incident dovoljan da sve to preraste u otvoreni oružani sukob. Ne treba zaboraviti da postoji nekoliko grupacija na Kosovu koje bi mogle da izazovu incidente, od nekadašnjih boraca ISIS-a do veterana OVK koji nisu pod kontrolom političara u Prištini poput Ramuša Haradinaja, Kadrija Veseljija i drugih.

Koliko je uopšte realna opasnost od ISIS-a na Kosovu?

Velika je opasnost, ne samo po Srbe, nego i po pripadnike međunarodne misije. Ne treba zaboraviti i slučajeve po Evropi gde su Albanci poreklom sa Kosova imali za mete NATO vojnike i oficire, kao što je to bio slučaj u Nemačkoj. Srazmerno broju stanovnika, Kosovo je područje sa najvećim brojem povratnika sa ratišta u Siriji.

Kakvi napori se ulažu na Kosovu da se povratnici iz redova islamskih terorista deradikalizuju?

Malo se radi na deradikalizaciji jer su u proseku zatvorske kazne između tri i po i četiri godine, što je jako mali period da se bilo šta uradi. Realna je opasnost od njih, setite se samo grupe koja je htela da zatruje Gračaničko jezero, onda grupe koja je htela da napade fudbalsku reprezentaciju Izraela, pa su tu bili i planovi napada na neke pravoslavne svetinje. Islamski kalifat definitivno ima utemeljenje na Kosovu.

Tokom prethodnih nedelja videli smo veliki broj nekadašnji pripadnika OVK koji su bili pozvani u Hag da daju izjave. Ubrzo nakon toga su se pojavile i priče da bi 2020. Priština mogla da glasa za ukidanje Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu u periodu od 1998. do 2000. Očekujete li tako nešto?

Verujem da bi Kosovo došlo pod veliki međunarodni pritisak kad bi se odlučilo na takav potez. Još uvek smo na početku procesa, nisu dignute optužnice, nisu počela suđenja i treba tek videti u kom pravcu će se cela priča odvijati kad zaista budu krenule optužnice i prve presude.