Timoti Les: Moguća je pogodba o razmeni teritorija Kosova i Republike Srpske

Profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les ističe da je skeptičan po pitanju dogovora Beograda i Prištine, navodeći da dogovor koji nudi Evropska unija izgleda prilično loše sa tačke gledišta Srbije, prenosi Blic.

"Zašto bi Srbija priznala gubitak Kosova kada je malo očigledne koristi? Šargarepa članstva u EU je u velikoj meri mrtvo slovo na papiru", kaže Les u intervjuu za Blic .

On ističe da, kao i Albanci, Srbija takođe ima na raspolaganju alternativu koja joj mnogo više odgovara.

"Održavanje Kosova u stanju zamrznutog konflikta, čekajući trenutak u budućnosti kada može da izvuče bolje uslove, uključujući aneksiju severa i možda razmenu teritorija između ostatka Kosova i Republike Srpske", navodi Les.

Posle desetine neuspelih pokušaja, Kosovu je odobreno da započene proceduru za ulazak u Savet Evrope. Kako gledate na to?

To je značajan korak ka konsolidaciji nezavisnosti Kosova jer izgleda da će Kosovo biti primljeno u međunarodnu organizaciju koja je rezervisana za države. Međutim, to je takođe prepreka za dijalog koji vodi EU. Srbi tu odluku vide kao nagradu za nepopustljivost i dokaz međunarodne pristrasnosti prema njima, ostavljajući ih ciničnima po pitanju pregovora. Protivljenje Srbije u Savetu Evrope Albanci vide kao dokaz da Beograd nije privržen sporazumu, a posebno pravu Kosova da se pridruži međunarodnim organizacijama, ostavljajući ih u čudu zašto bi Kosovo trebalo da pravi ustupak Srbiji po pitanju autonomije za Srbe.

Ustupak su napravile Grčka i Slovačka bile su uzdržane, što je neobično, imajući u vidu da ne priznaju Kosovo. Da li mislite da se njihovo mišljenje o nezavisnosti Kosova menja?

Donekle, da. Dok su se ranije Grčka i Slovačka protivile nezavisnosti Kosova, sada su naizgled neutralnije po tom pitanju. Dakle, to je značajan razvoj događaja i oslikava različite faktore: njihovu potrebu za dobrim odnosima sa SAD i njihovim evropskim kolegama, zabrinutost zbog ruskog uticaja na Balkanu i prihvatanje da je nezavisnost Kosova od Srbije svršen čin. Međutim, njihove pozicije su i dalje nijansirane i složene, možda čak i više u trenutnom međunarodnom okruženju u kojem su granice pred sve većim izazovima. Grčka ne može da prihvati presedan kojim se legitimiše nezavisnost Severnog Kipra, a Slovačka je sve više zabrinuta zbog mađarskog iredentizma, što znači da obe i dalje imaju snažan interes da promovišu normu teritorijalnog integriteta država. Vredi pomenuti da Slovačka ide ka promeni vlade posle izbora u septembru, koji će verovatno vratiti prorusku stranku “Smer” na vlast i, sa njom, doneti promene u spoljnoj i regionalnoj politici zemlje.

Spomenuli ste Rusiju i granice. Ukrajina je, recimo, bila uzdržana?

Stav Ukrajine diktiran je pre svega imperativom rata. Očigledno je da Kijev ima kritičan interes da promoviše normu teritorijalnog integriteta. Međutim, takođe joj je potrebna podrška SAD, Velike Britanije i drugih evropskih sila da bi pobedila u ratu i trenutno nema saosećanja prema Srbiji zbog njenog odbijanja da sankcioniše Rusiju. Ono čemu svedočimo je odraz sukoba interesa, koji je iskazan u formi uzdržanosti.

Iza nas su izbori na severu Kosova, koji mogu da imaju dalekosežne posledice. Da li izabrani gradonačelnici imaju legitimitet, s obzirom na okolnosti pod kojima su održani i da je na severu izašlo oko tri odsto građana?

Sa samo 3,5 odsto glasova, novim gradonačelnicima očigledno nedostaje demokratski mandat ili bilo kakva stvarna vlast nad lokalnim stanovništvom. U tom pogledu, iako je Priština možda zamenila nelojalne srpske gradonačelnike novim, lojalnim, albanskim, to je pirova pobeda koja će podstaći još veće otuđenje od kosovskih institucija. Teško je zamisliti Srbe na severu da plaćaju porez da bi ih finansirali, a logičan sledeći korak za Srbe bio bi ponovno uspostavljanje paralelnih institucija vlasti.

Onda se ponavljanje izbora čini kao neminovan korak. Mislite li da će do toga doći u narednom periodu?

Verovatno ne, bar dok Srbi ne pristanu da učestvuju u izbornom procesu koji za sada uslovljavaju osnivanjem Zajednice srpskih opština.

Neki analitičari ocenjuju da su upravo Savet Evrope i vizna liberalizacija računica kojom EU i SAD traže od Kurtija osnivanje Zajednice srpskih opština. Da li su u pravu?

Ne znam tačno koji su poslovi sklopljeni iza kulisa, ali sam siguran da su svi ti problemi povezani. Evropske vlade se plaše prelivanja iz Ukrajine na Balkan. Oni žele da neutrališu ruski uticaj u Srbiji, što podrazumeva rešavanje pitanja Kosova. Iz perspektive Evropljana, to znači ubeđivanje Srbije da prizna Kosovo, za šta je pretpostavljeni preduslov da Kosovo dodeli autonomiju Srbima. A to znači omekšavanje javnosti na Kosovu davanjem unapred plaćene nagrade za njenu saradnju.

Srbija je deceniju čekala na Zajednicu srpskih opština, prošlo je mesec dana od dogovora u Ohridu, ali Kurti taj proces nije započeo. Verujete li da EU, a posebno SAD, nemaju načina da ubede Kurtija da uradi ono na šta se Priština obavezala?

Možda. SAD i EU imaju sredstva da utiču na Kosovo. Ponudili su šargarepe, ali imaju i štapove: uskraćivanje pomoći, smenu vlade itd. Sa svoje strane, Kosovo zna da mu je za postizanje nezavisnosti potrebna podrška spoljnih aktera, tako da SAD i EU još imaju polugu. Problem je u tome što, iz perspektive Albanaca, EU dogovor izgleda prilično loš. Od njih se traži da uspostave autonomnu jedinicu za sever koja će formalizovati njegovo odvajanje od ostatka Kosova, nešto što očigledno ne žele da urade, i bez ikakvog recipročnog zahteva da Srbija prizna Kosovo mimo nejasnog i otvorenog opredeljenja za “sveobuhvatnu normalizaciju odnosa” nakon što uspostave Zajednicu srpskih opština. Istovremeno, postoji alternativa koja je verovatno još uvek dostupna i koja im mnogo više odgovara, a to je da zaobiđu odbijanje Srbije da prizna Kosovo tražeći članstvo u međunarodnim organizacijama poput EU i NATO i zahtevajući da Zapad izvrši pritisak na Srbiju. Ako se danas tome protive SAD i EU, Albanci uvek mogu da sačekaju da se izaberu nove vlade koje su popustljivije.

 Da li je onda kompromis u dijalogu Beograda i Prištine uopšte moguć, sledeći sastanak je 2. maja?

Skeptičan sam, delimično iz razloga koje sam upravo opisao. Ali naravno dogovor EU takođe izgleda prilično loše sa tačke gledišta Srbije. Zašto bi priznala gubitak Kosova kada je malo očigledne koristi? Šargarepa članstva u EU je u velikoj meri mrtvo slovo na papiru. Kao i Albanci, Srbija takođe ima na raspolaganju alternativu koja joj mnogo više odgovara - odnosno održavanje Kosova u stanju zamrznutog konflikta, čekajući trenutak u budućnosti kada može da izvuče bolje uslove, uključujući aneksiju severa i možda razmenu teritorija između ostatka Kosova i Republike Srpske.

Optimistčniji su zvaničnici SAD, popout Gabrijela Eskobara koji kažu da dogovor mogao biti postignut do kraja ove godine. Da li delite njegovo mišljenje?

Eskobarova prognoza bi mogla da bude verodostojna u scenariju u kojem su: dve strane bile snažno opredeljene za postizanje dogovora, postojao dogovor o glavnim elementima i spremnost na kompromis oko pitanja drugog reda, a politički odnos Beograda i Prištine bio prijateljski i produktivan, a javno mnjenje na obe strane podržavalo je dogovor. Međutim, nijedan od ovih faktora se ne primenjuje u slučaju Srbije i Kosova, a ideja da se sporazum može postići ove godine - ako ikada - nema mnogo osnova u stvarnosti.

Kosovo nije jedina "vruća" tema. Mislite li da bi se “oluja“ mogla proširiti i na Balkan, zbog rastuće tenzije u Bosni i najava o odvajanju RS od Bosne i Hercegovine?

Da, mislim da je to verovatan scenario. Bosna, naravno, ima svoju politiku, a najnoviji izazovi Srba bosanskoj državi delimično su odraz lokalnih dešavanja - konkretno, pravo Sarajeva na javnu imovinu u Republici Srpskoj. Međutim, Srbi takođe direktno gledaju na dešavanja na Kosovu jer veruju da je njihova najbolja nada za otcepljenje od Bosne velika pogodba u kojoj SAD pristaju na razmenu teritorija između Republike Srpske i Kosova. Ono što oni mogu da vide je da su SAD rešene da reše pitanje Kosova i da Donald Tramp planira da se kandiduje za predsednika 2024. godine, potencijalno dovodeći na vlast osobu koja bi prihvatila takvu pogodbu. I da se to ne desi, šire okruženje sve više omogućava nezavisnost Republike Srpske. Promene granica su u moći velikih sila i, kako se konkurencija između SAD, Rusije i Kine zaoštrava, postojeće granice su sve krhke. Već smo bili svedoci ruskog osporavanja granica u Ukrajini, a tek ove nedelje je ambasador Pekinga u Parizu jasno stavio do znanja da Kina ne prihvata postojeći teritorijalni poredak u Evropi koji je definisala Amerika. Dok SAD pokušavaju da kooptiraju istočne Evropljane u svoj antikineski savez, nije teško zamisliti scenario u kojem Kina uzvraća podrškom Srbima - a možda i drugim nezadovoljnim grupama kao što su Mađari - u nastojanju da ih uključi u sopstveni savez.