Vajs: Cilj dijaloga uzajamno priznanje, rok do 2025. mi se čini predug

Kopredsednik Evropske zelene partije i član Evropskog parlamenta Tomas Vajs u intervjuu za Kosovo onlajn kaže da Srbija mora da prihvati realnost da je Kosovo nezavisno, a da je za kosovsku stranu važno da ispoštuje puna prava etničkih manjina, u ovom slučaju Srba na Kosovu.

Kako Vajs navodi, cilj zajedničkog sporazuma je uzajamno priznanje, ali on kaže da je ovo drugo i osnova zajedničkog sporazuma koji bi mogao biti potpisan u budućnosti.

“Respektabilno je dostignuće što su pregovarači čak našli rešenja za, na primer energetiku, bez tog međusobnog priznavanja, jer za mene obostrano priznanje treba da bude osnova za pregovore. Ipak, ako to nije početna tačka, uzajamno priznavanje mora biti deo zajedničkog sporazuma”, kaže Vajs.

Nedavno je francuska ambasadorka na Kosovu izjavila da bi rešenje u dijalogu Beograda i Prištine trebalo da bude postignuto do 2024-2025. godine. Koliko je realan taj rok za pronalaženje rešenja?

Saradnja svih subjekata u regionu je od tako velikog značaja za ekonomski razvoj i razvoj infrastrukture i institucija da mi se ovaj rok čini predugačkim. U interesu svih građana na Zapadnom Balkanu, rešenja treba naći mnogo ranije. Da li je to realno ili ne, odlučiće volja svih strana za pomirenjem i stavljanje zajedničkog interesa svih građana ispred parcijalnih interesa.

Da li je sadašnji dijalog koji vodi EU u zastoju?

U stvari, poslednjih meseci je došlo do izostanka napretka, što vidim i na osnovu aktuelnog izbornog procesa u Srbiji i nespremnosti da se u predizbornoj kampanji dotakne ova tema koja je sporna u Srbiji. Ipak, očekujem da će dijalog biti ponovo pokrenut ubrzo nakon izbora i da će doneti konkretna rešenja.

Šta bi bio pravi kompromis između Kosova i Srbije?

Za Srbiju je sasvim jasno, vreme je da prihvati političku realnost nezavisnog Kosova koje neće nestati negiranjem njegovog postojanja. Za kosovsku stranu važno je da se ispoštuju puna prava etničkih manjina, u ovom slučaju Srba na Kosovu, njihovog jezika, kulturnog identiteta i obrazovanja. I vidimo u mnogim drugim evropskim državama da su odgovarajuća rešenja, do kojih se došlo uz međusobno poštovanje I tretiranje druge strane kao jednake, dugotrajna i da stvaraju dobru osnovu za prevazilaženje prošlosti, sporova I saradnju uz međusobno poštovanje, na način koji ide u korist građanima I njihovim potrebama.

Da li Kosovo treba da uspostavi Zajednicu srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom?

Kao i svuda u Evropi, u regionima u kojima etničke manjine čine većinu, trebalo bi im dati delimična prava da odlučuju u svoje ime, kao što su Južni Tirol, Katalonija ili Škotska. Kako će se to tačno staviti u pravni okvir, trebalo bi da odluče uključeni subjekti. Moramo priznati da je aktuelna debata zatrovana secesionističkim tendencijama Republike Srpske unutar Bosne i Hercegovine, koristeći svoju autonomiju unutar BiH za uništavanje jedinstva države. Iako ne mislim da su oba slučaja direktno uporediva, moramo priznati da razvoj događaja u BiH otežava proces srpskim zajednicama na severu Kosova.

Da li je opcija korekcije granice definitivno van stola?

Takve opcije moraju da budu van stola jer ako otvorimo ovakav politički pristup u multietničkom regionu kao što je Zapadni Balkan, to bi podstaklo sporove i ugrozilo krhki mir između različitih naroda i biračkih jedinica sa dramatičnim posledicama.

Zašto vlasti u Prištini nisu ispoštovale odluku Ustavnog suda da manastiru Visoki Dečani vrati zemljište?

Nemam saznanja o slučaju.

Kakva je uloga SAD u dijalogu između Kosova i Srbije i kakva je sada uloga Velika Britanija nakon imenovanja specijalnog izaslanika?

Čitava zapadna alijansa ima vitalni interes za očuvanje mira i podršku prosperitetu čitavog regiona Zapadnog Balkana. I iako vidimo EU kao prvog partnera, doprinosi naših prijatelja iz Velike Britanije i SAD stabilnosti, miru, pomirenju i stvarnoj izgradnji mira su veoma dobrodošli.