Tadić: Ne možemo da dozvolimo da Srbija u miru izgubi ono što nije u ratu

Boris Tadić

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić kaže da francusko-nemački predlog nije dobar za rešavanje situacije na Kosovu, jer se radi o sličnosti sa modelom dve Nemačke, koji po njegovim rečima u slučaju Srbije nikako nije prihvatljiv.

Tadić u intervjuu za Albanijan post istakao da ne podržava nikakvo priznanje nezavisnosti Kosova i dodao da čvrsto veruje da je kompromis moguć i bez toga.

Poznati ste kao proevropski srpski lider. Pod vašim rukovodstvom Srbija je izborila viznu liberalizaciju i dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Stalno ste isticali potrebu da se Srbija svrstava u Evropsku uniju i za nju. S druge strane, EU ostaje najveći investitor u Srbiji u poređenju sa drugim zemljama poput Rusije. Kako je nemački kancelar Olaf Šolc rekao kada je boravio u Beogradu, nemački investitori su u Srbiji otvorili preko 70.000 radnih mesta. Shodno tome, političar kao što ste vi treba da uživa veliku podršku naroda, zbog pravog poretka, ali to nije slučaj. Niste dobro prošli na poslednjim izborima na kojima ste učestvovali. Šta mislite šta je objašnjenje? Zašto Srbi ne glasaju za vas?

Ovo pitanje zahteva objašnjenje koje prevazilazi prostor dat u ovom intervjuu. Ali, ukratko – imamo specifične okolnosti u Srbiji, gde nemamo političku konkurenciju, već pre svega – finansijske i medijske opcije. Završio sam svoj mandat sa mnogo bogatog političkog iskustva i političkog uspeha, za razliku od onih koji imaju političku moć sa ličnim finansijskim bogatstvom. I ponosan sam na tu činjenicu.

Ali, uprkos ovim okolnostima, moja stranka je uspela da uđe u parlament u svim izbornim ciklusima u poslednjoj deceniji. U parlament nismo ušli na poslednjim izbora, a jedan od razloga je i to što nismo imali predsedničkog kandidata, jer su predsednički i parlamentarni izbori bili istog dana. Ali, važniji razlog je to što nismo želeli da budemo deo koalicije koja nije delila našu političku viziju i naše vrednosti.

Drugim rečima, svesno smo žrtvovali izborni rezultat da bismo sačuvali klicu zdrave politike za budućnost. I bio sam u pravu. I siguran sam da će naša politička partija i opcija koju nudimo biti veoma važan deo pobede u budućnosti, a to će biti pobeda političke moći nad finansijskom moći i medijskim manipulacijama. Ponekad gubitak može postati najvažniji deo pobedničke strategije.

Jedan od glavnih slogana u Vašoj predizbornoj kampanji 2008. godine bio je „Budimo zajedno u Evropi!“. Srpski narod danas nije toliko oduševljen Evropskom unijom. Postoji snažna podrška Rusiji i Vladimiru Putinu, a aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbija da se pridruži sankcijama Rusiji. Šta mislite da se desilo da Srbi iz naroda koji je glasao za nekoga ko ih vodi u Evropu, danas glasaju i daju apsolutnu pobedu političkom vrhu koji odbija da se distancira od Rusije koja je započela rat u Ukrajini?

Ja sam u poslednjoj deceniji, skoro svakodnevno, upozoravao na distanciranje od EU i objašnjavao razloge. I to nije krivica samo srpskog režima, već i EU i moramo biti iskreni po tom pitanju. EU je napravila mnogo grešaka, a jedna od njih je podrška ovom režimu u Srbiji, koji nije iskreno orijentisan ka Evropskoj uniji.

EU, a posebno Nemačka, podržavale su Vučićev režim uglavnom zato što je taj režim bio dovoljno servilan da bi se odrekao nacionalnih interesa Srbije u odnosu na Kosovo. A cena koju smo platili je smanjenje demokratije u Srbiji. Ali, ne želim da kritikujem srpski režim u albanskim medijima, jer to čini dovoljno snažno u našim medijima.

Što se tiče sankcija Rusiji, takođe nisam za sankcije kao političko sredstvo. Iskustvo nas uči da sankcije čine vlade još popularnijim, a cenu na kraju plaćaju građani. Rusija je započela rat u Ukrajini i nema sumnje da je ruska vojna agresija u Ukrajini potpuno neprihvatljiva i ima pogubne posledice. Ali takođe je činjenica da je rat u Ukrajini počeo na osnovu kosovskog presedana koji je osmislio i sproveo Zapad.

Zbog dvostrukih standarda, Zapad je takođe odgovoran za otpočinjanje rata u Ukrajini i verujem da nema rešenja bez ponovnog razmatranja presedana na Kosovu sa Zapada. Putinov glavni argument za početak rata je upravo Kosovo, stoga je licemerno govoriti o Putinu, a ne govoriti o nezakonitoj jednostranoj podršci proglašenju nezavisnosti Kosova.

Bili ste kategorički protiv proglašenja nezavisnosti Kosova. Kosovo je, međutim, pravna realnost od 2008. godine 2010, na zahtev Srbije, deklaracija o nezavisnosti poslata je Međunarodnom sudu pravde, a taj sud, kome je i sama Srbija poverila da deli pravdu, doneo je presudu da kosovski proglašenje nezavisnosti nije prekršilo međunarodno pravo. Prošle su godine i Kosovo je konsolidovano. Danas je Kosovo član stotina međunarodnih organizacija i ima diplomatske odnose sa većinom sveta. Da li ste i dalje protiv nezavisnosti Kosova?

Jesam i uvek ću biti. I grešite – Međunarodni sud pravde (MSP) nikada nije odgovorio eksplicitno na naše pitanje i izbegavanjem jasnog odgovora na pitanje otvorili su opasna otvorena vrata svakoj državi i političkom akteru da to tumači prema sopstvenim interesima, a ne po međunarodnom pravu.

Kako vi birate da tumačite, s druge strane, Srbija i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova biraju suprotno. Vi kažete da je MSP izjavio da se ne krši međunarodno pravo, a ja kažem da nikada nije rekao da je proglašena u skladu sa međunarodnim pravom. Da vas podsetim – naše pitanje je bilo da li je (proglašenje nezavisnosti) u skladu sa međunarodnim pravom.

Već tada sam upozorio na ovaj presedan i upozorio sam da ću otvoriti Pandorinu kutiju u celom svetu. Posebno sam upozorio na Ukrajinu. Realnost pokazuje da tumačenje koje ste dali ne ugrožava samo teritorijalni integritet Srbije, već celog sveta.

Drugo, pogrešno je predstavljati odgovor MSP kao pravni osnov jer je to samo savetodavno mišljenje. Inače bi Kosovo od tada postalo članica UN. To što nije, činjenica da imamo toliko godina dijaloga u pronalaženju rešenja govori da niste u pravu. Čak iu kontekstu odluke Međunarodnog suda pravde, Kosovo nema više prava na sopstveno tumačenje od nas.

I ne možete istovremeno optuživati Putina i slaviti tumačenje MSP. Upravo to rade Priština i zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova. Tokom mog mandata, cilj mi je bio da pronađem kompromis i zajednički jezik za bolji život obe strane, Srba i Albanaca na Kosovu. Umesto toga, posle 2012. sa obe strane imamo samo proslave, koje ne samo da dele nas, već i druge zemlje, poput Ukrajine.

Ovo se ne može slaviti kao nečija pobeda. Princip teritorijalnog integriteta bio je fundamentalan za mir posle Drugog svetskog rata. Pomeranje ovog kamena temeljca je tragedija, niko ne treba da bude ponosan.

Kako vidite razvoj dijaloga između Kosova i Srbije. Šta mislite da se radi pogrešno i kako bi dijalog trebalo da se vodi?

U moje vreme dijalog je imao za cilj da pronađe kompromis i omogući normalan svakodnevni život građana Kosova. Nakon 2012. dijalog je bio samo pozorište za domaće političke poene sa obe strane. Već deceniju dijalog nije ispunjen realnim rešenjima, već brojnim manipulacijama javnim mnjenjem. Posle svake runde obe strane slave pobede nad drugom stranom, umesto da nađu prostor za zajedničku pobedu.

Dijalog treba da ima za cilj predstavljanje realnosti na terenu, a ne da teži političkim poenima u biračkom telu. Nažalost, možda smo bliže dogovoru nego ikad, ali smo istovremeno dalje nego ikad od pravog rešenja. Nemudro je gurati politička rešenja izvan realnosti, a slučaj Ukrajine je tragičan dokaz onoga što govorim. Čak nas i naš region uči da manipulacije i sinhronizovana propaganda omogućavaju korist samo režimima, ali velike troškove za građane i mir.

Albanijan post je 18. septembra objavio dokument koji predstavlja sadržaj ponude za premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Da li ste videli taj "novi okvir", kako se naziva francusko-nemački predlog, i kakvo je vaše mišljenje o njemu? To je rešenje koje se približava modelu dve Nemačke, da li je to odgovarajući model za vas?

Nije odgovarajući. I kao predsednik sam odbio svaki sličan model. Niko ne zna kako izgleda konačna verzija plana i očigledno je dorada u toku, ali svaki plan u vezi sa dve Nemačke nije pogodan za slučaj Kosova i meni nije prihvatljiv.

Ne možemo da poredimo model dve Nemačke sa našom situacijom. Pre svega, govorimo o naciji koja je privremeno i veštački podeljena na dve države. I drugo, Nemačka danas slavi dan kada su se ujedinili, a ne dan kada su se razdvojili. I iznad svega – Srbija je punopravna članica UN od osnivanja UN, za razliku od Zapadne i Istočne Nemačke, koje su bile zasebne članice pre nego što su zajednički primljene u punopravne članice.

Dakle, to je apsolutno neuporediva situacija. Status Srbije u UN se ne može porediti sa Istočnom ili Zapadnom Nemačkom pre nego što su postale punopravne članice. Ne podržavam nijedno rešenje koje čini da Srbija izgubi u miru ono što nije izgubila u ratu. To znači da ne podržavam nikakvo priznanje, eksplicitno ili implicitno, nezavisnosti Kosova. Čvrsto verujem da je kompromis moguć i bez toga, kao što je predstavljeno u mom Planu u četiri tačke za Kosovo.