Građani potrošili i pet prosečnih plata za kupovinu leka remdesivir

Komisija za nadzor javnih finansija Kosova konstatovala je da je, tokom pandemije, lek remedsivir kupovan više nego što je bilo potrebno. Iz Univerzitetske kliničke službe Kosova negiraju te tvrdnje navodeći da terapija ovim lekom traje najviše 10 dana, a ne 15 kako su utvrdili revizori, prenosi Koha.

U izveštaju Komisije navodi se i da su građani, čak i tokom lečenja u bolnici, morali da kupuju neophodne lekove.

Predsednica Komisije Hikmeta Bajrami kazala je da su, tokom pandemije, građani za kupovinu remedsivira potrošili novac u vrednosti od 4,7 prosečnih plata.

"Dobro je da je svest kod naših građana bila razvijena pa su otišli ​​da se vakcinišu", navela je Bajrami.

Direktor Univerzitetske kliničke službe Kosova Valjbon Krasnići demantovao je ove navode ističući da upotreba remedsivira u trajanju od 14 dana nikada nije bila propisana.

"Ni u protokolu, ni u bilo kojoj ustanovi, nije navedeno da se remdisivir propisuje 14 dana. U protokolu je vrlo jasno napisano, remdesivir se daje 5 do 10 dana. Kažem vam da nijedan pacijent, ni svojim novcem ni sa novcem iz budžeta, nije primio remdesivir 14 dana", naveo je Krasnići.

Bajrami je napomenula da je u izveštaju koji se odnosi na period od početka pandemije do juna 2021. godine utvrđeno da su zdravstvene ustanove koje su lečile obolele od kovida-19 imale nestašicu lekova.

"Nalazi revizora nisu tako dobri. Videli smo da je glavna prepreka nedostatak potpunog funkcionisanja zdravstvenog informacionog sistema, kao i nedostatak komunikacije sa sistemom upravljanja farmaceutskim zalihama. To traje od početka pandemije. Ustanove koje se bave lečenjem pacijenata obolelih od kovida-19 suočile su se sa nestašicom lekova, pa su često pacijenti morali sami da ih kupuju", rekla je Bajrami.

Ministar zdravlja Rifat Ljatifi naglasio je da je u vreme početka pandemije bio u Sjedinjenim Američkim Državama i da ni tamo nisu bili spremni da se izbore sa pandemijom.

"Ceo svet je bio nespreman uprkos nivou zdravstvenog sistema i njihovoj razvijenosti. U bolnici u kojoj sam radio, gde su rađene robotske operacije i transplantacije srca, jetre, creva i pankreasa, nismo bili spremni. Zapravo, nedeljama smo bili veoma nepripremljeni. Nismo znali šta da radimo kada intubiramo pacijente. Imamo najniži mortalitet u regionu sa najkrhkijim zdravstvenim sistemom u regionu", rekao je Ljatifi.

Član Pokreta Samoopredeljenje, Jilza Hoti je u predstavljanju naglasila da od početka pandemije Kosovo kuburi sa nedostatkom zdravstvenog osoblja.