Dilema u Prištini – koliko će Srba, i iz kojih stranaka, biti u novoj kosovskoj vladi!
Oktobarski izbori najavili su smenu političkih garnitura u Prištini, a jedna od dilema o kojoj se raspravlja u medijima jeste i pitanje – da li buduća kosovska vlada mora da ima Srbe na ministarskim mestima, koliko će ih biti i koje stranke će moći da ih predlože?
Kao pobednici na izborima pojavile su se stranke koje su do sada bile u opoziciji – Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova - i u Prištini se očekuje da će te dve stranke postići dogovor o formiranju vlade. Najveće ambicije da preuzme premijersko mesto ima lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, ali u prištinskim medijima ima i mišljenja da je međunarodna zajednica, pre svega velike zapadne sile, spremnija da vođenje vlade prepusti, u politici manje iskusnoj, Vjosi Osmani iz Demokratskog saveza Kosova. Ustav predviđa da predsednik Kosova mora da da mandat lideru pobedničke stranke, ali ostaje otvoreno pitanje da li će Kurti uspeti da postigne dogovor sa Demokratskim savezom Kosova i drugim strankama i obezbedi neophodnu većinu u parlamentu za izglasavanje vlade.
[EKSKLUZIVNO] Za šta se samoopredelio Kurti: Programski principi PS u 100 tačaka
Odgovor na pitanje ko će dobiti punu podršku zapadnih političkih centara trebalo bi da bude poznat, kako se očekuje u Prištini, u narednim nedeljama, ali ostaje otvoreno pitanje kakvo će mesto u toj novoj vladi imati Srpska lista, koja je ubedljivo pobedila na izborima i osvojila, prema procenama, svih deset mandata, dok su manje od jednog procenta glasova, pojedinačno, osvojili Koalicija Sloboda, Pokret kosovskih Srba i Samostalna liberalna stranka.
Aljbin Kurti je, međutim, već u nekoliko navrata jasno stavio do znanja da ne želi Srpsku listu u vladi koju će on predvoditi.
„Naš Ustav kaže da u vladi moramo da imamo najmanje jednog ministra iz srpske zajednice, ali ne kaže da on mora da bude iz Srpske liste. Dakle, mi ćemo fokusirati naše prioritete na manjine kao zajednice, a ne na stranke“, rekao je Kurti.
S druge strane, direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je da će Priština „morati da kuca na vrata Srba, na vrata Srpske liste“, ako želi da ima legitimno formirane institucije.
„Sa ovim rezultatom od deset nula, deset srpskih poslanika, svako ko hoće na legitiman način da formira pokrajinske institucije mora da prestane sa terorom nad Srbima, sa gaženjem, ugnjetavanjem, mora da na ozbiljan način pristupi i razgovorima sa Beogradom. Bez Srba, bez Beograda, bez ujedinjenog našeg naroda, nema legitimnih institucija u Prištini“, rekao je Đurić za Radio-televiziju Srbije.
Đurić: Nema legitimne vlade u Prištini i pokrajinskih institucija bez učešća srpskih predstavnika
Potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić naglašava, takođe, da Aljbin Kurti ne može da sastavi vladu bez Srpske liste.
„To što Aljbin Kurti kaže da Srbe u vladi tzv. Kosova neće predstavljati Srpska lista, je nešto što bi možda on želeo - ali nije ono što stoji u zakonu. Dakle, u Ustavu, član 96 piše da će predstavnici Srba u vladi i skupštini tzv. Kosova biti izabrani većinom predstavnika te zajednice i to je suština. To što govori lider Samoopredeljenja da će uzeti nekog podobnog Srbina je isto kao kada bismo i mi rekli, da nećemo da Kurti bude premijer nego ćemo uzeti nekog drugog, a što je prosto nemoguće“, izjavio je Jevtić za Večernje novosti.
I brojni poznavaoci ustavnog prava i analitičari u Prištini bave se tim pitanjem i ukazuju da Ustav Kosova, ipak, tretira to pitanje drugačije nego što ga tumači Aljbin Kurti.
Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani smatra da Kurti ne može svojevoljno da odlučuje o tome da li će u vladi imati nekoga iz Srpske liste ili iz neke druge političke stranke iz redova srpske zajednice.
Prema njegovom mišljenju, Ustav Kosova je veoma jasan i predviđa dve mogućnosti.
Prva mogućnost, kako je naveo Enver Hasani, je kada se za ministre iz redova srpske zajednice predlažu poslanici koji su osvojili mandat u Skupštini. U tom slučaju mandatar mora da zatraži konsultacije sa Srpskom listom kao pobednikom izbora. Srpska lista bi morala da se saglasi sa predlogom mandatara i tek tada bi predloženi poslanik bi mogao da postane ministar u vladi.
Pod terminom „konsultacije“ se podrazumeva, kako tvrde eksperti za ustavno pravo, da Srpska lista mora da se formalno saglasi sa predlogom i da da svoj pristanak. Taj pristanak Srpske liste, u ovom slučaju, bio bi obavezan. U suprotnom, smatralo bi se da nije ispunjena ustavna obaveza i takav izbor bio bi nelegalan.
Hasani: Kurti ne može odlučiti u ime srpske zajednice
Druga mogućnost predviđa da se za ministre iz redova srpske zajednice predlažu osobe koje nisu osvojile mandat na izborima, dakle neko ko nije poslanik u Skupštini Kosova. Enver Hasani kaže da takvu mogućnost predviđa Ustav, ali i u tom slučaju mandatar mora da zatraži formalnu saglasnost Srpske liste, koja je na izborima ubedljivo pobedila. Dakle, i u tom slučaju, prema tumačenju Envera Hasanija, traži se da se većina poslanika Skupštine „koji pripadaju partijama, koaliciji, građanskim inicijativama ili nezavisnim kandidatima“ koji predstavljaju srpsku zajednicu, saglasi sa tim predlogom. Sve druge opcije bile bi nelegalne. Takvu situaciju imali smo pri formiranju prethodne vlade Ramuša Haradinaja, kada ministri Nenad Rikalo, Ivan Teodosijević i Dalibor Jevtić, koji su predstavljali srpsku zajednicu, nisu imali mandat poslanika. U tom slučaju, predsednik Skupštine je najpre zatražio formalnu saglasnost Srpske liste i tek po dobijanju te saglasnosti izvršeno je imenovanje ministara.
„U Ustavu ne postoji nijedna mogućnost da većina odluči za manjine. Ovo je osnovna vrednost demokratičnosti Ustava Kosova koja se naziva „konsocijaciona demokratija“ i koja se određuje članom 96. tačka 5. Ustava Kosova“, naglašava Enver Hasani u izjavi za Koha ditore.
U slučajevima razrešenja ministara, kako tumače eksperti za ustavno pravo, nije potrebna formalna saglasnost Srpske liste i to je diskreciono političko pravo mandatara. Takve slučajeve imali smo u prethodnoj vladi, kada je Ramuš Haradinaj razrešio trojicu ministara iz redova Srpske liste. Međutim, za ponovno imenovanje ministara neophodna je saglasnost poslanika koji predstavljaju srpsku zajednicu.
„Međutim, za ponovno imenovanje novih ministara iz redova kosovskih Srba potrebna je saglasnost Srpske liste i ne može se imenovati niko drugi u ime srpske zajednice ako nema saglasnost onih partija ili političkih subjekata koji su dobili više od 5 odsto srpskih glasova“, naglašava bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani.
Ustav ostavlja mogućnost mandataru da, izvan te ustavne obaveze, imenuje i veći broj ministara iz redova srpske ili drugih manjinskih zajednica. Tu nema ustavnih ograničenja i tako bi se, teoretski, moglo desiti da mandatar sastavi vladu od svih ministara koji su, recimo, iz srpske zajednice.
Ekspert za ustavno pravo Muhamet Keljmendi ukazuje, pored toga, i na činjenicu da Ustav Kosova garantuje srpskoj i drugim manjinskim zajednicama i druga mesta u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.
„Ustav predviđa da postoje dve manjinske grupe u vladi, srpska i druge manjine“, smatra Muhamet Keljmendi.
Kako je rekao Keljmendi, za manjinske zajednice - srpsku i druge manjinske zajednice – rezervisano je po jedno mesto potpredsednika Skupštine i u Predsedništvu Skupštine.
„To su pravila, a da bi se promenila ta pravila morao bi da se promeni Ustav“, naglašava Keljmendi u izjavi koju prenosi prištinski Ljajmi i dodaje da Srpska lista i druge manjinske stranke mogu da odluče da li žele da imaju svoje kandidate na tim pozicijama, ali to pravo im se ne može oduzeti.
Čović: Svaki Srbin koji ode na razgovore sa Kurtijem, a nije član SL, priznaje nezavisnost Kosova
Keljmendi ukazuje da Ustav Kosova predviđa da se broj ministarskih mesta u vladi određuje internim aktom, ali da svaka vlada koja ima do 12 ministarstava mora da ima najmanje jednog ministra iz redova srpske zajednice, i jednog najmanje ministra iz redova drugih manjinskih zajednica.
„Ako je broj ministarstva veći od 12 - predviđena su dva ministarska mesta za Srbe, a jedno za druge manjinske zajednice, a uz to i tri mesta za zamenike ministara za srpsku zajednicu i dva mesta za zamenike ministara za druge manjinske zajednice“, ističe Muhamet Keljmendi.
Ipak, iako eksperti za ustavno pravo ukazuju na te obaveze koje proističu iz Ustava, u ovom momentu nije izvesno kako će se razrešiti ta dilema i kako će izgledati buduća vlada Kosova.
0 komentara