Ravasi: Tramp je bliži pobedi na izborima, za Kosovo to znači ravnopravan odnos prema svima

Olga Ravasi, profesorka političkih nauka, koja je uoči predsedničkih izbora u SAD pokrenula kampanju “Srbi za Trampa”, u ekskluzivnom intervjuu za Kosovo Onlajn kaže da će nakon pobede Donalda Trampa, u koju veruje, uslediti novi američki pristup gorućim problemima na Balkanu, uključujući i po pitanju Kosova.

Broj stanovnika SAD koji se izjašnjavaju kao Srbi premašuje milion, a prema mišljenju Olge Ravasi u redefinisanju odnosa Srbije sa Amerikom mnogo toga će zavisiti od Srba, jer “prostor za manevar je otvoren, i moramo znati kako da ga iskoristimo”.

Ravasi podseća da se Srbi nikada ranije nisu organizovali da podrže bilo kog kandidata, posebno ne predsedničkog, niti su ikada bili prepoznati kao značajno biračko telo. Da sada imaju težinu i značaj govori između ostalog i angažman Trampovog najbližeg saradnika Ričarda Grenela na skupovima srpske zajednice u Americi.

Sa druge strane, kaže Ravasi, demokrate su shvatile da je kampanja “Srbi za Trampa 2020” napravila pometnju, što se vidi i po trenutnim glasačkim uzorcima. Države u kojima glasovi Srba mogu da budu presudni su naročito  Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija.

Kako će ishod izbora u SAD uticati na Srbiju, pitanje Kosova i Metohije, ali i na region?

Ne treba imati nerealna očekivanja, jer je sve proces, vrlo dugotrajan i strateški planiran. Ništa se ne menja preko noći, i gubitak naših teritorija, te rastakanje zemlje i našeg nacionalnog bića traje dekadama, da ne kažem vekovima. To sve datira mnogo pre predsednika Trampa. Mi moramo biti racionalni, organizovani i prisutni u krugovima gde se donose odluke. Ne smemo se voditi emocijama već interesom, nacionalnim interesom koji je definisan i koji svi sprovodimo. Na nama je da iskoristimo priliku koja nam se pružila, i prostor za menavar koji nam se otvorio. Niko nam ništa na tacni ponuditi neće, ako mi proaktivno u tome svakodnevno ne učestvujemo.  

Ono što je važno je da i pored nezapamćenih pritisaka kojima je Tramp izložen već tri i po godine, pokušaja državnih udara, prevrata, obojene revolucije, on nalazi način i vreme da ispuni sva obećanja koja je dao tokom kampanje, pa i više od toga. Na žalost nije imao prostora da se mnogo bavi Balkanom, ali obzirom da ja blisko sarađujem sa kampanjom, i da sam u stalnom kontaktu sa ambasadorom Grenelom, postoji mnogo toga što bi Tramp mogao učiniti u sledećem mandatu. Njegov je pristup nepristrasan, mada bih rekla da je mnogo topliji ka Srbima i Srbiji, na čemu i mi proaktivno radimo kako bismo mu predočili i priblizili naše interese. 

Na čemu se zasniva Trampova kampanja?

Predsednik Tramp ima vrlo unikatan, osvežavajući i pragmatičan pristup spoljnopolitickim pitanjima i definitivno se pokazuje i dokazuje kao racionalan izbor, koji je uzdrmao močvarni status kvo u Vašingtonu. Trampova doktrina se sustinški oslanja na ekonomsku mobilnost, poboljšanje životnog standarda, sklapanju mirovnih sporazuma i snažnog diplomatskog nastupa, sa kreativnim rešenjima. Ne bavi se praznim politikanstvom, ucenama, političkim pritiscima, pretnjama i već prevaziđenim temama koje dekadama ne donose nikakav uspeh. Upravo zato i smatram da predsednik Tramp otvara vrata za novi pristup gorućim problemima i na Balkanu, uključujući pitanje Kosova i Metohije i Republike Srpske.

Inicijativa “Srbi za Trampa 2020“, koju ste pokrenuli, postala je zvanično deo Trampove izborne kampanje. Kakva je organizacja i atmosfera u kampanji?

Ideja je bila da odbrojavamo 12 nedelja do izbora 3. novembra, i zvanično smo krenuli 3. avgusta. To je i za mene kao političkog i PR operativca bio test, jer je ovo prvi put da se ja lično angažujem za vrlo konkretnu srpsku stvar, obzirom da je moj dosadašnji profesionalni anganžman uvek bio kroz američke platforme, političke i nevladine. Prosto nisam bila sigurna da li će se naše rasejanje odazvati, jer smo dugo u svojevrsnoj političkoj apatiji, bez oraganizacije i ozbiljnog političkog anganžmana. Ali sam takođe procenila da je ovo pravi i možda jedinstven momenat za to, te iskoristila sve svoje kontakte da plasiram srpsku zajednicu kao jedno ozbiljno i uticajno glasačko telo. Moja saradnica Pamela Kolins me motivisala da ideju sprovedemo u delo, i zaista, nakon samo nekoliko nedelja aktivnosti i logističke podrške iz lokalnih republikanskih štabova postali smo deo zvanične predsedničke koalicije. 

Predsednik je želeo da okupi sve manjinske grupe koje su oduvek zapostavljene ili zloupotrebljavane za jeftine političke poene, kao sto su Afroamerikanci, Latinoamerikanci, žene, Jevreji, pa čak i Nemci, Italijani, Grci... I mi smo sada deo upravo te raznovrsne koalicije, i za nas je ovo istorijski momenat iz više razloga. Srbi se nikada nisu organizovali da podrže bilo kog kandidata, posebno ne predsedničkog, niti su ikada bili prepoznati kao značajno biračko telo. A to da mi imamo težinu i značaj govori u prilog i to da sarađujemo sa kampanjom, organizujemo sastanake, mitinge i zajedničke događaje, te se i Ambasador Ričard Grenel angažovao da se sastaje i razgovara sa našom zajednicom. U kampanji je atmosfera vrlo pozitivna, mi smo organizovani u svim državama gde imamo značajnu srpsku zajednicu, timovi su na terenu, registruju naše ljude za glasanje, objašnjavaju, edukuju...

Posebno smo proaktivni u “prevrtljivim državama” Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin. Jako sam pozitivno i prijatno iznenađena i ponosna na sve koji su se odazvali i nesebično daju svoje vreme ovoj našoj zajedničkoj misiji, te imam plan za budućnost i mislim da ima prostora za nešto mnogo ozbiljnije. 

Procene su da većina Srba koji žive u SAD tradicionalno glasa za konzervativne ideje i kandidate. Šta Srbi u SAD, ali i u Srbiji mogu da očekuju pobedom Trampa?

Srbi u SAD su vrlo dobro afirmisani i integrisani u američko drustvo, relativno uspešni kao pojedinci, i nisu poseban entitet. Osećaju se Amerikancima i smatraju da sve što je dobro za Ameriku, dobro je i za njih. Niska nezaposlenost, niski porezi, eliminacija birokratskih regulativa koje usporavaju ekonomiju, red i mir, kontrola graničnih prelaza, sloboda govora, verske slobode, tradicionalne vrednosti, porodični nukleus. Srbi očekuju poboljšanje životnog standarda, kako u SAD tako i u Srbiji, a Tramp upravo to i želi. Mi često posmatramo kandidate i kroz prizmu spoljne politike, ali i tu je Tramp mnogo superiorniji kandidat. Nije započeo nijedan rat, ojačao je vojsku, a ipak povlači trupe nazad iz nepotrebnih i poražavajućih ratova, sklapa mirovne sporazume, bavi se pitanjima transnacionalnog kriminala, posebno trgovinom ljudima i decom. Nudi solucije i preokret, a ne praznu političku retoriku. To očekujemo mnogo intenzivnije u drugom mandatu, da završi sve što je započeo i da konsoliduje svoje saveznike na svim nivoima. 

Šta ako pobedi Bajden?

Pitam se zašto bi neko glasao za Bajdena? Oni koji glasaju za njega moraju da daju bar neki razuman razlog, ali da ne pominju predsednika Trampa i svoju opsednutost mržnjom prema njemu. Šta Džo Bajden nudi nakon 47 godina u politici? Da li je sačuvao neku inovativnu ideju za 47 godina? Na stranu njegovi već očigledni kognitivni nedostaci, neverovatna korupcija u kojoj je učestvovao sa svojim sinom Hanterom, a i drugim demokratama, Džo Bajden je prazan politički kameleon čija je uloga da iznese radikalnu levičarsku agendu, na kojoj će kapitalizovati Kamala Haris i ostali radikalni jahači globalističke apokalipse. Njihovi glasači su loše informisani i isključivo se vode navodnim političkim pitanjima visoko emotivnog intenziteta, dok ih racionalni argumeni i činjenice ne zanimaju. Čak se i predstavljaju za neku posebnu elitu. Ipak biti intelektualac nije samo pitanje završene škole i diplome, to je mnogo širi pojam, i zahteva kritičko i individualno razmišljanje. Slepo pratiti mejnstrim, poznate ličnosti iz pop kulture i bilionere iz silikonske doline koji uspostavljaju Orvelov košmar i nije preterano intelektualno, zar ne. Mnogo intelektualaca, racionalnih, samosvesnih ljudi, je na našoj strani, ali i običnih, radnih, vrednih ljudi koji žele lep i normalan zivot, da rade, da doprinese, da se bave svojim porodicama i prijateljima. Kvazielita sa svojim nabeđenim, superiornim moralnim kompleksom je takve ljude potcenila i to ih zasluženo košta. 

Pobedom Bajdena za nas bi se stvari vratile na status jednostranog pritiska, crvenih linija, ucena... Mada to i nije ništa novo, ali definitivno bi pokosilo sav napredak i proces koji su započeli predsednik Tramp i ambasador Grenel. Moram dodati, da bar što se rasejanja tiče, demokrate su kroz kampanju “Srbi za Trampa 2020” shvatili da smo se probudili i napravili smo pometnju što se vidi i po trenutnim glasačkim uzorcima. Moraće drugačije da se postave i prema nama, i nema više prostora za ono što se nekada dešavalo. Geopolitičke promene iziskuju drugačiji pristup, pa je i bahatost jednopolarnog sveta na zalasku. 

Da li reizborom Donalda Trampa Srbija može da očekuje redefinisanje odnosa sa SAD u pozitivnom smeru, što je nagovešteno Vašingtonskim sporazumom?

Ravnopravan odnos koji poštuje interese i onih sa kojima se pregovara, a ne puki pritisci i ucene. Ali mnogo toga će zavisiti od nas samih, prostor za manevar je otvoren, mi moramo znati kako da ga iskoristimo. Mi nismo prisutni u Vašingtonu, sem za poneko fotografisanje jednom u godinu dana. Nemamo organizacije, matica i rasejanje ne sarađuju kako bi zajednički zastupali nacionalne interese i okupili Srbe oko onog najmanjeg zajedničkog imenitelja koji prevazilazi unutrašnje političke podele, istorijske podele, i sve one podele koje naši neprijatelji svesrdno koriste već decenijama. 

Šta bi Srbija trebalo da uradi kako bi nastavila da poboljšava svoje pozicije u Americi?

Situacija i odnosi su naravno znatno bolji, ali se suštinska pitanja nisu pokrenula sa mrtve tačke do potpisivanja ekonomskog sporazuma. Tek sada se i otvaraju nove mogućnosti, ali mislim da smo i u prošlosti mogli biti proaktivniji. Države koje imaju dobre pozicije u Americi sjajno sarađuju sa svojim rasejanjem, i imaju ljude koji znaju kako Amerika, a posebno Vašington fukcionišu. Naši ljudi to generalno ne znaju, pa čak i oni koji se imenuju ili samoimenuju kao zastupnici određenih pozicija. To se prosto meri po rezultatima, a naši i nisu nešto čime bi se preterano pohvalili. Uvek sve može bolje i koherentnije. Mora se raditi na promeni imidža, na plasiranju afirmativnih detalja, na kontaktima sa značajnim ljudima. Taj operativni deo je čak i sličan jednoj vrsti umetničke koreografije, i svaki pokret iziskuje unapred planirani i željeni efekat, na osnovu kog se dalje razvija višeslojna strategija. Mi to nemamo, ili do sada nismo imali. Ali evo, rasejanje kroz našu inicijativu čini mali korak ka tome, i mi smo se mobilisali. Nadam se da će ovo poslužiti kao inspiracija i primer kako može, uz malo truda, dobre volje, složne i zajedničke vizije. Vreme je da prevaziđemo naše stare boljke i komplekse, potrebu za individualnim eksponiranjem, jer zaista samo sloga će nam i biti spas.

Šta u najvećoj meri utiče na ishod predsedničkih izbora u SAD? Ko ima više šanse za pobedu?

Mi smo vrlo pozitivni i energija u celoj zemlji u našim redovima je neverovatna. Predsednik Tramp gde god se pojavi ima more pristalica, to su reke ljudi, ali ne samo na mitinzima, već se organizuju parade brodovima, na okeanu, jezerima i rekama, parade motora, automobila. Ovako nešto nikada nisam videla. Džo Bajden ne može to da okupi, sa sve članovima štaba i medija, a uporno se izveštava o nekoj njegovoj prednosti u istraživanjima. Ali tako je i Hilari Klinton vodila do poslednjeg dana i videli smo epilog. Ovog puta predsednik Tramp je još ubedljiviji, naravno ako ne dođe do najgore izborne krađe u istoriji, zbog forsiranja glasanje putem pošte. To je jako opasno. 

Doktorirali ste na temi američke spoljne politike na Balkanu 90-tih godina, sa fokusom na Kosovo i Metohiju. U to vreme dekan fakulteta na kom ste doktorirali bio je Bil Klinton, a u vašem doktorskom radu učestvovali su i Noam Čomski i ambasador Kristofer Hil. Da li vas je to opredelilo da nastavite da se bavite interesima Srba u SAD i u Srbiji?

Da, pa moja disertacija je suštinski krunisanje moje želje da konsolidujem moja interesovanja u profesionalnom i akademskom smislu i da pomognem svom narodu. Od 90-tih godina kada smo došli u Ameriku moja porodica je takoreći na braniku otadžbine, kroz Srpski Radio Čikago koji smo porodično osnovali pre 25 godina. Sve što se dešavalo u našoj zemlji od tada do danas je prošlo kroz radio i kroz naš dom. Sva ta iskustva su samo dala intenzitet mojoj viziji da se bavim poslovima koji će mi pružiti priliku i platformu da promovišem i afirmišem srpski narod i da gradim most između Amerike i Srbije. Ali naravno pojedinac ne može sam, može nešto da pokrene, ali svi moramo učestvovati u tome zajedno. Jako sam srećna što u ovom “ad hok” poduhvatu “Srbi za Trampa 2020” učestvuju sjajni ljudi iz našeg rasejanja, koji imaju istu viziju. Mislim da iz ovoga imamo svetlu budućnost, samo moramo biti složni i koherentni.