EU – dubioza kolektiv

zijad bećirović
Izvor: bedrudingusic.wordpress.com

Na Brdu kod Kranja 6.oktobra 2021 održan je samit EU – Zapadni Balkan. Događaj na kojem su se okupila 34 šefa država ili vlada. Impozantan događaj po svojoj formi, veliko pitanje je da li i po svom sadržaju.

Velika očekivanja evropske javnosti, jer se radilo o važnim pitanjima za EU kao što su: kako se EU suočava sa povlačenjem iz Avganistana, kako razvijati odnose sa Kinom i  stav na novo sigurnosno partnerstvo Australije, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država, pod nazivom AUKUS, za saradnju u indo-pacifičkom regionu. Pitanja mnogo, odgovora malo, a rešenja još manje.

Za Zapadni Balkan je to važan samit od kojeg se očekivalo da se konačno sazna agenda proširenja i kada bi zemlje mogle konačno postati članice EU. Takođe očekivalo se, da će Bugarska odblokirati Severnoj Makedoniji početak pregovora sa EU. Za jednostrani potez zvanične Prištine o uvođenju „reciprociteta“ u pogledu registarskih tablica na automobilima nije bilo simpatija.

Sve što stvara napetosti i destabilizuje situaciju u regionu nema odobravanja unutar EU

Dok se EU i svet suočavaju sa globalni izazovima, očito je nekima važnije da se bave pitanjem skidanja registarskih tablica i lepljenjem nalepnica na registarske tablice, dok svima nama preti velika energetska kriza. Upravo je na temu nove energetske krize, koja će dovesti zbog ubrzanog rasta cena energenata i do tektonskih posledica u svetskoj ekonomiji govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji ni ovoga puta nije propustio priliku da postavi teška pitanja čelnicima EU u vezi procesa proširenja.

Iako EU ima već vidljiv nepošten odnos prema Zapadnom Balkanu, stidljivo je ubačena rečenica u završnu izjavu samita, koja se odnosi na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. U svakom slučaju dobro je da je Vučić to spomenuo, da ostane  i zabeleženo. 

Generalno je narušen kredibilitet EU u svetu, a dodatno na Zapadnom Balkanu

Tome su potvrda bugarska blokada početka pregovora sa EU Severne Makedonije, ali i već dve godine ne otvaranje novih poglavlja za Srbiju u pregovorima o članstvu u EU. Mnoge zemlje članice EU ne bi u ovom trenutku ispunile uslove za članstvo, koji se postavljaju zemljama Zapadnog Balkana. Kredibilitet je izgubljen i načinom vođenja i rezultatima decenijskog dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine.

Ni problem blokade Severne Makedonije, ni problem ne otvaranja poglavlja sa Srbijom nisu više problemi ove dve države, nego postali su problemi EU. Mogli bi navesti još brojne primere. Stvara se utisak, da je u značajnom delu EU izgubila Zapadni Balkan i da je to skoro nepovratan proces. EU sada nudi Zapadnom Balkanu 30 milijardi evra, a to radi pre svega zbog sebe. Ogromno je ponude novca na tržištu uz minimalnu kamatu ili beskamatno tako da to nije nikakva posebna usluga regionu, nego pre svega njima i njihovom plasiranju novca odnosno kompanijama. 

Generalno moć  Zapada slabi i seli se prema Istoku, posebno prema Aziji, koja je novi partner SAD. Očekivati je pojačanu snažnu prisutnost u regionu  Rusije, Kine ali i drugih država kao što su Turska, UAE i Iran.

Otvoreni Balkan

Poražavajući zaključci samita EU-Zapadni Balkan dodatno su aktualizovali inicijativu „Otvoreni Balkan“, koju su pokrenuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, makedonski i albanski premijeri Zoran Zaev i Edi Rama. Ekonomija obima, sinergetski efekti i otklanjanje brojnih barijera u poslovanju mogli bi biti istorijski iskorak regiona u ekonomskoj obnovi te nastup sa zajedničkim glasom prema EU za razliku od dosadašnjeg pojedinačnog.

Kao primer navodi se Crna Gora, koja sa 600.000 stanovnika predstavlja malo tržište i šta bi za nju značilo tržište od 18 miliona stanovnika. To je posebno važno za mala i srednja preduzeća ali i za investitore. Zbog toga se očekuje povećan interes i pritisak domaćih javnosti i poslovne zajednice da Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo pristupe toj vizionarskoj inicijativi. 

Nažalost, EU se udaljila od sistema vrednosti. Tome ilustrativno govori i izjava predsednika Hrvatske Zorana Milanovića, da se uspešnost hrvatskog članstva u EU meri izvlačenjem sredstava iz EU fondova. Pri tome je potrebno naglasiti da Hrvatska daleko više dobija iz budžeta EU nego što u njega uplaćuje. Kako drugačije takvo ponašanje okarakterisati  nego kao prevarantski mentalitet.

Da li možemo razvijati region sa retorikom koja prouzrokuje napetosti i nestabilnost, ukoliko nemamo adekvatnog suočavaju s prošlošću i ako opstrukcije saradnje dolaze svakodnevno. Da li u ovom trenutku važnije uvođenje antidamping mera prištinskih vlasti, prekidanje moratorija o priznanju i učlanjenu u međunarodne organizacije ili je važnije okončati dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine potpisivanjem sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa. Boljoj atmosferi neće doprinijeti ni izjave Edija Rame o težnjama za ujedinjenje Albanije i Kosova.

Tu je otvoreno i ključno pitanje potpune implementacije Briselskog i Vašingtonskog sporazuma i neizbežno pitanje formiranja Zajednice srpskih opština. 

Ako je nedavni samit EU – Zapadni Balkan bio još jedan u nizu propalih samita bez sadržajne rasprave u znaku praznih floskula o evropskoj perspektivi regiona, to nam ne daje pravo da ne uzmemo sami sudbinu u svoje ruke i kreiramo bolju budućnost za sve nas. Odgovor je jednostavan: saradnja, saradnja i ponovno saradnja, koja je jedini put koji nas vodi napred. Ako je EU u stanju dubioze kolektiva, zašto to moramo biti i mi posle svih negativnih iskustava koja su nas zadesila i doneli u mnogim aspektima nepopravljive posledice, koje još uvek osećamo.

Naredni samit  EU – Zapadni Balkan predviđen je da se održi  u Pragu za vreme češkog predsedavanja EU u drugoj polovini 2022.godine. Do tada sami možemo mnoge stvari i procese pokrenuti i/ili unaprediti.

Piše: Zijad Bećirović, direktor Instituta IFIMES iz Ljubljane