Riker: Kosovu potrebna vlada koja može da sarađuje sa SAD

Bivši pomoćnik državnog sekretara za evropska i evroazijske poslove i nekadašnji ambasador SAD u Severnoj Makedoniji Filip Riker izjavio je da je Kosovu potrebna vlada koja može da sarađuje sa Sjedinjenim Američkim Državama i koja je spremna da sprovede ono što je dogovoreno. U vezi sa procesom pred Specijalizovanim većima u Hagu protiv lidera bivše OVK, kaže da bi svedočenje generala Veslija Klarka i ambasadora Hristofera Hila moglo biti veoma značajno za odbranu i da će ponovo pokrenuti intersovanje za proces.

Riker je u intervjuu za Kosovo onlajn konstatovao da je u procesu dijaloga Beograda i Prištine u poslednjih 10 godina urađeno veoma malo i da strane treba da iskoriste angažovanje specijalnog predstvnika za dijalog Petera Sorensena.

General Vesli Klark i ambasador Kristofer Hil dali su iskaze kao svedoci odbrane na suđenju u Hagu. Koliko je značajno njihovo učešće i kakvu poruku ono šalje?

Prvo, mislim da je ovo važan podsetnik da se ovaj proces u Specijalizovanim većima nastavlja nakon toliko godina sa vrlo malo akcije. Imate ljude koji su pritvoreni u Hagu u okviru ovog procesa, a ništa se nije dešavalo da bi se videli istaknuti Amerikanci. To nas podseća da smo pre dve, tri decenije bili veoma fokusirani na Balkan i da priča još uvek nije dovedena do kraja, tako da mislim da će ovo ponovo pokrenuti interesovanje za proces. Njihovo učešće, njihovo svedočenje za odbranu, mislim da bi moglo biti potencijalno veoma značajno.

 Kakav uticaj bi njihova svedočenja mogla imati na ukupnu percepciju suđenja — i pravno i politički?

To je pravni proces koji je u toku. Mislim da će njihovo svedočenje, budući da su bili visoki zvaničnici veoma uključeni u to vreme u ono što se dešavalo između Srbije i Kosova tokom rata, biti shvaćeno kao važan korak, a činjenica da su pozvani i pristali da budu svedoci odbrane, mislim, omogućiće odbrani da iznese neke jake argumente zasnovane na optužbama koje su iznete u slučaju. 

S obzirom na njihovo direktno učešće tokom rata na Kosovu i diplomatskih pregovora, kakve uvide ili kontekst bi mogli da donesu u odbranu Hašima Tačija?

Koliko ja razumem, optužba je slučaj komandne odgovornosti Hašima Tacija u tom periodu, i mislim da će i general Klark i ambasador Hil imati veoma dobar uvid u to šta se zaista dešavalo, strukturu OVK u to vreme, pre, tokom i posle sporazuma u Rambujeu. Zato mislim da će doneti snažne stavove zasnovane na činjenicama i da mogu pomoći u ovom procesu. U budućnosti, mislim da je krajnje vreme da se proces krene napred. Ovi ljudi su pritvoreni, njihovi životi su stavljeni na čekanje i poremećeni. Njihove porodice su poremećene u procesu koji je trajao dugo. Zato se nadam da će se brzo kretati. 

Kakav bi mogao biti potencijalni uticaj na dijalog između Prištine i Beograda u Briselu?

Pre 10 godina, kada sam bio uključen u dijalog Priština-Beograd, to je bio proces pod pokroviteljstvom EU, visoke predstavnice Ketrin Ešton i postigli smo izvestan napredak Briselskim sporazumom. Više od 10 godina kasnije, postignut je vrlo mali napredak otkako jedan od vrhunskih diplomata Peter Sorensen radi na tome za EU. To je prilika i za Beograd i za Prištinu da pokušaju da postignu neki napredak. Naravno, u Prištini imate problem nedostatka vlade. Oni već dugo nisu u stanju da formiraju vladu, a to svakako ne pomaže diplomatiji. Ali opet, trebalo bi da se oslone na mogućnosti koje imaju sa nekim poput Petera Sorensena, koji je toliko upućen u region, tako dobar profesionalni diplomata, da iskoristi ovaj alat kako bi pomogao da se okončaju neka od ovih otvorenih pitanja. 

Da li bi ovo mogao da bude trenutak za snažnije angažovanje SAD, odnosno Trampove administracije u rešavanju političke nestabilnosti na Kosovu?

Mislim da trenutno ovo nije najvažnija stvar na dnevnom redu administracije, i nije ni čudo. Mislim, bavili smo se ovim pitanjima pre više od 25 godina, kao što sam rekao, imali smo snažan zamah sa dijalogom koji je vodila EU, gde su SAD podržavale taj proces. Tada smo postigli izvestan napredak, ali to je bilo 2013. godine i ništa se zaista opipljivo nije dogodilo od tada. Ima toliko drugih pitanja u svetu da ne mislim da je Balkan na vrhu dnevnog reda u Trampovoj administraciji. 

Vlada Kosova nije izabrana ni iz drugog pokušaja, ni posle devet meseci od parlamentarnih izbora, te su izvesni novi izbori. Kako gledate na to?

Mislim da Kosovo i građani gube priliku da krenu napred i imaju funkcionalnu vladu koja ne samo da može da se bavi svojim međunarodnim pitanjima, da radi na dijalogu i statusu Kosova na međunarodnom nivou, već može i da ispuni potrebe ljudi koji glasaju, građana koji zaslužuju da imaju vladu koja će im život učiniti boljim, prosperitetnijim i bezbednijim. Dakle, ovo dugo odlaganje u formiranju vlade je zaista, mislim, nesrećan korak za kosovski narod, a takođe daje Beogradu priliku da kaže, nemamo partnera sa kojim bismo se bavili ovim, tako da je krajnje vreme da formiraju vladu, a zatim obe strane koriste dobre usluge dijaloga koji vodi EU da pokušaju da postignu neki napredak po svojim otvorenim pitanjima. 

Sprovođenje ranijih sporazuma suočilo se sa značajnim izazovima u Srbiji i na Kosovu. Šta bi obe strane trebalo da urade drugačije da bi krenule napred i kako Sjedinjene Države mogu pomoći u olakšavanju tog procesa?

To je proces EU. To je proces koji vodi EU. Sjedinjene Države su to podržale, svakako, kada sam ponovo radio na ovome, pre više od decenije, imali smo veoma dobro partnerstvo sa Ketrin Ešton pod njenim vođstvom. I, mislim da je postignut sporazum oko kojeg su se obe strane složile, kao što s pravom ističete, nisu svi ti sporazumi u potpunosti sprovedeni. Ako strana u sporazumu ne sprovede nešto, trebalo bi da iskoristi priliku da predloži nešto drugo, da smisli bolje mogućnosti i da nastavi da razgovara i pregovara. Ali, to je veoma teško učiniti kada nemate vladu koja je u poziciji da zvanično učestvuje. Mislim da je to, kao što sam rekao, dugo čekano i da ljudi celog regiona, a kamoli ljudi na Kosovu, zaslužuju nešto bolje, i da ostave po strani ova dugogodišnja pitanja. Kada se zaustavite i pomislite da je prošlo više od četvrt veka od rata na Kosovu, vreme je da te stvari ostavimo iza sebe i pokušamo ponovo da krenemo napred. Za Sjedinjene Države, mislim da imamo toliko stvari na dnevnom redu. Ponudili smo da budemo i dali smo podršku. Svakako smo podržavali Kosovo. I opet, potrebna je vlada koja može da sarađuje i sa nama i da bude spremna da sprovede stvari koje su dogovorene i da pokuša da pregovara ili da smisli nove ideje za stvari koje su preostale.