Veber: Kriza na severu posledica duge krize Zapada u vezi sa dijalogom Kosova i Srbije

Član Saveta za demokratizaciju politike iz Berlina Bodo Veber u intervjuu za Kosovo onlajn dotakao se aktuelne krize na severu Kosovu, za koju navodi da je "posledica trajanje krize Zapada u vezi političkog dijaloga između Kosova i Srbije", dok kada su u pitanju izbori u Nemačkoj, navodi da "jedino Zeleni nastupaju kao garant takve jedne snažne politike Unije prema Zapadnom Balkanu".

Veber navodi da je kriza na severu Kosova u stvari posledica "posledica trajanje krize Zapada u vezi političkog dijaloga Kosovo-Srbija ali i odsudstva stvarnog, suštinskog resetovanja pregovora o konačnom, sveobuhvatnom sporazumu.

"Tako nešto je moralo doći početkom godine od predsednika Bidena i kancelarke Merkel, odnosno može jedino doći od vrha. Pošto je izostalo, 2021. predstavlja prelaznu godinu u kojoj pregovori, dijalog ostaje zaglavljen i ne može sa baš nista suštinski rešiti. Tako da je jedan prelazni sporazuma o tim tablicama, a koji je važio punih deset godina, na žalost morao isteći bez dogovora između Prištine i Beograda". 

Lokalni izbori na Kosovu su zakazani za 17. oktobar. Koliko oni mogu da utiču na političku stabilnost na Kosovu?

Sumnjam da ce oni imati značajniji uticaj na političku situaciju u zemlji.

Kako gledate na izjavu predsednika Srbije da će u narednih meseca dana tražiti od EU odgovor da li Briselski sporazum ostaje na snazi ili ne?

Kao deo političkog spina predsednika Vučića, kome zapravo u potpunosti odgovara i kriza dijaloga i politike proširenja.

Kako komentarišete izjave Bisljimija, Osmani i drugih koji su jasno rekli da Kosovo neće primeniti dogovor oko uspostavljanja Zajednice srpskih opština?

Prirodan izraz nekih dogmatskih elemenata političkog gledanja na dijalog prisutne kod vladajućih stranaka na Kosovu. Ipak ne treba njih kriviti za takve izjave. Sve dok se Zapad, Berlin i Vašington ne angažuju ozbiljno na jednom resetovanju pregovora o konačnom sporazumu, počevši sa definisanjem pregovaračkih principa vraćanjem na prvobitni okvir političkog dijaloga iz 2011-13., ne može se ozbiljno početi razgovarati o pitanju Zajednice. Jer se radi o dosta kompleksnoj i kontradiktornoj temi. Zajednica na jednoj strani predstavlja značajno simbolično sredstvo za potpunu integraciju kosovskih Srba u državu i društvo Kosovo - kao ravnopravnih građana. Na drugoj strani, sporazumi iz 2013. i 2015. kako ih je sklopila EU delomično su problematični, i ne bi izdržali proveru od strane Evropskog suda za ljudska prava, jer delomično krše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima odnosno princip nediskriminisanja.

Kako gledate na posetu kancelarke Angele Merkel Beogradu i Tirani, kao i činjenicu da nije posetila Prištinu?

Izbora prestolnica za oproštajnu turneju kancelarke Merkel po Zapadnom Balkanu ostaje enigma i zbunila je mnoge. Može se zaključiti da je posetila mesta koja njoj prave najveće probleme, odnosno Vučića i Ramu sa svojom inicijativom "Otvoreni Balkan" što pravi konkurenciju jednom od Merkelovog nasleđa - Berlinskom procesu. Ali na kraju ostane nejasno i neobjašnjeno njen izbor. Simbolika da nije posetila i Prištinu, ili Skopje, kamoli Sarajevo u godini u kojoj je uspešno kandidovala svog bivšeg ministra Šmita za Visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH jeste bila loša, da ne pričamo o katastrofalnoj simbolici celokupnog nastupa u Beogradu.

Kakva su vaša očekivanja od izbora u Nemačkoj, i kakav će stav naredni kancelar/kancelarka zauzeti prema Zapadnom Balkanu s obzirom  u programu gotovo svih partija Zapadni Balkan ili nije spominjan ili je "gurnut" na sporedni kolosek?

Na Zapadnom Balkanu se pitaju hoće li biti kontinuitet u nemačkom vođstvu politike EU prema regionu. Po meni je to pogrešno pitanje. To Merkelovo vođstvo je dosta oslabilo poslednjih četiri, pet godina, između ostalog otpor francuskog predsednika prema proširenju stavlja celokupnu politiku proširenja, kao i perspektivu o članstvu pod znak pitanja, a time i stabilnost regiona. Zato budući kancelar ili kancelarka, i nova nemačka vlada bi morala oživljavati i osnažiti nemačko vođstvo unutar EU prema regionu. Trenutno po ličnom profilu kandidate za kancelara i po izbornim programima jedino Zeleni nastupaju kao garant takve jedne snažne politike Unije prema/na Zapadnom Balkanu.

Bez obzira na to što se kancelarka Merkel povlači, koliko će njena reč i podrška ostati uticajna u političkom svetu?

Skoro nikakva. U Nemačkoj bivši kancelari se u potpunosti povlače iz političkog zivota, a nešto slično i Merkel je već najavila.

Da li očekujete u narednom periodu otopljavanje odnosa između Rame i Kurtija i da li je glavna razmirica među njima incijativa Otvoreni Balkan? Kako vi vidite Otvoreni Balkan?

Sumnjam da ce se taj odnos ikad ozbiljno popravljati. Jer on nije počeo inicijativom Otvoreni Balkan, nego ranim angažmanom premijera Rama za Tačijevu, Vučićevu i Mogerinijevu opasnu inicijativu za razmenu teritorije. Otvoreni Balkan držim dosta kao ambivalentu inicijativu. Ona deli zemlje regona i podriva Merkelovu stariju i puno snažniju inicijativu - Berlinski proces i služi nekim od učesnika za promovisanje drugih agenda - mislim tu, između ostalog na predsednika Vučića i njegovo manevrisanje između Zapada i Istoka. Ali se u isto vreme mora priznati da su, pre svega francuski predsednik Makron sa svojom blokadom otvaranja predpristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i tako ozbiljnom ugrožavanjem politike proširenja, gurnuli Tiranu i Skoplje ka takvim alternativnim formatima.