Šoši: Današnja albanska deca nemaju nikakav osećaj za manastir Dečane, za razliku od prethodnih generacija

Salji Šoši
Izvor: Kosovo Online

Kosovo i Srbija treba više da rade na edukaciji omladine kada je u pitanju očuvanje kulturne baštine, mlade generacije kulturno nasleđe treba da vide kao nešto što nas povezuje a ne razdvaja, kaže za Kosovo Onlajn Salji Šoši iz NVO „Kulturno nasleđe bez granica“ povodom današnjeg obeležavanja godišnjice martovskog pogroma nad Srbima iz 2004. godine.

Šoši osuđuje bilo kakvo skrnavljenje verskih objekata ili spomenika koji pripadaju kulturnom nasleđu jedne zajednice na Kosovu i smatra da istorijski događaji, koji se različito interpretiraju u srpskim i albanskim udžbencima istorije ne doprinose toleranciji i razumevanju.

“To nas ponovo dovodi do toga da kulturno nasleđe ne vidimo kao nešto što bi moglo da nas poveže. Udžbenici istorije u velikoj meri razdvajaju naša društva zato i Srbija i Kosovo treba da se fokusiraju na ispravljanje činjenica u udžbenicima. Moramo se fokusirati na budućnost i da nađemo način da uživamo u zajedničkom kulturnom nasleđu”, kaže Šoši.

On dodaje da postoji puno izazova kada je u pitanju očuvanje kulturnog nasleđa na Kosovu i napominje da kulturna baština može pomoći lokalnim samoupravama da se razvijaju.

Šoši smatra da Srbe i Albanace povezuju mnoge stvari iako postoje kulturološke razlike između njih. 

“Sećam se da je manastir Dečane do 1989. godine posećivalo puno muslimana Albanaca, u to vreme ljudi su na taj manastir gledali kao na njihovo kulturno nasleđe, bez obzira što pripadaju drugoj religiji ili etničkoj zajednici. U to vreme svi su uživali u posetama manastiru Dečane. Ja sam kao dete išao u taj manastir, vekovima unazad on je bio deo kulturnog nasleđa ali 1989. godine, kada je Milošević došao na vlast sve se promenilo i današnja albanska deca više nemaju nikakav osećaj za taj manastir. Zato mislim da treba puno da radimo na podizanju svesti, da se povežemo sa kulturnim nasleđem koje se nalazi na našoj teritoriji a ne da mislimo da je to pravoslavni srpski manastir ili neka albanska zgrada”, kaže Šoši.

On napominje i da je vlada Kosova, uz pomoć raznih međunarodnih organizacija, obnovila manastire i crkve koje su bile oštećene tokom martovskih nemira 2004. godine.  

Podsetimo, sukobi na Kosovu su izbili 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka koja su utopila u reci Ibar, u selu Čabar kod Zubinog Potoka. Mediji na Kosovo su za tu tragediju optužili Srbe, što se kasnije ispostavilo kao netačna informacija. 

Za samo dva dana ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba i 11 Albanaca. Albanci su uglavnom stradali u obračunu sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti koji su pokušali da zaštite Srbe i njihovu imovinu.

Takođe, više od 4.000 Srba je tada proterano iz svojih domova u koje se većina do danas nije vratila.

U martovskim neredima širom Kosova je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira među kojima i 18 spomenika kulture poput crkve Bogorodice Ljeviške iz 14. veka.

Nasilje nad Srbima marta 2004. na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN, kao i Evropska unija, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je donela i rezoluciju.

Hh
04. Jun 2020.
Isli ste u manastir da trazite spas od bolesti. I zato sto znate da srpska crkva ne deli ljude po nacionalnosti nego pruza utehu i pomoc svima koji zatraze. Kakvo albansko kulturno nasledje ti pominjes.
Pero
10. Jun 2020.
To jesu srpski pravoslavni manastiri i crkve, odnosno kulturno i istorijsko nasledje Srba. I tako ce i ostati zauvek.