Rudolf: Kosovo predugo čeka na potpuno međunarodno priznanje i integraciju

„Ah, zavidim ti!“ – Tako je reagovao moj bivši šef sa Minhenske bezbednosne konferencije, ambasador Volfgang Išinger, kada sam mu rekao da preuzimam dužnost nemačkog ambasadora na Kosovu. Volfgang ima sopstvenu, duboku vezu sa ovom zemljom, što je priča za neku drugu priliku. A već posle manje od tri meseca u Prištini mogu reći da je bio u pravu: nikada nisam doživeo tako srdačan prijem kao nemački diplomata.

Bilo na zvaničnim sastancima u Prištini ili kada zastanem na šolju makijata u malom kafiću van grada. Veze između naših zemalja izgrađene su tokom mnogih, ponekad teških godina, i danas ih bukvalno održavaju stotine hiljada ljudi koji se osećaju povezano i ukorenjeno i u Nemačkoj i na Kosovu. Divno je to svakodnevno doživljavati iz prve ruke.

Ali, naravno, moj tim i ja nismo poslati ovde samo da uživamo u odličnoj kafi. Došli smo da radimo i usmerićemo se na tri glavne oblasti.

Prva oblast: Put Kosova ka evropskim integracijama

Zemlja predugo čeka na potpuno međunarodno priznanje i integraciju. Svuda osećam duboku vezanost za evropske vrednosti i ciljeve u ovoj dinamičnoj demokratiji. Ali ovaj široki konsenzus mora se pretočiti u konkretna dela – kroz političko delovanje institucija na Kosovu. Znam da su neki od prepreka na ovom putu van kontrole Kosova. I sigurno je da je svest o geopolitičkoj nužnosti porasla u mnogim evropskim prestonicama. Ali Kosovo ne može da se osloni samo na to: proces je bio i ostaje zasnovan na zaslugama. Zato je još važnije da se zemlja fokusira na korake koje može sama da preduzme.

Nedavna odluka Evropske komisije da se krene ka ukidanju mera prema Kosovu, nakon mirnog prenosa lokalne vlasti na severu posle izbora, jeste odlična vest.

Da rizikujem da zvučim kao pokvarena ploča: Kosovu je hitno potrebna vlada punog mandata koja može da govori u ime zemlje na međunarodnom nivou i da donosi i sprovodi odluke unutar zemlje. Ove redove pišem pre izbora 28. decembra, tako da se nadam da će vlada brzo biti formirana početkom 2026. godine. Jedno je to što je ovogodišnja blokada koštala zemlju međunarodnih fondova koji su mogli biti dodeljeni. Ali ono što je gore – i nisam siguran da se to ovde u potpunosti shvata – jeste da je prošla godina zaista narušila međunarodni ugled Kosova. Zemlja ne sme da izgubi još jednu godinu.

Od nove vlade očekujemo snažnu posvećenost dijalogu o normalizaciji uz posredovanje EU. Glatko održani lokalni izbori i primopredaja vlasti novim gradonačelnicima na severu svakako su ohrabrujući korak. U konačnici, sve zajednice u zemlji treba da se osećaju kao kod kuće u multietničkom Kosovu.

Druga oblast: Ekonomski napredak Kosova

Ekonomski odnosi Nemačke i Kosova su snažni, ali imaju ogroman potencijal za dodatni rast. Da navedem samo jedan primer: naša trgovina je daleko od uravnotežene. Uvoz iz Nemačke ubedljivo premašuje izvoz sa Kosova. Voleo bih da postoji znatno više proizvodnje savremenih proizvoda i usluga na Kosovu koji bi mogli da se takmiče na nemačkom tržištu. Nemačka je spremna da pomogne u promovisanju investicija, jačanju pravnog okvira i unapređenju trgovine. Istovremeno, Kosovo treba da stvori dugoročno atraktivno okruženje za investicije – uključujući kvalitetnu infrastrukturu, pravnu sigurnost i dobrodošlicu visoko kvalifikovanom osoblju i njihovim porodicama.

Sreo sam se sa pripadnicima velike kosovske dijaspore u Nemačkoj. Često su to mladi ljudi, rođeni i odrasli u Nemačkoj, nemački državljani, a ipak duboko povezani sa zemljom porekla svojih roditelja i baka i deka. I ne treba zaboraviti: govore albanski jezik. Gde god mogu, podsticaću još snažniju razmenu – ne samo letnja putovanja, već i studiranje godinu ili dve na Kosovu, rad, investiranje. Oni su najvrednija veza koju naše zemlje imaju.

Zvanična razvojna pomoć takođe je ključni deo ekonomske slike. Kao najveći bilateralni donator, Nemačka podržava evropski put Kosova. Ceo naš program saradnje usmeren je ka održivom razvoju Kosova i usklađivanju sa evropskim zakonima i politikama. Bilo da je reč o ulaganjima u obnovljive izvore energije, stručno obrazovanje ili dobro upravljanje – radimo na konkretnim rezultatima koji koriste svim građanima Kosova iz svih zajednica i koji doprinose zdravom poslovnom i prirodnom okruženju.

Treća oblast: Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu

U poslednjim nedeljama susreo sam se sa reakcijama u rasponu od čuđenja do razočaranja zbog činjenice da se dva neposredna suseda Kosova – Albanija i Crna Gora – sada smatraju predvodnicima u procesu pristupanja EU. Želim da budem jasan: nijedna zemlja neće dobiti „ekstra poene“ zato što susedi napreduju brže. Izgubljeno vreme teško je nadoknaditi. Ali evropske integracije u svojoj suštini znače i blisku saradnju sa susedima – tako je proces počeo za Nemačku pre mnogo decenija. U 2026. godini Crna Gora će predsedavati Berlinskim procesom i nadam se da će se naredne godine postići suštinski napredak za region.

U svom prvom obraćanju u Prištini rekao sam da se, pored političkih obaveza, radujem upoznavanju zemlje. Tokom prvih nedelja tek sam počeo: nedeljno trčanje u prelepom parku Germija, šetnja centrom Mitrovice, prisustvovanje službi u katedrali u Đakovici, poseta zadivljujućem manastiru Dečani, odavanje pošte žrtvama masakra u Velikoj Kruši. A jedva čekam planinske uspone u proleće i leto.

U 2026. godini Kosovo će obeležiti 18 godina nezavisnosti i radujem se što ću biti deo proslave. Sa osamnaest godina, Kosovo je izuzetna evropska priča o uspehu – koju treba dalje graditi.

Piše za Kohu: Rajner Rudolf, ambasador Nemačke na Kosovu