Tanasković: Patrijarh bio iskreni čovek dijaloga, nikada se ne odričući kosovskog zaveta

tanasković
Izvor: Kosovo Online

Za Srpsku pravoslavnu crkvu, a samim tim i za njene poglavare, kao uostalom i za vasceli srpski narod, odavno nije bilo lakih i mirnih vremena, ako ih je ikada i bilo. Patrijarh Irinej je nasledio patrijarha Pavla, jedinstvenu, svetačku ličnost koja je uživala sasvim poseban ugled i ljubav, i to ne samo u crkvi i među vernicima, rekao je za Večernje novosti Darko Tanasković, koji je blisko sarađivao sa pokojnim patrijarhom Irinejem.

Podsetio je na veličanstven ispraćaj patrijarha Pavla i dodao da je “zahtevno bilo preuzeti to visoko poslanje, patrijarh Irinej je to nevoljno učinio, ali i smerno, racionalno i dosledno nastavio istim putem”.

“Za razliku od ranijeg ateističkog i sekularističkog razdoblja neslobode za crkvu, kada je slika na određeni način bila jednostavnija, patrijarh Irinej je predvodio SPC u deceniji prilično haotične i protivrečne slobode, u kojima se duh agresivnog sekularizma nije lako predavao pred zdravom i poželjnom sekularnošću društva”, ovako Tanasković ocenjuje period od jedne decenije u kome je patrijarh Irinej bio na čelu SPC.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima se patrijarh Irinej suočavao?

Srbija i srpski narod i dalje su patili i trpeli velike pritiske zbog nepriznavanja nezavisnosti "Kosova" i nespremnosti odricanja od kolevke naše duhovnosti i državnosti. Na pojedinim delovima bivšeg jugoslovenskog prostora Srbi i njihova crkva bili su objektivno diskriminisani i izloženi sistematskom pritisku. Bilo je i unutarcrkvenih nesuglasica i trvenja, čiji su odjeci povremeno dopirali i do javnosti. Najveća zasluga patrijarha Irineja je sama činjenica da je bez prevelikih oštećenja proveo SPC kroz sva ova i druga iskušenja, ne uvek lako i bez izvesnog lutanja, ali ne odričući se nikada kosovskog zaveta, svetosavske brige za pravoslavno srpstvo i za Srbiju i hrišćanskog shvatanja opšteljudskog bratstva po stvorenju.

Neki krugovi na Zapadu karakterisali su ga kao srpskog nacionalistu i šovinistu.

Patrijarh Irinej je bio zatočnik izvornog ekumenstva, vaseljenstva prvobitne i nepodeljene Hristove Crkve, ali je baš zato jasno i oštro, bez dlake na jeziku, osuđivao ponašanje onih katolika koji su sprovodili diskriminaciju prema pravoslavnima, tako da je, na primer, u Hrvatskoj, a i u nekim sredinama na Zapadu, bio okarakterisan kao srpski nacionalista na liniji velikosrpskog hegemonizma. Dakle, za jedne - ekumenista i "papista", a za druge - konzervativni i tvrdokorni srpski šovinista, usud je to umerenih i uravnoteženih ljudi u vremenima isključivih i opsesivnih ideoloških ekstremizama i diktata suprotstavljenih suženih svesti.

Kako se sa problemima borio, kako se prema njima odnosio i šta je njegov najveći doprinos crkvi i srpskom društvu?

Načinu pastirskog i društvenog delovanja patrijarha Irineja, bar kako se meni čini, pored urođene ljudske blagosti, skromnosti i nenametljivosti, svojstveno je bilo nastojanje da se, u vremenima raznih ekstremizama, izbegnu sve krajnosti i da se, bez kompromisa u pogledu odanosti temeljnim načelima Hristovog učenja i vitalnim interesima srpskog naroda i svih građana Srbije, u traganju za najboljim mogućim rešenjima, vazda ispoljavaju razumevanje savremene realnosti i otvorenost za dogovor o svemu o čemu se sa ljudima može i mora dogovarati. Bio je ubeđeni čovek dijaloga, koji se, kao toliki drugi, nije u njega samo deklarativno i licemerno zaklinjao, već ga istrajno vodio sa svima koji su za dijalog bili raspoloženi i istinski spremni. Pa čak i sa onima koji nisu.

Kako je patrijarh Irinej doživljavao sve što se događa sa Kosovom na kome je proveo 18 godina? Šta je Kosovo za njega predstavljalo?

Uvek je isticao da su Kosovo i Metohija najteža i najbolnija srpska rana. Godine službe u Prizrenu smatrao je najdragocenijim periodom svog istovremeno duhovnog i nacionalnog stasavanja, kad je dubinski upio svest o nezamenljivoj metafizičkoj vertikali kosovske dimenzije srpskog narodnog bića. Sa druge strane, u duhu krilatice počivšeg patrijarha Pavla, takođe blisko povezanog sa Kosovom i Metohijom, da su "koga ovce, onog i planina", ispoljavao je očinsku brigu za stradalni srpski narod na "Kosovu" i činio sve što je bilo u njegovoj moći da mu se pomogne u opstajanju, kako kosovska metafizika ne bi ostala bez fizičkog uporišta. Jer, do nedopustivnosti prekomerno razdvajanje ontološki nerazdvojnih, fizike i metafizike jedna je od najpogubnijih tendencija modernih vremena. Patrijarh je istinski, svakodnevno patio zbog Kosova i Metohije.

Njegovi kritičari zamerali su mu da se mešao u politiku i da je bio previše blizak sa aktuelnom vlašću. Šta vi mislite o tome?

"Mešanje u politiku", "zloupotreba religije u političke svrhe"... i slične floskule suštinski pripadaju arsenalu "naučnog ateizma", a danas se njima poštapaju oni koji su komunistički antiteizam kamuflirali visokim idealima sekularnosti, građanske demokratije i slobode mišljenja. Tzv. odvajanje crkve od države, koje u načelu ne samo da nije sporno, već je i potrebno, protagonisti navodno liberalne, a zapravo isključive savremene anticrkvenosti žele da vide kao potpuno odstranjivanje bilo kakvog institucionalnog delovanja Crkve iz društvenih procesa, pri čemu je granica između društvenog i političkog krajnje relativna i povlači se prema potrebama i namerama. Patrijarh Irinej je držao da i Crkva ima pravo da o najznačajnijim pitanjima života države i nacije kaže svoju, za politiku neobavezujuću reč, a posebno je strepeo da bi u vezi sa nekim pitanjima od životnog značaja za srpstvo, usled različitosti stavova i delovanja duhovnog i političkog vektora, moglo doći do tolikog udaljavanja koje bi bilo nepovratno štetno po sabornost opštesrpskog napora da se, recimo, ostvari jedinstvena strategija pristupa teškom pitanju Kosova i Metohije. Ima onih koji procenjuju da je patrijarh pred tom opasnošću odabrao put preteranog priklanjanja državi, odnosno aktuelnoj vlasti. To je stvar procene i merila. Ono što je sigurno jeste da je u svoje opredeljenje iskreno verovao i da bi se ono moglo pokazati kao dalekosežno mudrije od totalne konfrontacije.

Kakav je bio njegov odnos prema Vatikanu i Katoličkoj crkvi?

Patrijarh Irinej bio je čovek dijaloga u najširem smislu. Na tragu zavetnog poziva patrijarha Pavla - "Budimo ljudi" - u svakom ljudskom biću video je pre svega i iznad svega čoveka, brata, ličnost čije dostojanstvo, bez obzira na sve razlike, valja poštovati. U tom smislu, i utoliko više, zalagao se za dijalog sa svim hrišćanima, pa i sa katolicima, a samim tim i sa Rimokatoličkom crkvom i Svetom stolicom. To nije bio nikakav defetistički ekumenizam, a još manje izdajnički "papizam", što su mu u nekim pravoslavnim krugovima zamerali.

Prokop
26. Novembar 2020.
Monumentalna izreka pokojnog Patrijarha Pavla je izrazito upotrebljiva na Kosovu "Čije su ove, njegova planina" , pa jasno je da su većina na Kosovu Albanci, kao što su većina u Republici Srpskoj Srbi. Problem rešen. A što se tiče važe meta-pseudofizike Gospodine Tanaskoviću to Vam više liči na one science fiction instalacije Milića od Mačve kojeg su ismejevali do granica absurda Beogradski salonski kritičari. Mani se ćorava posla.
PETRASINKA
27. Novembar 2020.
Pa ne bih se slozio sa Prokopom koji kaze "cije su ovce tome je i planina"Srbi su za suzivot sa Albancima na Kosovu u sastavu drzave Srbije.Dakle Albanci mogu imati autonomiju ali nikada drzavu.kraj price