Saša Adamović: Dogovor Srba i Albanaca u ovom trenutku nije moguć

Imenovanje Metjua Palmera za specijalnog izaslanika SAD za zapadni Balkan mnogi su pozdravili, kako u Prištini, tako i u Beogradu, ali ima i onih koji na taj potez Vašingtona gledaju sa podozrenjem. Među njima je i istoričar Saša Adamović.

“Metju Palmer je, a to vidim iz njegovog prethodnog rada, čovek koji ideološki pripada onome što zovemo ‘američka duboka država’ i njegovo imenovanje znači da Donald Tramp još ne može da izađe na kraj sa njenim najjačim uporištem u Stejt departmentu. To nije uspeo ni Reks Tilerson, a ni Majk Pompeo”, kategoričan je Adamović na početku razgovora za Kosovo Online.

Nedavno je Ahmeti, gradonačelnik Prištine, izjavio da „proterani Srbi ne žele da se vrate, a on ne može da natera nekoga da živi negde gde ne želi“.

Ahmetijeva izjava je pre svega licemerna i cinična. Etničko čišćenje Srba na KiM traje decenijama, a kulminaciju je dostiglo posle NATO agresije 1999. i martovskim pogromom 2004. Ahmeti ne želi povratak proteranih Srba na KiM, ne želi ih u Prištini, Prizrenu, Đakovici,  Peći... Onako kao što ni Hrvatska ne želi povratak prognanih krajiških Srba.

Kako posmatrate uporne pokušaje političara sa Kosova da prisvoje tvrđavu u Novom Brdu, ali i sve drugo što su Srbi tokom vekova gradili na Kosovu i Metohiji?

Prisvajanje Novog Brda, kao i namera da se Manastir Dečani proglasi za albanski, otkriva planove Prištine da srpsko duhovno i kulturno nasleđe na silu otme od naroda kojem vekovima legitimno pripada. I u ovom slučaju ponavlja se matrica, kao nedavno u Crnoj Gori, prema kojoj treba da se uklone svi tragovi srpskog postojanja na ovim prostorima. Novokomponovane balkanske „države“ društvenim inženjeringom pokušavaju da konstruišu novi identitet izmišljajući ili otimajući tuđu istoriju, a sve to na antisrpskoj osnovi.

Da li verujete da će Kosovo ikada postati član Uneska?

Ako ima pravde, božanske ili ljudske, lažna država Kosovo nikada neće postati član Uneska. Međutim, ne živimo u pravednom svetu, ali je naša obaveza da svim raspoloživim sredstvima suzbijamo, svuda gde je to moguće, namere Prištine da bude primljena u tu organizaciju. To, naravno, nije lako, ali mi nemamo izbora. Do sada je naša borba bila uspešna i nadam se da će takva biti i u budućnosti.

Mislite li da je neki kompromis između Srba i Albanaca moguć?

Dogovor ili kompromis između Srba i Albanaca u ovom trenutku nije moguć jer se još nisu stekli uslovi za to.
Priština procenjuje da međunarodne okolnosti idu njoj naruku i da uz pomoć svojih mentora, onih koji godinama stoje iza projekta „kosovske nezavisnosti“, može dobiti sve, a da Srbija ne dobije ništa. Priština gubi iz vida da su se u poslednjih nekoliko godina radikalno promenili međunarodni odnosi, da ta promena ide Srbiji naruku i da je srpska pregovaračka pozicija danas jača nego u prošlosti.

Mislite li da je razgraničenje mogući scenario, odnosno da je moguće da Srbiji pripadne severni deo Kosova?

U kratkom roku, scenario razgraničenja ili bilo koji drugi scenario koji ne podrazumeva priznanje „kosovske nezavisnosti“ neće biti moguć. U takvim uslovima nije nužno da Srbija žuri sa rešavanjem kosovskog pitanja. Promene u svetu su takve da Srbiji objektivno idu u korist. Istorija je maraton, a ne trka na 100 metara, i sasvim je razumna pretpostavka da jedna strpljiva i aktivna politika, u srednjem i dužem roku, može doneti pozitivne rezultate.

Šta očekujete od izbora na Kosovu?

Predstojeći izbori su samo još jedna runda u borbi  za očuvanje srpskih nacionalnih i državnih interesa na KiM. Sa tom svešću, nacionalno jedinstveni, sa jednom srpskom listom i uz podršku Beograda, pobeda je osigurana.

Da li Srbija može da računa na veću podršku Vašingtona u budućnosti?

Nažalost, državni sekretar Pompeo i pre njega Reks Tilerson nisu uspeli u dovoljnoj meri da očiste Augijeve štale američke spoljne politike. Iz Stejt departmenta se prema Balkanu i dalje vodi politika koja je nastavak one iz devedesetih godina. Ono što je dobro je to da u promenjenim međunarodnim okolnostima položaj Srbije nije kakav je bio na kraju prošlog veka. Beograd danas u Moskvi i Pekingu ima strateške partnere, ali je okretanje novog lista u odnosima sa Vašingtonom jedan od spoljnopolitičkih prioriteta.

Šta očekujete od EU u budućnosti kada je reč o KiM i kako na Srbiju utiče izlazak Velike Britanije iz EU?

Zbog svojih sopstvenih unutrašnjih problema, EU više nema dovoljno kapaciteta da bi mogla da nametne bio kakvo rešenje Beogradu i Prištini. I to je dobro!
Izlazak Britanije iz EU za Srbiju može biti koristan jer je to nastavak destrukcije dosadašnjeg svetskog poretka koji je prema Srbiji bio nepošten i duboko nepravedan i zbog toga nije šteta da propadne.
S druge strane, samostalna Britanija će najverovatnije nastaviti da podržava „kosovsku nezavisnost“.
Bez obzira na sve, ako Srbija nastavi sa svojom politikom nacionalne konsolidacije, ekonomskog napretka i obnove svojih oružanih snaga, povećavaju se šanse za uspešno rešavanje kosovskog pitanja u skladu sa srpskim nacionalnim i državnim interesima.