Albanska golgota i golgota Albanaca

Fadilj Ljepaja
Izvor: Kosovo Online

Ove informacije našao sam guglanjem. I da nisu stopostotno tačne, to ne znači nešto u celoj našoj današnjoj besedi, o jednom datumu, koji jedni slave, a drugi ruže. Naime, tako postupaju svi danas. Retki uče zvaničnu školu, ideološku školu, tako da oni koji žele neku istinu van “zvanične”, odguglaju je.

Tako saznajem, odguglano iz jednog starijeg članka da, tačno 100 godina kasnije, tj. 2015. godine, par momaka, među njima jedan oficir srpske armije, inače planinari, krenuli su stazama kojima se srpska vojska povlačila “preko Albanije”, u istoriji zapamćene kao "Albanska golgota", zbog velikih gubitaka u ljudstvu, vojnika i civila tokom ovog povlačenja. Kako je tada pisala štampa, četiri hrabra momka su nosila samo ličnu sportsku opremu, hranu za prvih nekoliko dana, planirali su da tope sneg kako bi dobili vodu, spavati u šatorima, orijentisati se uz pomoć kompasa, te su u krajnoj nuždi računali i na pomoć lokalnog stanovništva.

Jednom rečju, hteli su da osete kroz šta su im slavni preci prolazili. Smatra se, bar po štampi i portalima, da je ”Albanska golgota” najveći egzodus Srba u istoriji. Zvanični izveštaj pokazuje da je blizu 245.000 ljudi tada stradalo, i da nije toliko, niko ne spori da mnogo vojnika i civila nije stiglo do Krfa, što zbog zime, što zbog neprijateljski raspoloženog stanovništva.

Kako su se preživeli, ipak na kraju “sa državom” koja je zbegla zajedno sa narodom, vratili kao pobednici, srpska država, zbog svojih patnji, dobila je na poklon na mirovnoj konferenciji i teritorije koje su bile nastanjene uglavnom nesrbima (tj. Albancima), i s kojima  je stotinak godina muku mučila da ih čini srpskim, što kolonizacijama, što proterivanjem stanovništva da bi onda zbegom u istom pravcu, samo sada je to bila golgotom Albanaca, bliske nam 1999-te.

Tako, u jednom drugom portalu, na albanskom, odguglujem, o sličnom hodočašću Albanaca, te sećanja na stradanja, ali sa obzirom da se radi o novijim događajima, među učesnicima bilo je i onih koji su sami proživeli tu golgotu. Tako, u ovoj drugoj priči, radi se o tome da je dvadeset godina kasnije, pod nazivom “Egzodi 99", jedna slična po motivima grupa hodočasnika, krenula na put peške, stazama kojim su proterani albanski civili od strane srpske policije i vojske, put Albanije, ili “Preko Prokletija” kako je to javno zatražio četnički vojvoda Vojislav Šešelj. Šešelja znamo svi, a ni on ne poriče to što je štampa izveštavala tada, ali se pravda da je to bila samo politika.

Naime, to je marširanje, sećanje na progon oko million stanovnika Kosova, albanske nacionalnosti, koji su ispred pušaka srpske policije i vojske napustali svoja sela i gradove, tj. njihove kuće koje su “lepo gorele”. Smatra se da je to bila najveća golgota Albanaca, najveći egzodus Albanaca u istoriji, iako ne jedini, od vremena kad je Kosovo “oslobođeno”, prije stotinak godina. Kao posledica toga, tvrdi se da danas ima više Albanaca u Turskoj nego na Kosovu.

Bilo je naime, državnih projekta za nasilno iseljavanja, što u Turskoj, što u Albaniji, nekoliko stotina hiljada civila sa svoje zemlje, o čemu se dokazi nalaze u srpskim arhivama u vidu sporazuma vlada, o iseljenju uglavnom “Turaka” u Turskoj, iako usput rečeno Turaka niti je bilo, osim onih koje je u socializmu izmislila komunistička vlast kao protivtežu albanskom preporodu ustavom iz 74-te.

A ovi iseljeni “Turci”, oni stariji,  još dan danas, govore albanski, te dobili su pravo i na svoje škole na maternjem jeziku, u Republici Turskoj.

Sad, neću ulaziti dublje u istoriji, jer istorija na Balkanu je živo blato, gde može završiti i jedan veoma učen, dobronameran, korektan, te neutralan istoričar, a kamo li ja. U svemu tome, u obe priče, samo je pravac kretanja, manje više isti, uz napomenu da je koridor kroz Makedoniju bio blokiran od strane bugarske vojske, te je jedini “slobodan” prolaz za srpsku vojsku je ostala albanska teritorija, dok su kosovski civili jednim velikim delom prihvaćeni i na makedonskoj teritoriji, koja je nakada takođe, po srpskim istoričarima i političarima, bila “srpska zemlja”, a čiju pravoslavnu crkvu još dan danas ne priznaje, Srpska pravoslavna crkva.

Danas kad ovo pišem sviće 17. februar, dan kad je pre 12 godina proglašena nezavisna država Kosovo, voljom svojih, na slobodnim izborima izabranih poslanika, na izborima koji su nadgledani od međudnardone zajednice, koja je posle povlačenja srpske vojske i policije “okupirala” Kosovo, te je pokrenula, i nadgledala stvaranje novih, iz građana i njihove volje proisteklih institucija.Takođe, uz učestvovanje i srpskih stručnjaka, donošeni evropski Ustav, i ostali osnovni zakoni, koji garantuju prava svih građana, štaviše sama država je definisana kao država državljana, tj. država svih koji su živeli ili žive na njoj, te je priznaju kao takvu.

Međutim, srpska poltika tvrdi da ne mogu neki dobiti sve, a drugi ništa. Srpska politika bi da pazari i slobodom. Jedno je sigurno, ako ćemo se tući istorijom, onda golgotama nije došao kraj. Pitanje je samo da li će to biti preko Albanije ili put Albanije, a može biti i preko Srbije ili put Srbije. Stradanja Srba i Albanaca u ovoj regiji nisu samo odraz nacionalnih politika, već i sukob interesa velikih na ovim prostorima. Od propasti imperija, jedni su gubili, a drugi su dobijali, ali svi koji su dobijali tuđe teritorije, morali su to kad-tad platiti realnu cenu za to, što materijalno, ili životima nedužnih, te velikim patnjama.

Zato, umesto raznih dobitničkih kombinacija koje se nude sa raznih strana, ili nada koje se polažu u razne lobije ili interesne grupe, najbolje je graditi mir, i dogovor, jer samo slobodni ljudi, i narodi, mogu graditi dugotrajni mir i napredak na ovim prostorima.

One opcije, “do zadnjeg”, odgovaraju samo ratnim profiterima! Rat je sigurno biznis, ali sloboda to nije! Verujem da je varka, da samo Kosovo teži da se oslobodi od Srbije, jer ponajviše Srbija ima interesa da se oslobodi Kosova, i kao mita i kao kolonije. Tako će, preko Kosova, auto-putem Niš-Drač, veliki broj Srba, slobodno i bez straha ići na letovanje u Albaniju, ili “preko Albanije” na Krf, a zajedno ćemo lakše graditi put ka Evropi.

Fadilj Ljepaja

politički analitičar iz Prištine

Анђело
26. Februar 2020.
Седи 1
Alfa
03. April 2020.
Odličan članak. Pozdravljam autora. Anđelo, uči istoriju i razumećeš.