Visoki Dečani žive 700 godina, brojno bratstvo čuva svetinju

Drevna lavra podno Prokletija, Visoki Dečani u Metohiji podignuti u vreme procvata srpske srednjovekovne države i danas su stecište ne samo verujućih već i vizantologa, istoričara umetnosti, fresko-slikara.

Sa Srbima koji žive nadomak svetinje Visoki Dečani i njegovi monasi simbol su očuvanja pravoslavlja na prostoru Kosmeta, prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).

Romaničkom arhitekturom i vizantijsko-srpskim freskama, Visoki Dečani su vekovima povezivali narode i kulture, svedočeći da su uzvišenost, duhovnost i lepota umetničkog stvaralaštva iznad prolaznih svakodnevnosti i politike.

"Visoki Dečani su manastir koji postoji već 700 godina. Ta nada u Boga i vera uz pomoć Svetoga kralja je blažila monahe i sve one koji su ovde tražili kao utehu ono što i nama danas daje jednu takvu snagu, sigurnost. Koliko se bezbrižno osećamo s obzirom na celokupnu situaciju u kojoj živimo", poručuje arhimandrit Sava, iguman manastira Visokih Dečana.

Dečani su kroz vekove uvek bili svetinja u kojoj su se oglašavala zvona i služile liturgije. Danas o zadužbini kralja Stefana Uroša Trećeg, po zadužbini prozvanog Dečanski, brine jedno od najobrazovanijih i najbrojnijih bratstava Srpske pravoslavne crkve.

Radost budi i činjenica da se monaško bratstvo roji i podmlađuje.

"Sada je trenutno sedam iskušenika, što pokazuje zaista ohrabrenje i znak Božji da je volja Božja da ova svetinja živi i traje. Ja sam ovde od 1992. godine. Nije bilo nijednog istorijskog perioda kada nije bilo teško i kada je sve bilo mirno. Ali za nas je autentična realnost upravo naš život u manastiru", dodaje iguman manastira.

U Dečanima je sve na monaškoj zajednici. Mnogobrojnim turistima, inostranim delegacijama i verujićima iz celoga sveta svakodnevno prenose da je manastir zadužbina dinastije koja je vladala srednjovekovnom Srbijom dva veka. To potvrđuje i freska Loza Nemanjića.

Lepota i raskoš manastira pored reke Bistrice preneta je i u digitalni oblik.

"Oni su najbolji ambasadori i misionari našeg kulturnog nasleđa. I na taj način najbolje se čuva kao srpsko i kao pravoslavno i ne može se preimenovati kao tuđe", istakao je Dušan Vujičić, urednik novosadskog "Platoneuma".

Značaj digitalizacije umetničkog blaga Visokih Dečana i manastirske biblioteke podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije omogućivši realizaciju tih projekata, navodi RTS.