Berlinski proces - poništeni trijumf

Dragan Bisenić
Izvor: N1 Info

Lideri Zapadnog Balkana su potpisali 3. novembra na samitu u okviru Berlinskog procesa sporazume o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija između ovih zemalja.

"Ono što je nama u Evropskoj uniji samo po sebi razumljivo, prelazak granica s ličnom kartom i međusobno priznavanje diploma, sada će biti stvarnost i među zemljama zapadnog Balkana", rekla je s ponosom nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

"To je ogroman korak ka zajedničkom tržištu i procesu približavanja, a takođe i veliki korak u smeru Evropske unije", ocenila je Berbok.

Punu satisfakciju u tom smislu doživela je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok koje je i sama obelodanila da je do sporazuma Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije došlo "pod nemačkim vođstvom", posebno istakla intenzivne diplomatske aktivnosti i umrežavanje mnogih ministarstva, a sve to pod vođstvom specijalnog izaslanika nemačke vlade za zapadni Balkan i stranačkog kolege Analene Berbok, Manuela Zaracina.

Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok nesumnjivo je u pravu kada potpisane sporazume pripisuje u zaslugu nemačkoj diplomatiji. Nemačka diplomatija poslednjih meseci, može se reći od početka mandata nove vlade i kancelara Šolca, ispoljila je veoma ambiciozno interesovanje za Balkan koje je uključivalo posetu najviših nemačkih zvaničnika regionu, počevši od samog kancelara i niz drugih susreta tokom brojnih okupljanja različitih foruma i inicijativa.

U tom smislu, očigledno je da ni jedna druga zemlja u Evropi, dodajući tu i SAD, nije demonstrirala ni približan stepen interesovanja i angažovanja. Reklo bi se na osnovu svega da je Balkan prepušten Nemačkoj i da će se budući Balkan uspostaviti kao "nemački Balkan".

Koristeći termin "istorijski", Berbok očigledno aludira na činjenicu da se među zemljama-potpisnicama sporazuma, koji bi svečano trebalo da budu zapečaćeni 3. novembra na samitu EU i zapadnog Balkana u Berlinu, nalaze i Srbija i Kosovo.

Odnosi Beograda i Prištine, slobodno se može reći, nalaze se u centru sadašnje faze gotovo svih balkanskih projekata i inicijativa, od procesa evropskih integracija pa do Berlinskog procesa.

To je potvrdio i nemački kancelar Olaf Šolc koji je naglasio je da je neophodan napredak u dijalogu Srbije i Kosova, posebno ističući njegovu nužnost u svetlu ruskih akcija i događaja u Ukrajini. On je na samitu u Berlinu ocenio da aktuelna situacija zahteva hitno reagovanje zbog pretnji po bezbednost i slobode usled agresije Rusije.

"Zbog toga je vreme da se prevaziđu unutrašnji konflikti. Tako, na primer, proces normalizacije Srbije i Kosova mora napredovati", naglasio je Šolc.

Sastanak šefova vlada sest zapadnobalkanskih država u tom smislu mogao je da doista bude veliko dostignuće u unapređenju stanja na Zapadnom Balkanu, da nije simultano praćen entropijskim procesima koji su u potpunoj nesaglasnosti sa berlinskim idejama, ali, paradoksalno, opet od strane istih aktera. Ono što je doista moglo da bude sve ono što kaže nemačka ministarka, ili kako je rekla "važan mirovni signal", začinjen još slavljeničkim šampanjcem i konfetama, palo je u senku ravnodušnosti i neobjašnjive indolentnosti Evropske unije, odnosno Nemačke, da budu uverljivi garanti sporazuma koji su postignuti pod njenim okriljem, u ovom slučaju Briselskog sporazuma iz 2013.

Kosovski premijer Aljbin Kurti upravo je nakon potpisivanja "istorijskih sporazuma" odbacio obaveze Kosova iz Briselskog sporazuma, pa je tako doveo na ivicu diskreditacije samu ideju sporazumevanja uz posredovanje Evropske unije, a uz to nesumnjivo na neodređeno vreme udaljio mogućnost sporazuma Beograda i Prištine.

To se dešava upravo nakon što su Beograd i Priština dostavili svoja mišljenja na francusko - nemački predlog i praktično ušli u proces traženja zajedničkog rešenja.

Nije lako u ovom trenutku razaznati gde se nalazi centar pregovora o kosovskom pitanju i kakav je redosled njihovih prioriteta. Iz izjave Ursule fon der Lajen može da se zaključi da su briselski pregovori "uvenuli" i da jedino nemačko - francuski predlog ostaje ono o čemu se razgovara. Izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan, kome se pripisuju zasluge za potpisivanje sporazuma u Berlinu, Manuel Zaracin, opet kaže da je glavna adresa Miroslav Lajčak, da je on (Zaracin) "spreman da secka luk u Lajčakovoj kuhinji" i da će Nemačka da prihvati ono što Lajčak predloži.

Teško je, naime, objasniti ideju da se primeni „preregistracija“ vozila koja nije dogovorena, a da se ne primeno ono što je već dogovoreno. Potpisani sporazum o priznavanju ličnih isprava najbolje pokazuje kako nešto nestaje sa vidika problema, iako je decenijama bilo pitanje bez jasnog rešenja. Dakle, uz izvestan diplomatski napor i nekoliko pregovaračkih dana, mogućno je rešavanje pitanja za koja se iz daleka vidi da nisu ni suštinska, a ni sudbinska, ni za jednu stranu.

Pretvaranje marginalnog u suštinsko pitanje samo je izgovor da ne dođe ni do kakvog dogovora.

Zaracin odobrava Kurtijevu poziciju povodom registarskih tablica, ali otkriva da tu "postoje mnoge stvari u pozadini". Svakako, može da se nasluti, da je reč o stavu prema anticipaciji kosovske državnosti i članstva u UN, što su centralne tačke nemačko - francuskog predloga. Dobijanje bitke za pune "državne" registracije, a ne za "statusno neutralne" koje logično slede iz sadašnjeg kosovskog statusa, donela bi značajnu moralnu i psihološku prednost prištinskoj strani. Upravo iz činjenice da evropske zemlje, Nemačka i SAD, kao što su javno saopštili, ovaj potez smatraju suštinski ispravnim, ali u neadekvatno vreme, prištinska vlada crpe ohrabrenje za svoju nepopustljivost.

U ovom slučaju pokazuje se da Evropska unija, na žalost, dozvoljava dogovaranje o već dogovorenom. Ili, kako bi se reklo, pregovori o sporazumu počinju tek posle potpisivanja sporazuma. Postoji već snažan pritisak javnosti u Srbiji da ne primenjuje ni jedan dogovor pre nego što ga druga strana bude ispunila kao i da Srbija odustane od primene Briselskog sporazuma, pošto ga ne primenjuje druga strana. Jasno je da se sporazumi primenjuju u celini ili ne primenjuju.

Sudeći po oglašavanju nakon petosatnog sastanka sa predsednikom Srbije, Lajčaku nije prijao razgovor i nije mu bilo drago šta je čuo: „poštenu raspravu“ razumemo kao konfliktnu koja se okončala bez dogovora, a pozivanje na uzdržavanje od nasilja, uzdržanost, očuvanje stabilnosti i bezbedosti uz poštovanje svega dogovorenog kao odsustvo izlaza iz kontradiktornog položaja u ovom pitanju.

Iako je nemačko - francuski predlog u centru razmatranja, iz dualizma "Berlinski proces" : "Otvoreni Balkan" proizilazi izvesna američka unutrašnjepolitička dimenzija ovih pitanja.

Edita Tahiri "Otvoreni Balkan" prvo naziva „srpskim hegemonističkim projektom“, a zatim „štetnim srpsko - ruskim projektom“ koji je "iznedrio čudan tandem Rama - Vučić", smatra "završenim" te da je Berlinski proces za Zapadni Balkan „definitivno prevagnuo“. Iako to ne pominje, Edita Tahiri nesumnjivo smatra da „rusku dimenziju“ u ovome daje prethodni američki predsednik Donald Tramp, koga demokratski protivnici karakterišu kao "ruskog čoveka" i Putinovog obožavaoca.

Možda i ne hoteći, ona nam na taj način ukazuje da sudbina „Otvorenog Balkana“ i dijaloga Beograda i Prištine zavisi ponešto i od američkih unutrašnjih odnosa koji mogu da budu značajno redefinisani sledećeg utorka, 8. novembra, kada se održavaju izbori za američke zakonodavce na sredini predsedničkog mandata.

Ukoliko republikanci, koji stoje pod dominatnim Trampovim uticajem, osvoje većinu bar u jednom domu, buduća američka spoljna politika neminovno će se preobraziti u "dvopartijsku" i trpeće republikanske i Trampove uticaje. U tom slučaju, "Otvoreni Balkan" i sva pitanja koja su povezani s njim, biće verovatno prerani za otpisivanje, čak i ako iza njega ne stoji puna moć američkog predsednika.

Piše: Dragan Bisenić, novinar