Naučnici o uslovima za prekid pandemije i koliko će trajati karantin

Doktor bioloških nauka i profesor Škole sistemske biologije GMU u SAD Anča Baranova objasnila je da postoje dva faktora od kojih zavisi kraj epidemije novog koronavirusa, dok biolog Aleksej Potehin sa Univerziteta u Sankt Peterburgu ističe da karantin neće trajati godinama, javlja Sputnjik.

Baranova kaže da kod novog domaćina virus slabi.

“Posmatrali smo ga i na drugim virusima, uključujući koronaviruse. Virus šišmiša ušao je u čoveka, prelaz sa čoveka na čoveka praćen je mutacijama virusa, i on, po pravilu, slabi. Odvija se koevolucija kako bi manje-više mogao da koegzistira sa čovekom. Ovaj virus se sada prilagođava nama. Ne zna se koliko će to trajati“, ispričala je ona.

Profesor Baranova kaže da je drugi faktor je sticanje imuniteta kod čoveka, odnosno proces prirodne vakcinacije.

Karantin zbog novog tipa koronavirusne infekcije u svetu neće trajati „godinama i decenijama“, iako trenutna epidemiološka situacija može ostati na snazi šest meseci, smatra profesor na Katedri za mikrobiologiju Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu Aleksej Potehin.

„Virus SARS-CoV-2, nažalost, je zarazniji od gripa”, naglašava profesor Petehin, ali i dodaje da je manje zarazniji od zauški ili rubeola i morbila.

“Važno je naglasiti da koronavirus uopšte ne liči na virus gripa, pa stoga neće držati čovečanstvo u karantinu godinama i decenijama“, istakao je Potehin.

Prema njegovim rečima, budući da koronavirusi nemaju veliku varijabilnost, koja je svojstvena virusima gripa, simptomi KOVID-19 će se postepeno ublažavati. Kao rezultat toga, novi koronavirus „postepeno će postati deo virusnog pejzaža, mnogi će ga preležati, a čovečanstvo će početi da se vraća u normalan život“, objasnio je profesor.

„Međutim, prema mojoj proceni, trenutna epidemija mogla bi da se produži oko pola godine“, dodao je naučnik.

Potehin navodi da će zdrave odrasle osobe verovatno preboleti infekciju „na nogama“, a u bolnice će dospeti nekolicina kojima je život ugoržen.

„Sve u svemu, situacija nije gora od gripa, čija je jedna od najneugodnijih i najopasnijih komplikacija upala pluća. Sudeći prema trenutnoj statistici, ljudi u grupi visokog rizika su stariji od 75 (u zemljama sa nižim životnim standardom – stariji od 70), a posebno sa nekim pratećim bolestima“, zaključio je stručnjak.