Politički karneval u Prištini: Edi Rama kao direktor za spasavanje Aljbina Kurtija

U očima kosovskog glasača, fotografija koja će sutra biti izložena u sali skupštine je apsurdna i groteskna mešavina komedije i političke tragedije. Visoki Edi Rama, nasmejan i sa bahatošću umetnika koji slika na stranom platnu, stoji pored ćutljivog Aljbina Kurtija, koji je, možda prvi put u svojoj političkoj karijeri, odustao od uloge buntovnika da bi postao nacionalna ličnost bar na fotografijama. Kao dva glumca na našminkanoj sceni, pružaju ruke jedan drugom, dok u pozadini kosovski narod pokušava da shvati: zašto se igra ova igra?

S druge strane, na drugom kraju ovog pozorišta, stoje Elisa Spiropali i Glauk Konjufca, dve figure koje se vide kao predstavnici „glumice i drugog glumca” u nacionalnoj tragediji koja se igra kao farsa. Elisa, sa svojom uobičajenom elokvencijom ispunjenom praznim metaforama, i Glauk, koji izgleda prinuđen da se osmehne čak i kada zna da je sve farsa. Kakav je značaj njihovih govora? Osim što ispunjavaju vremenski prostor između dva glavna govora, oni su samo uvod u orkestriranu komediju.

Govori? Govori nisu bitni. Govori su beskorisni alati u ovoj sjajnoj igri slika. Jer svaka tamo izgovorena reč ima jednu jedinu svrhu: da stvori iluziju jedinstva koja je, u stvari, samo prikrivena pomoć premijeru Kosova u slobodnom padu. Svaka fraza, svako obećanje, svaka istorijska referenca je oblak političke magle da narod na trenutak zaboravi na nedostatak rezultata, neuspehe i podele koje je napravio ovaj premijer.

I tu leži najveća ironija: gde je dostojanstvo premijera Albanije? Kako Edi Rama, lider sa globalnim ambicijama i pažljivo izgrađenim imidžom u međunarodnoj areni, može da dođe u Prištinu i da Aljbinu Kurtiju da ono što mu niko drugi ne bi dao – bezuslovni poklon da ga politički spase? Gde je dostojanstvo kada koristi albansku vladu i albanski parlament kao odskočnu dasku da lidera podela pretvori u simbol jedinstva, samo nekoliko nedelja pred izbore?

Još ironičniji je stav kosovske opozicije. Ako odbiju da učestvuju, biće stigmatizovani kao protivnici nacionalnog jedinstva. Ako učestvuju, izgledaće kao lutke scenarija koje su Tirana i Priština napisale za interese jednog čoveka. I tako, sutrašnja slika nije slika sindikata, već hronika velikog licemerja. Fotografija na kojoj je palo dostojanstvo, a sa njom i nada da bi ovaj susret imao veću svrhu od spasavanja istrošene političke ličnosti.

Ovaj sastanak dve vlade i dve skupštine koji će biti održan sutra u Prištini je čisto poprište licemerja i političke manipulacije. Farsa izgrađena da služi jasnoj svrsi: spasavanje Aljbina Kurtija iz političkog ponora u koji je sam sebe gurnuo kroz svoju četvorogodišnju neuspelu vladu koja je duboko podeljena. Ovo nije sastanak dve skupštine i dve vlade kako se tvrdi. Ovo je lična platforma da se Kurtiju pruži „nacionalni pritisak“ u najslabijem političkom trenutku njegovog života.

U ovom koordinisanom pozorištu, gde Elisa Spiropali i Glauk Konjufca govore kao pobožni saradnici jednostranog cilja, i gde se Edi Rama pojavljuje kao veliki davalac albanizma, suština je jasna: sve je u funkciji jačanja Aljbina Kurtija i njegovog samopouzdanja i odlučnosti. To je strateški udar protiv kosovske opozicije, zamka da se ona dovede u nemoguću situaciju. Ako učestvuju, onda legitimišu ovu farsu i postaju oruđe dobro orkestriranog scenarija za populizam. Ako odbiju, onda ih optužuju da su protivnici nacionalnih odnosa sa Albanijom. Lukava i nemoralna šema koja se fokusira isključivo na spasavanje propalog vođe.

O kakvoj se uniji govori na ovom sastanku kada je sam Aljbin Kurti bio glavni promoter podele Kosova i Albanije? O kakvom albanizmu je reč kada Kurti sistematski ignoriše doprinos Tirane nacionalnim poslovima? O kakvim čvrstim odnosima je reč kada je napao albansku vladu i godinama iznosio neosnovane optužbe? Ovo je trenutak kada licemerje Aljbina Kurtija i njegovih pristalica dostiže vrhunac. Premijer koji odbija da ugosti Edija Ramu u svojoj kući za goste i koji je često okretao leđa Albaniji, danas pokušava da iskoristi Tiranu kao sredstvo za spas svog uništenog imidža.

Opozicija Kosova – DPK, DSK i ABK – mora da shvati ovu zamku i da se ponaša dostojanstveno. Učešće na ovom sastanku nije nacionalna obaveza; to je učešće u političkoj komediji gde je opozicija pozvana kao nemoćni gledalac. U ovoj orkovskoj šemi prevarena od strane Rame i Kurtija, opozicija se suočava sa teškim izborom, ali pred izborom koji ima jednostavno rešenje: da se drži podalje i osudi ovo licemerje kao manipulaciju na niskom nivou uoči izbora.

Piše: novinar Baton Hadžiu